Vranje – Borba protiv korupcije se u Srbiji sistematski sprovodi već dugi niz godina, međutim, rezultati izostaju ili su na nivou ispunjavanja samo formalnih uslova.
Gavrilović: Važna i lokalna antikorupcijska borba FOTO D. Ristić/OK Radio
Zbog toga se institucionalna borba protiv ove društvene pošasti „spušta“ na lokalni nivo, kako bi se približila svakom građaninu, koji je, kako pokazuju istraživanja, i sam u velikom procentu podložan korupciji.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) jedna je od institucija koja, kroz istraživanja i analize, predlaže i sprovodi rešenja o najvažnijim problemima u našem društvu, među kojima korupcija i borba protiv nje svakako spadaju u prioritete.
Na neka od ključnih pitanja vezana za uvek aktuelnu borbu protiv korupcije, odgovara Zoran Gavrilović, sociolog i direktor programa BIRODI-ja.
OK RADIO: Šta je to zapravo korupcija, da li postoji neka definicija?
GAVRILOVIĆ: Postoji jedna matematička definicija koju je dao jedan američki borac protiv korupcije i koja glasi: korupcija = moć + diskreciona ovlašćenja – odgovornost.
To znači da, ako imate neku moć, imate diskreciono pravo da o nečemu odlučujete, a nemate odgovornost za to, vi ste u potencijalnom riziku da budete korumpirani, odnosno da zloupotrebljavate položaj.
Ono što mi želimo da uradimo je da moć smanjimo, da diskreciona ovlašćenja regulišemo, a da povećamo odgovornost i ono što je jako važno za Srbiju, da povećamo pravnu kažnjivost i etičku osudu.
Koliko je borba protiv korupcije važna za budućnost Srbije?
- Borba protiv korupcije u Srbiji je pitanje opstanka države. Ovo nije nikakvo katastrofično gledanje na stvari, već za to postoji jedan vrlo jasan indikator.
Na listi „Transparency Internationala“ Srbija je, ma koliko gradila institucije i donosila zakone, i dalje zemlja sa sistemskom korupcijom. Korupcijom koja zarobljava državu i tera ljude iz Srbije.
Na osnovu naših istraživanja, korupcija je nešto što kvalitet naših života, naša prava, potrebe i interese dovodi u pitanje i ono što želim da naglasim je to da korupcija nije samo pitanje što je neki lekar uzeo 100 evra.
Ja ću biti srećan kada to bude jedini problem u borbi protiv korupcije u našoj zemlji. Problema je puno i priča o borbi protiv korupcije ima nekoliko nivoa.
Prvi je taj lekar sa 100 evra, ali je to posledica jednog nereformisanog sistema, koji mi reformišemo neuspešno već 25 godina.
U takvom sistemu imate dezorganizovane institucije, imate anomične građane i činjenicu da je korupcija za mnoge postala rešenje, a ne problem.
Da li smo u dosadašnjoj borbi protiv korupije značajnije odmakli?
- Doneli smo zakone, usvojili strategije i napravili institucije, a Srbija se kreće oko 80. mesta na listi „Transparency Internationala“ u poslednjih 16 godina.
Znači da nešto nije u redu, da negde postoji problem. Problem je legitimizacija borbe protiv korupcije, odnosno prihvatanje nekoruptivnog ponašanja kao normalnog.
Zbog svega toga, priča o borbi protiv korupcije je priča o našoj budućnosti, priča o našoj deci, jer mi više nismo bitni.
Ako se sa time ne izborimo, bojim se da ćemo doći u situaciju da nas deca pitaju: „A gde ste vi bili kada ste bili mladi i kada ste mogli da učinite nešto kako mi danas ne bi razmišljali o karti u jednom smeru?“.
Da je to zaista tako, mogu da posvedočim jednim ličnim iskustvom. Prošle godine sam bio u Boru, gde smo radili jedno istraživanje o korupciji među mladima.
