Sedamdesetih godina prošlog veka Vranje je imalo udruženje građana “Društvo Rom“ koje se bavilo kulturom,tradicijom i ekonomskim statusom Roma iz Vranja.
Zoran Asanović sa najboljim srpskim trubačima FOTO OK Radio
Ubrzo zatim formirano je još nekoliko romskih udruženja sa istim ciljem.
Poslednjih nekoliko decenija ta udruženja su prestala sa radom zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Ipak, društvo koje je formirano pre deset godina pod imenom „Bakija Bakić“ ne samo da je uspelo da opstane već da ide i korak dalje.
Na čelu društva nalazi se, u svojstvu predsednika, Zoran Asanović, koji za OK radio govori o aktuelnom trenutku vranjskih Roma i mogućnostima da se ta situacija promeni.
OK Radio: Vaše društvo nosi ime legendarnog i svetski priznatog trubača. Kako ste došli na ideju da društvu date naziv „Bakija Bakić“?
ASANOVIĆ: U znak zahvalnosti za sve što je svojom virtuoznošću učinio za slavu Vranja i vranjskog sevdaha i meraka u našoj zemlji i inostranstvu na inicijativu prijatelja, građana i rodbine grada Vranja dana 28. 07. 2006.godine formirano je društvo „Bakija Bakić“, sa ciljem da se očuva lik i delo majstora trube.
Bakije Bakić je legendarni trubač rođen 1923. a umro 1989. godine, kada je sa svojom trubom zauvek zaćutao.
Svakog ponedeljka uveče u zdanju kafane Vranje, današnjem hotelu koji je pod stečajem, Bakićev orkestar svirao je za Vranjance.
Bio je to kult uz čevapčiće i špricere, dan za porodično okupljanje uz trubački karasevdah. Sada toga više nema.
Veštinu sviranja na trubi, od svoje deset godine, učio je od oca Fejze. Porodičnu trubačku tradiciju nastavi je njegov sin Fejza.
Na "svetsko prvenstvo" trubačkih orkestara u Guči dolazio je od trećeg sabora 1963.
Nastupao je ukupno 23 puta, poslednja svirka bila je 1986. Majstorluk, kako bi stručnjaci rekli, fligohornog sviranja, već na prvom nastupu Bakiji donosi titulu najboljeg trubača Srbije. Tu titulu poneće još dva puta (1969. i 1970).
Drugo mesto pripalo mu je 1964. Orkestar koji je predvodio četiri puta je osvajao titulu najboljeg (1964,1967, 1968 i 1971), dva puta pripala mu je titula vicešampiona (1963 i 1981.) dok je tri puta osvajano treće mesto (1972, 1984 i 1985).
Za najbolje odsvirano kolo Bakija Bakić je nagrađen (1966, 1979. i 1981), a za izvođenje izvorne pesme 1969.god.
Zvuk njegove trube je zaštitni znak narodnog trubaštva južne Srbije. Da je to tako, svedoči i tradicionalna nagrada "Bakija Bakić", koja se, od 1995. po odluci Sabora trubača u Guči, svake godine dodeljene na predtakmičenju u Surdulici najboljem orkestru.
Sa svojim orkestrom, snimio je dvadesetak audio kaseta i dve video kasete.
Učestvovao je u snimanju filmova "Nečista krv" i "Gradilište", gostovanjem u našo zemlji i inostranstvu preneo je slavu Vranja i vranjskog sevdaha.
Dve godine nakon smrti proglašen je majstorom trube.
Na inicijativu vašeg društva pokrenut je memorijal “Bakija Bakić“. Koliko ste memorijala organizovali i kakav su odjek imali u javnosti?
- U znak sećanja na trubačkog Amadeusa u Gornjoj čaršiji za zahvalnost što je učinio za naš grad i našu zemlju, lokalna samouprava 11. 10. 2006. godine podigla mu je spomenik - bistu.
Od 2007. godine njemu u čast a na predlog društva "Bakija Bakić" održan je prvi memorijal "Bakija Bakić" koji je kasnije postao tradicionalnog karaktera.
Do 7. memorijala u saradnji sa gradom vranja društvo "Bakija Bakić" je organizovao memorijal a kasnije do 10 organizaciju memorijala "Bakija Bakić" preuzima grad Vranje.
Formiranjem društva "Bakija Bakić" a posebno organizacija memorijala "Bakija Bakić", prijatelji, građani, rodbina Vranja, lokalni mediji i mediji okruga i šire izrazili su veliko zadovoljstvo što je neko nakon 18. godina posle smrti Bakije Bakića setio da formira društvo i organizuje memorijal sa njegovim imenom i da se na taj način očuva lik i delo majstora trube.
U društvu postoji folklorna sekcija, koja je imala zapažane nastupe u zemlji i inostranstvu. Recite nam nešto više o tome.
Formiranjem društva "Bakija Bakić" formirano je 8 sekcija od kojih je folklorna sekcija najaktivnija i sa naj zapaženijim rezultatima.
