Nemanja Đorđević, rođen u Vranju, jedan je od malobrojnih profesionalaca uz čije se ime poslednjih godina veže pomalo zaboravljena odrednica - rok fotograf.
Nemanja Đorđević traži pravi trenutak; Foto: Nemanja Đorđević
Uspeo je da spoji dve svoje strasti, fotografiju i rokenrol, pa radi kao foto - reporter (fotograf i novinar) hrvatskog „SoundGuardiana“ i web magazina „Balkanrock“ gde je i urednik fotografije.
Oficijelni je fotograf raznih festivala i koncerata, a za svoj rad dobijao je i nagrade, između ostalih nagradu EXIT-ovog tima za najbolju fotografiju festivala.
Svoje radove izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi.
Njegova poslednja samostalna izložba nosi naziv "Senke zvuka".
Za OK Portal Nemanja priča o sebi, svom poslu i onome zbog čega ga voli.
Profesija rok fotograf je postojala u zlatno vreme ex YU rok scene, da bi, praktično, zajedno sa njom i nestala. U poslednje vreme se ponovo pominje i to uz tvoje ime.
Profesija rok fotograf kod nas postoji od sedamdesetih, a svoj kreativni vrhunac doživljava početkom osamdesetih godina, u vremenu pojave novog talasa.
Goranka Matić je tada zabeležila jako bitne fotografije Ekatarine Velike, Šarla Akrobate, Idola, Radničke kontrole, Partibrejkersa i drugih.
Ne bih se baš složio da je profesija ikad nestala. Sve vreme je bila srazmerno proporcionalna rokenrol sceni kod nas.
To što se zanimanje „rok fotograf“ pominje uz moje ime, (kao i uz ime nekih mojih kolega) meni samo imponuje.
Rok fotograf sigurno nije čovek sa kamerom koji slika na koncertima rok grupa. Kako bi ti definisao posao kojim se baviš?
Rok fotografa od običnog foto reportera pre svega razlikuje to što poseduje smisao za estetiku i osećaj za umetnost.
Rok fotograf je posvećen svom poslu, vispren, brz na okidaču, a opet strpljiv, čeka svoj trenutak.
Jasno se izdvajaju njihovi radovi u odnosu na ostale fotografe. Definisanje mog posla? „Svaka definicija gubitak je slobode“.
Šta je ono što želiš da uhvatiš svojom kamerom?
Pravi trenutak, tačku ključanja, atmosferu, krv i znoj, emociju, lepotu, gracioznost muzičara na bini, naznake virtuoznosti izvođača...
Sve su to delovi jedne moje uspešne foto galerije. Trudim se da mi sve ovo često pođe za rukom jer tada znam da sam dao svoj maksimum i da posle toga ne žalim ni za čim.
Učim iz dana u dan i iznova analiziram svoje radove.
Jako sam samokritičan i umem da budem nezadovoljan postignutim rezultatom, ali tu je publika, posmatrači i pre svega bliski ljudi čije mišljenje poštujem i koji mi pokazuju da nekad i grešim u donešenoj odluci.
.jpg)
Često se ističe tehnički kvalitet tvojih fotografija. Koliko je tehnika zaista bitna u poslu kojim se baviš?
Tehnički kvalitet fotografija jeste bitan iz razloga što su koncerti sami po sebi jako nezgodni za fotografisanje.
Jasno je da mora postojati iole pristojna oprema koja može da zabeleži ono što želite, odnosno ono što ste zamislili u glavi.
Iskreno, meni to nije primarna stvar. Više me oduševljavaju likovni elementi na fotografijama od samih tehničkih karakteristika.
Da li svoje fotografije više voliš da vidiš u novinama, na nekom portalu ili na izložbi?
Svoje fotografije volim da vidim svuda. Sve ima svoju draž kada se nešto radi sa ljubavlju.
Meni je možda najlepši osećaj izrada fotografija u fizičkom obliku i u što većem formatu.
U današnje vreme ljudi vrlo retko izrađuju fotografije, već ih skladište u računarima, tabletima i mobilnim telefonima.
Koga najviše voliš da slikaš?
Huh, široko pitanje. Sve zavisi od raspoloženja i ideje. Inspiracija je zaista svuda.
Što se koncerata tiče, volim da vidim energiju na bini i iskrenu emociju. Pre svega volim da fotografišem dobar rokenrol koncert.
Van koncerata, privlači me izazov u svakom pogledu; ulica, zanimljivi portreti, a u poslednje vreme ljudi koji iz nekog razloga ne vole da se fotografišu.
Koga bi najviše voleo da slikaš, a nisi?
Za ovih 10 godina koliko se aktivno bavim rok fotografijom sarađivao sam sa stvarno mnogo bendova, kako domaćih tako i stranih.
To je do pre dve godine bio Pearl Jam. Voleo bih više da putujem i naravno, da radim svetske festivale.
Unapred se radujem koncertima koje ću posetiti ove godine, a to su Black Sabbath i The Cure u Beču i to pre zbog njihove muzike i sopstvenog doživljaja, negoli zbog fotografisanja.
Da li od rok fotografije može i da se zaradi?
Ne.
Sa dostupnošću digitalne fotografije danas je svako fotograf. Da li je to dobro ili loše?
Hiperprodukcija je svuda u svetu izražena. Tako je i na polju fotografije.
Da banalizujem stvar još dublje. Svako ko ima telefon i nalog na instagramu ili facebooku je „fotograf“.
Ljudi objektivom beleže razne trenutke svog života i jako je lepo što to rade. Na taj način sačuvaju detalj iz svog života, zauvek.
Što se mene tiče, u redu je što su svi sa aparatom„fotografi“ ako vole ono što rade i ako ih to na neki način ispunjava.
Teško je danas biti originalan i izgraditi svoj stil. Tome ipak samo pravi umetnici teže.
Šta planiraš, da li ćemo nešto od tvojih radova uskoro videti i u Vranju?
Moram da priznam da mi je lepo počela ova godina. Izlažem svoje radove u februaru u Domu omladine Beograda u sklopu muzičkog Festivala srpskog podzemlja.
Što se Vranja tiče, u subotu 23. januara u Američkom kutku biće organizovana promocija novog spota vranjskog hevi metal sastava Mud Factory.
Promocija će pored samog video spota sadržati i moju izložbu fotografija pomenutog benda koji sam fotografisao u nekoliko navrata.
Mud Factory su za mene pravo otkriće i jako mi je drago što su mi pružili priliku da sarađujem sa njima.
Postavka će biti jako zanimljiva pošto će sadržati koncertne fotografije kao i fotografije koje su nastale u toku snimanja spota koji sam takođe ja radio.
Na proleće će biti još jedna moja interesantna i meni draga izložba fotografija u Vranju, ali otom potom.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
