Vranje – Početak nove školske godine, pored kupovine odeće, obuće i školskog pribora, stavio je pred roditelje još jednu brigu. A to je ishrana tokom boravka u školi.
skolska menza-ilustracija
Kiosci brze hrane, agresivne raklame u kojima se nezdrava hrana nameće kao obavezni razlog da biste bili srećni, slabo kretanje i vezanost za kompujtere, doveli su do toga da u Srbiji svako peto dete ima problem sa telesnom težinom, i da se taj broj iz godine u godinu povećava, pokazuju istraživanja.
Većina osnovnih škola u Vranju nema svoju kuhinju u kojoj bi pripremali hranu. Izuzetak su OŠ ,,Vuk Karadžić” i OŠ ,,Predrag Devedžić” u Vranjskoj Banji.
Škola za osnovno i srednje obrazovanje odraslih ,,Vule Antić” nema svoju kuhinju za pripremanje užine.
Savet roditelja odlučuje o tome koju ponudu privatnih pekara će škola da prihvati , kaže direktor ove ustanove Goran Jankočevski.
- Najekonomičniju i najzdraviju ponudu je svih ovih godina davala Gradska pekara. Prošlogodišnja cena užine iznosila je od 700 do 800 dinara, na mesečnom nivou.
Smatramo da je ovo mnogo isplativiji i zdraviji način ishrane dece, od kupovine grickalica i brze hrane- kaže Jankočevski
O ishrani u vranjskim vrtićima i predškolskom uzrastu brine nutricionista Nadica Bogdanović iz Predškolske ustanove "Naše dete”.
Deca za ručak imaju kuvana jela. Ostali obroci su takođe prilagođeni tako da mogu da zadovolje potrebe organizma za energijom, vitaminima i mineralima mališana u tom uzrastu.
Bogdanovićeva kaže da zdrava ishrana, kako za decu predškolskog, tako i školskog uzrasta, podrazumeva veći unos integralnih žitarica, mlečnih proizvoda i mesa.
- Idealno bi bilo da dete za vreme školskog odmora pojede jednu voćku. Što se tiče izbora jela koja pripremamo deci, ona su uglavnom prilagođena domaćoj kuhinji, ali je njihov način pripreme drugačiji.
Nema pohovanja, nema mnogo prženja, namirnice ne smeju da budu mnogo usitnjene i tretirane visokom temperaturom- kaže Bogdanovićeva.
Ona smatra da se izgubila stara navika pakovanja užinica za školu, i to ne samo u Srbiji već i u okolnim zemljama.
Roditelji svoju naviku da deci daju novac kako bi kupila nešto "usput” da jedu, pravdaju nemanjem vremena, ali i ruganjem sredine, jer je sramota da se zdrava užina nosi od kuće.
Jedan od tih izuzetaka je i Dora Vajana, rodom Nišlijka, ali udata u Grčkoj.
Dora kaže da u ovoj zemlji nema organizovane ishrane u vrtićima i školama, već roditelji moraju da deci pakuju hranu kod kuće.
- Ono što sam primetila je da deca vole raznovrsnost i šarenilo u ishrani, odnosno, neobično serviranu hranu. U činijama sa pregradicima, obavezno stavljam voće, domaće slatkiše, domaće pice i peciva, sendvič u obliku srca namazan džemom, ili sendvič sa šunkom.
Ne morate da budete toliko kreativni, ukoliko žurite na posao.Bitno je da je hrana domaća i zdrava, i da deca ne kupuju pljeskavice, pomfrit koji se pržio u ulju od juče ili masna peciva- poručuje Dora.
Ona smatra i to da spremanje užinica ujutru, kako za decu, tako i za zaposlene, oduzima malo vremena, štedi kućni budžet , i povrh svega zdravije je.
Slađana Tasić
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
