Znaci koji ukazuju da je došao trenutak da se zavetujete na večnu ljubav. Pre nego što krenete put oltara, iscrpno razgovarajte sa partnerom. Umerena količina treme je normalna, ali predugo preispitivanje nije dobar znak.
Uvek možete da se razvedete. Foto: Thinkstock
Završili ste fakultet, našli posao, imate partnera, ali prsten se i dalje ne sija na vašoj ruci? Dok se roditelji pitaju šta čekate, ističući da su u vašim godinama već i dete imali, vama se diže kosa na glavi...
Bezbroj je razloga zbog kojih se mladi sve kasnije i teže odlučuju da se zavetuju na večnu ljubav. Želja za finansijskom sigurnošću, napredovanjem u karijeri, ugađanjem sebi - neki su od njih. Preterano čekanje, ipak, nije dobro, upozorava studija Univerziteta u Juti ističući da je pravo doba za brak od 27. do 29. godine. Ako na ludi kamen stanete u četvrtoj deceniji, imate veću šansu da se rastanete sa partnerom, jer od 32. godine rizik od razvoda raste po pet odsto godišnje. Više je teorija za to, od jedne koja tvrdi da što su stariji, ljudi su manje spremni na kompromise, do druge da se u tom dobu venčavaju samo zato što više nemaju alternativu.
Sagovornica "Života plus", psiholog Milena Vujović, ipak, ne misli da se treba opterećivati odrednicama prerano i prekasno. Pa tako, neko i sa 20 godina može biti spreman za brak, pod uslovom da je emocionalno i racionalno zreo. Drugi, pak, mogu imati želju za singl životom jako dugo, jer im je spremnost na kompromis skupa cena u odnosu na ono što bi dobili u zajednici.
- Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje šta bi trebalo postići u životu pre braka. Singl život ima svoje čari jer imate potpunu slobodu, a energiju usmeravate isključivo na ispunjavanje individualnih želja i ciljeva. A lista želja može biti beskrajno duga. Život u zajednici, pak, donosi odgovornost za nešto više od individualne koristi, ali i posvećenost i pažnju druge osobe. To je takođe prijatno na svoj način. Najbitnija je stabilnost identiteta, da osećamo da smo "svoji", da znamo ko smo i šta želimo, zatim finansijska samostalnost i odgovornost za svoje postupke. Ako smo to postigli, moći ćemo slobodno da funkcionišemo u zajednici - kaže psiholog.
Kad upoznamo sebe, vreme je da pod lupu stavimo partnera. Na spisku poželjnih osobina partnera za brak često se nalaze pouzdanost i spremnost za kompromise. Ali, i tu se ljudi razlikuju, podseća naša sagovornica.
- Nekom će se više svideti nepouzdan, a uzbudljiv partner. Neko je, opet, vrlo prilagodljiv, pa mu nespremnost na kompromis neće smetati ako partner ima druge dopadljive osobine. Ono što jeste važno je osećanje sklada u funkcionisanju partnera, poput plesa. Dvoje mogu plesati glatko, lako, kao po oblacima, ali i trapavo, gazeći i gurajući jedno drugo. Naravno, postoje obe situacije kod istog para, ali je bitno da se faze sklada češće javljaju - kaže Vujovićeva.
Pre nego što krenete put oltara, važno je da ozbiljno razgovarate sa partnerom kako ne biste završili kao Džulija Roberts u romantičnoj komediji "Odbegla mlada". Naša sagovornica preporučuje da se na meniju iscrpnog razgovora nađu vaše navike, osobine, životne vrednosti, planovi i očekivanja od budućnosti, komunikacija, teme najčešćih konflikata i načini rešavanja istih, finansijski status, stambeno pitanje, potreba za privatnošću i drugi faktori koji značajno utiču na životno zadovoljstvo.
- Ukoliko posle tog razgovora, oboje prepoznajete mogućnost za srećan, ali ne i idealan zajednički život, osećate obostrano razumevanje, kao i želju za posvećenošću i kompromisima, reklo bi se da ste spremni. Ako želite još kvalitetniji pokazatelj, nakon razgovora provedite još malo vremena razmišljajući, kako biste bili sigurni da odluka nije plod trenutka. Potpunu spremnost ćete prepoznati ako ste svesni da je odluka važna, da ste odgovorni za nju, a istovremeno osećate mir - ističe Vujovićeva.
Dakle, brakovi zaključeni naprečac, posle početne zaljubljenosti ne obećavaju. Ali, ni predugo preispitivanje nije dobar znak.
- Preispitivanje je poželjno u nekom periodu. Ako se oduži previše, to može značiti da ili partner nije za nas ili smo osoba koja sve preispituje beskrajno dugo i ima strah od greške pri donošenju bilo koje odluke. Umerena količina straha i treme je normalna. Ipak je reč o velikoj odluci. Ali, preveliki strah ukazuje opet da partner nije za nas ili još nismo sazreli za čin. U oba slučaja, ne treba ići protiv sebe. Ako išta pomaže, mislim da greška ne postoji. Mogućnosti je bezbroj i postoje samo izbori koji nam više ili manje prijaju - kaže psiholog.
TELO ŠALjE CRVENA SVETLA
Nekad smo toliko dobri u ubeđivanju sebe da želimo brak da smo skloni da zanemarimo signale koji nam poručuju da nismo spremni za taj korak. Ako se svaki put razbolite kad tražite venčanicu, dobijete temperaturu kad treba da vidite prostor za svadbu ili dogovorite druge detalje ceremonije, zastanite. Možda ste samo iscrpljeni i uzbuđeni, ali možda vam na ovaj način telo poručuje da ne donosite pravu odluku.
ZAPROSI ME VEĆ JEDNOM
Dok su se nekada parovi u proseku zabavljali dve godine pre stajanja na ludi kamen, danas im treba tri. Problem nastaje kad bi jedan da prolongira period zabavljanja, a drugi, češće žena, pita se "pa, kad će već jednom da me zaprosi". Umesto ultimatuma, psiholozi predlažu razgovor sa partnerom. Najčešće je to dovoljno, jer istraživanja pokazuju da, mada je muškarac taj koji postavlja pitanje "Hoćeš li da se udaš za mene", žena je najčešće inicirala razgovor o braku. Ako se vaša očekivanja i stavovi o braku znatno razlikuju, možda je bolje da sreću potražite na drugom mestu.
ZNAKOVI ZA UZBUNU
* Ako se neprestano svađate, brak neće rešiti postojeće probleme
* I da je reč o nervozi, bolje je odložiti "dobar" brak, nego trpeti jedan loš
* Ne možete da se složite kad je reč o deci, religiji i novcu
* "Uvek možemo da se razvedemo". Ako vam ta rečenica "zvoni" u glavi ili prelazi preko usana - vratite prsten
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
