Nenad Marić, pesnik i aforističar iz Vranja svoje radove objavljuje na Fejsbuku, jer je to, smatra, najjednostavniji način da dopre do publike.
Marić: Rokenrol poezija nije mrtva FOTO FB profil N. Marića
Marić, po zanimanju stomatolog, po opredeljenju poeta, za poeziju se zainteresovao u tinejdžerskom periodu i to kroz rokenrol.
I sam je počeo da svira, piše i komponuje i to čini do današnjih dana.
Tokom devedesetih, ozbiljnije je zagazio u pisanje poezije, pa je do danas uknjižio tri "papirne" zbirke pesama, jednu elektronsku zbirku i učešće u zborniku poezije južne Srbije.
Svestan da ljudi sve manje čitaju knjige, a sve više vremena provode na društvenim mrežama, rešio je da do publike dođe tako što će svoje radove objavljivati na Fejsbuku.
Kako i zašto si odlučio da svoje radove objavljuješ na Fejsbuku?
- Nemamo književni časopis. Štampani mediji nisu zainteresovani za poeziju. Književni politički komesari vrše odabir ličnosti koje mogu da uđu u književnu javnost.
Meni se FB ukazao kao jedina šansa da doprem do javnosti, do više ljudi. Za nas u provinciji, to poništava odvojenost od sveta, od glavnog toka, bar malo...
Društvene mreže su prepune besmislenih sadržaja. Može li i koliko poezija da na njima ostavi svoj trag?
- Zaista tu ima svega i svačega. Meni odgovara, ide mi u prilog, nema cenzure ali, na žalost, sloboda neće znati da peva kao što su sužnji snevali o njoj, da parafraziram Miljkovića.
Njegove su, takođe i ove proročanske reči: "Poeziju će pisati svako". Sve je pitanje konteksta. FB svakako nije izmišljen da populariše poeziju, ali je idealan za to.
Postoji li i u ovom slučaju jedinstvo sadržaja i forme, odnosno, koliko forma Fejsbuka diktira sadržaj tvog stvaralaštva?
- Ima mnogo nerazumevanja za moje "ufuravanje" poezije na FB profil. Ljudi najčešće koriste fejs za objavljivanje selfija i prizemno duhovitih sadržaja.
Sad, ne kažem da se ne treba našaliti ali svako na kraju krajeva izbacuje svoj utisak, svoju energiju, svoj pečat. Ja se ne dodvoravam, a imam svoj cilj - popularišem svoju kreativnost, van toga me FB ne interesuje.
Na društvenim mrežama komunikacija je brza i neposredna. Kakav je odjek zainteresovanih?
- Tamo gde sam očekivao veći odjek, uglavnom je mlako. Imam mnogo priznatih i selebriti faca na profilu i oni uglavnom kuliraju, Ali iz nekog drugog plana, indirektno imam informacije da se i te kako čita.
Sad, neće to u Srbiji svako i da prizna. Dvostruki moral... Obični ljudi iz regiona i dijaspore me podržavaju. Čak i poneki "slavni"... Ima odjeka, ali polako...
Tvoja zbirka pesama "Predeo slikan očajem" je objavljena u elektronskom formatu. Smatraš li ovakav vid publikovanja prednošću ili je takav potez neminovan usled hronične besparice u izdavaštvu?
- Format elektronske knjige anulira troškove štampanja. Zato je i moja zbirka ,,Predeo slikan očajem" antologijskog karaktera.
Kada sam izdavaču, Društvu živih pesnika (DŽP), poslao pesme i aforizme, rekao sam im da odaberu šta žele da objave. Oni su mi odgovorili da su iznenađeni širinom tema koje obuhvatam i da nema smetnje da ide sve, bez izuzetka.
Zaista, to je moj višedecenijski rad, sređen, složen, koncizan. Nemam konkretne podatke, osim da me čitaju svi iz te grupe DŽP, koja broji više hiljada ljudi.
Znaju me ljudi iz celog regiona, sa celog našeg govornog područja. Šta ćeš više? Ni Bora Stanković za života nije bio posebno zadovoljan uspehom, a kamo li jadan ja...
Sastavni deo knjige čine i aforizmi, objavljivani kao statusi na Facebooku. Ima li umetnik obavezu da bude društveno angažovan?
- Ja sam učio od najboljih a oni su bili društveno angažovani. Mada uvek tu ima pogleda u večnost, u vanvremensko.
Nisam ja imao nameru da budem samo za ovaj trenutak. Uvek hvatam stvari koje su višeslojne. Čak i kada to nije na prvi pogled, moj je izraz uvek višesmislen, uvek kroz aktuelno kažem i ono što je univerzalno.
Ima li ipak, tradicionalna, štampana knjiga budućnost?
- Ja najviše volim da čitam štampanu knjigu. Nekako je to najprirodnije. Čitam "Politiku" kao i moj otac, kao i deda.
Ona ima najbolji papir, najbolju grafiku, štampu, ćirilicu. Kontrast između papira i slova je najbolji. Sve sam rekao.
Počeo si da stvaraš pod uticajem rokenrola. Koliku ulogu on sada ima u tvom životu i stvaralaštvu?
- Bez rokenrola ja ne bih mogao ni da počnem. On je bio inicijalna kapisla za sve. Kada kažem da sam pesnik rokenrola, moje starije kolege pesnici se ježe.
Zašto sam sebe ograničavaš, pa poezija je širi pojam od rokenrola. Ne, sve što želim reči je NE, NE, NE... reče jednom Koja iz Discipline Kičme.
Bitan je ugao iz koga posmatraš stvari. Ja sam odrastao na Azri, Alanu Fordu, Stonsima, Bitlsima, Klešu... To je moj duh, posle je sve nadogradnja.
Koja je razlika između pesama koje komponuješ za gitaru i onih "drugih". Koje su zapravo "prve", a koje "druge"?
- Prve su bile za gitaru, društvo, za neki budući bend koji nikada nije zaživeo. Od druge zbirke sam počeo naglašeno da pišem pesme u prozi, bez gitare, ali se ona posle dodaje, što nije isti pristup. Naročito je to Džoni znao da podvuče, tu razliku.
Jednom mi je Zvonko Karanović , poznati pesnik i pisac rekao da mi ne veruje, da je nemoguće pisati dobre pesme ako pišeš uz gitaru jer uvek nešto dodaješ i oduzimaš zbog ritma.
Onda mi je moj prvi urednik Zoran Nikolić rekao da je izvorno značenje pesme da se peva, da uvek imam neku melodiju u stihu i da je to dobro.
U međuvremenu sam ovladao tehnikom pisanja, bez gitare, otvaram polje aforizama, a vidim da bih mogao da se upustim i u duže forme, videćemo...
Pratiš li aktuelnu književnu scenu Vranja i gde je, po tvom mišljenju, njeno mesto u kulturnoj tradiciji grada?
- Grad Vranje vidim u konstantnom odlivu svega, pa i književnika. Sve što je neko postigao, postigao je uprkos vranjskoj čaršiji, ne uz njenu pomoć.
Da nije FB-a ne bi za mene čuo niko. Ovako sam bar stavio sebe na raspolaganje široj publici. A tradicija nam je izuzetna. Svi su čuli za naše pesme, za delo Bore Stankovića.
Momčilo Zlatanović je uradio veliki posao za našu stvar. Miran, skroman čovek, a zvali su ga da bude član SANU. Ima ljudi, ne kažem da nema, ali treba im podrška da postanu prepoznatljivi, da se profilišu.
Posted by Dejan Ristić on Thursday, January 14, 2016
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