Na moje pitanje zašto se mladi ne bore protiv korupcije, jedna devojka iz srednje škole mi je odgovorila: „Izvinite, a zašto bi se mi borili protiv korupcije u zemlji u kojoj ne želimo da živimo i iz koje ćemo verovatno otići?“
Zbog toga mi želimo da napravimo sistem u kojem oni koji vrede napreduju, da oni koji imaju integritet budu cenjeni, a oni koji poštuju i podržavaju druge nisu budale.
Koliko smo mi svi, kao članovi društva, skloni korupciji?
- U našem istraživanju smo pitali ljude „Kada je korupcija opravdana?“ 18,5 odsto ispitanika smatra da je opravdana ako je to način da ostvare svoja zakonska prava.
Trećina korupciju opravdava ukoliko je to jedini način da ostvare prava za svoju porodicu, 17 odsto ako je to način da budu plaćeni za šta nisu plaćeni na svom radnom mestu, 16 odsto ako je to način da ostvare korist za svoje preduzeće.
Četvrtina uzorka je spremna na korupciju ako je to način da se zaštite od „loše države“, takođe četvrtina opravdava korupciju ako je to način da se ostvari korist za državu i 31 odsto, ako je to način da se ostvari korist za svoju naciju.
To pokazuje da mi imamo toleranciju na korupciju kao reakciju na jedan sistem gde je korupcija postala način za ostvarivanje prava.
Tako se utire put da sutra i naša deca prihvate takve modele ponašanja.
Kada se ovi podaci ukrste sa polom, starosti i obrazovanjem, dolazimo do zaključka da su mladi u najvećem riziku, jer imaju najveću toleranciju prema korupciji.
Istraživanje takođe kaže da je polovina građana spremna za borbu protiv korupcije.
Međutim, problem je u tome što su oni spremni da se bore protiv korupcije koja se tiče nekog drugog, odnosno društva u celini, a ne po pitanjima koja se tiču njih lično.
Zašto je bitno da se borba protiv korupcije prenese na lokalni nivo?
- Kada ovo govorim, treba imati u vidu da sam sedam godina bio saradnik Saveta za borbu protiv korupcije, institucije koja je osnovana uredbom Vlade Republike Srbije 2000. godine, na čijem čelu je od 2003. godine bila pokojna Verica Barać.
Ono na šta je Savet za borbu protiv korupcije ukazivao od početka, što u procesu privatizacije, što u procesu stečaja, što u procesima koji su bitni za donošenje sistemskih zakona, pa čak i pravljenja antikorupcijskih institucija, važi i danas, a to je da je korupcija postala sistem.
S obzirom na to da imamo jedno takvo stanje, došli smo na ideju da krenemo od gradova.
Zašto od gradova? Zato što u njima žive građani i naša pretpostavka je bila da ćemo od građana dobiti podršku da napravimo sistem za borbu protiv korupcije.
Drugi razlog za to je što je borba protiv korupcije je, pre svega, priča o poverenju.
Ako nemate poverenje u borce protiv korupcije i ako nemate poverenje da ja ovo što vama pričam zaista mislim i verujem u to, onda je sve džaba.
Šta možemo da označimo kao značajnu novinu u borbi protiv korupcije?
- Srbija je dobila novi Zakon o uzbunjivačima. Svaka institucija, koja ima više od 10 zaposlenih, mora da ima osobu koja je zadužena za prijem obaveštenja o potencijalnoj korupciji, odnosno zloupotrebi.
Takođe, ono što primećujem idući po Srbiji je da to baš i nije zaživelo.
Jednostavno, mi već imamo neke mehanizme koji nam već sada daju mogućnost da sprečimo korupciju, odnosno da odvojimo one ljude koji žele da rade u javnom sektoru, za javni interes, za platu kolika je, a plate su nam svima male, ili da to napuste. Znate, to je etičko pitanje.
Nije etički raditi u javnom sektoru za platu koja je tolika kolika je, a zloupotrebljavati položaj. Tako da planovi integriteta i Zakon o uzbunjivačima nam već daju neke mehanizme.
To je nešto što treba da podigne integritet institucija s jedne strane, a s druge strane je jako važno da korupcija u ovoj zemlji treba da bude kažnjiva, a ne društveno prihvatljiv model ponašanja.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