Od formiranja do danas folklorna sekcija društva "Bakija Bakić" učestvovala na:
• Organizaciji VII memorijala "Bakija Bakić".
• Više puta na obelež. 8. aprila svetskog dana Roma u Beogradu.
• Više puta na obeležavanje dana rudara u Boru na poziv KUD "Rom" iz Bora sa kojim se društvo pobratimilo 2009.god.
• Na kulturnim dostignućima folklora Srbije na poziv Romskih udruženja iz Aleksinca, Jagodine, Kragujevca, Kraljeva, Zaječara, Niša i Obrenovca.
• Na proslavama Grada Vranja.
• Na organizacijama Vlasinskog leta u Surdulici.
• Na Dragačevskom saboru trubača u Guči (2008, 2009, 2010 i 2014).
Za izuzetne rezultate iz oblasti kulture i tradicionalnih vrednosti društvu "Bakija Bakić" je od strane Grada Vranja dodeljeno Sedmoseptembarsko javno priznanje (2009).
Poseban pečat vašeg delovanja je humanitaran rad. Koje projekte ste realizovali?
- Pored navedenih postignutih rezultata iz oblasti kulture i tradicionalnih vrednosti društvo "Bakija Bakić" u svom dosadašnjem radu bavio se i sociohumanitarnim radom.
Sa romskim gerentodomaćicama više puta je orgnizovan rad „Pomoć u kući starim, samim i nepokretnim licima Romske nacionalnosti” za preko 100 Roma i Romkinja starosti preko 65 godina koja su sama i nema ko da brine o njima uz podelu higijenskih paketa.
Više puta su podeljeni paketi hunmanitarne pomoći za više od 200 najugruženije romske porodice na teritoriji grada Vranja i gradske opštine Vranjska Banja.
Sa partnerskom organizacijom HELP i Karitas više puta su podeljeni higijenski paketi i paketi hrane.
Kakva je vaša saradnja sa ostalim romskim udruženjima u Srbiji?
- Samim učešćem na obeležavanju 8. aprila svetskog dana Roma u Beogradu, na kulturnim dostignućima folklora Srbije na poziv Romskih udruženja iz Aleksinca, Jagodine, Kragujevca, Kraljeva, Zaječara, Niša i Obrenovca kao i bratimljenje sa KUD "Rom" iz Bora saradnja društva "Bakija Bakić" je za sada dosta dobra.
Kako ocenjujete trenutni položaj Roma na teritoriji grada Vranja?
- Samom privatizacijom došlo je do prodaje i do stečaja velikog broja fabrika i preduzeća u našoj zemlji kao i u našem gradu.
Otpuštanjem radnika stvorio se veliki broj nezaposlenih koji nisu u mogućnosti da zbog starosti i kvalifikacije nađu posao.
Zbog lošeg ekonomskog stanja u kojoj se nalazi naša zemlja i nemogučnosti zapošljavanja velikog broja nezaposlenih a posebno mladih, ekonomsko stanje ne samo roma već i neroma je veoma teško.
Zbog toga Romi su prinuđeni da rade poslove, sakupljača sekundrnih sirovina, da budu sezonski radnici jer od države imaju ili nemaju minimalnu materijalnu pomoć.
Evtavardešta berša okole vekoste ki Vranja inje „AMALIPE ROM“ kova diklja te barjari i kultura i tradicija em o ekonomsko status e romengro. Po sig pala adaleste formirindjepe pana amalipa e dizanenge kolen inje isto cilj.
Ko agorutne berša adala amalipa e dizanenge na kerena buti adalese so nane finansije aso bučarnipe.
Ama amalipe kova formirimo angleder deš berš ko anav „BAKIJA BAKIĆ“ ačilo te kerel buti em kova djelo po anglal. Vakerdjam e šeruneja taro akava amalipe e Zoran Asanovićeja.
Tumaro amalipe legari o anav taro legendarno em svetski priznato trubači.Sar aljen ki ideja aso amalipe te den anav „BAKIJA KAKIĆ“?
Adalese so sa kerdja pe bašalibna asi Vranja, em vranjsko sevdah, em merak amara puvjake, kerdjape inicijativa taro amala, dizane em jeri e Bakijaso, em ko 28. 07. 2006 berš formirindjape amalipe „BAKIJA BAKIĆ“ sar bi arakipe oleso lik em o delo. O Bakija Bakić legendarno trubači bijando 1923 a mulo 16. 10. 1989 berš,ked olesi truba zauvek trajndja.
Svako ponedelniko umrako ki kafana Vranje avdisutno „Hotel Vranje“ e Bakijaso orkestar bašaldja aso Vranjanci.
Adava inje lačipe uzo oleso bašaliba, čebapija em špriceri . Dive aso kerutnengo kediba, so avdije adava više nane.
O bašaliba siklilo te dadestar taro Fejza, a olestar siklilo oleso čavo kova legardja olese dadeso anav.
Ko „svetsko prvenstvo“ aso trubačka orkestrija alo taro trito sabor 1963 berš. Sa ked genelape 23 puti nastupindja a agorutno bašaliba injelese 1986 berš. Majsori inje več ko prvo nastup 1963 berš a adava pale inje pana duj puti (1969 em 1970).
Dujto tan lelja 1964. O orkestar kova legardja najšukar inje štar puča (1964, 1967, 1968, em 1971),duj puti inje vicešampioni (1963 em 1981) em trin puti inje trito tan (1972, 1984, 1985).
Aso najšukar bašaldi izvorno gili inje proglasime 1969 berš. Oleso bašaliba zaštitno znak aso narodno stvaralaštvo ki južno Srbija. Adava adjaar adalese so isi tradicionalno nagrada „BAKIJA BAKIĆ“ koja taro 1995 berš delape ko predtakmičenje ki Surdulica, aso najšukar orkestar.
Pe orkestreja snimindja biš audio kasete em ploče em duj video trake. Snimindja ko duj filmija „Nečista krv“ em „Gradilište“.
Duj berš palo oleso meriba proglasime aso majstori e trubako.
Pali injicijativa so dindja tumaro amalipe lelja te ikeripe memorijal „Bakija Bakić“.Kobor memorijalija kerdjen em savo odjek inje ko narodo?
Sar bi setinamen taro Bakija em olese bašalibnastar ki Gornjo Čaršija i lolalno samouprava vazdindja spomeniko aso Bakija ko 11. 10. 2006 berš.
Taro 2007 berš dindjam inicijativa em ikerdjape o prvo memorijal so ko angluno vakti ulo tradicionalno. Dji o evtato memorijal o amalipe „Bakija Bakić“ organizujndja o memorijal a pala adaleste i diz Vranja lelja adaja buti.
Sar formirindjape o amalipe „Bakija Bakić“ a em sar kerelape o memorijal o amala, dizane em o jeri dikena jek baro zadovoljstvo so adava sa kerelape, em so 18 berš palo oleso meribe setindjamen te organizujna sa adava asi amari legenda e trubaki aso Bakija Bakić.
Ko amalipe isi folklorno sekcija,kola inje pendjarutne rezultatija ki puv em avrijal.Vaker amenge po but adatar.
Ked formirindjam o amalipe „Bakija Bakić“ formirindjam em ovto sekcije kolendar i folklorno sekcija najaktivno em kola isi najšukar rezultatija. Taro formiriba dji akana i folklorno sekcija nastupindja:
-Organizujndja evta memorijalija „Bakija Bakić“
-Po but puti obeležindja o ovtoto april svetsko dive e romengro ko Beograd
-Po but puti obeležindja dive e rudarengo ko Bor
-Ke kulturake dikiba folklorija ki Srbija ko po but dizja Aleksinca, Jagodina, Kraljevo, Zaječar, Niš, Obrenovac…
-Ko proslave e dizjake Vranje.
O kulturke manifestacije „Vlasinsko leto“ ki Surdulica.
-Ko Dragačevsko sabori e trubačengo ki Guča(2008, 2009,2010, 2014).
-Aso izuzetna rezultatija tari oblast kultura em tradicionalna vrednostija o amalipe „Bakija Bakić“ dobindja sedmoseptembarsko javno priznanje ko 2009 berš tari diz Vranja.
Posebno pečati asi buti koja kerela tumaro amalipe humanitarno .Save projektija dji akana kerdjen?
.jpg)
Uso sa so vakerdjum tari oblast kultura em tradicijake vrednosti o amalipe „Bakija Bakić“ ki pli buti dji akana bavindjape em sociohumanitarno buča. E romane djuvljencar kerdjam projekti gerento domačice em po but puti kerdjape buti „Pomoč ko kher aso phurane em korkore Roma“ a aso po but talo šel Roma em romnja kolen isi po but taro šovardeš berš, dindjam humanitarna paketija.
Adala Roma djivdinena korkore em nanelen uslovija aso djivdipe.
Ki Vranja, Pavlovca em Vranjsko banja dindjam po but taro dušel paketija em adava higijenska em prehrambena. Injemen em saradnja e organizacija „HELP“ em olenca dindjam higijenska em prehrambena paketiaja.
Savi tumari saradnja avere romaneamalipnenca ki Srbija?
Me vakerdjum kaj učestvujndjam ko but smotre a najbut ked obeležinipe o ovtoto april svetsko dive e romengo.Isimen šukar saradnja e romane amalipnanca tari Beograd, Aleksinac, Jagodina, Kragujevac, Kraljevo, Zaječar, Obrenovac, em pale vakerava pobratindjamen e amalipa tari Bor kolenca o amlipe „Bakija Bakić“ isile najšukar borajba.
Sar ocenineja o avdisutno položaj e romengo ki amari diz?
Ked kerdjape i privatizacija but Roma so kerdje buti ko firme ačile bi bučako sose adala fabrike bikindjepe.
O bučarne mekljepe taro buča pa but djene ačile bi bučako,em olen nane šajope te araken aver buti ja te ovellen aver kvalifikacije.
Adalese so but lošo e ekonomikani situacija ki amari puv em so našti te araken buti o Roma a najbut o terne kola agorčerdje o sikavne aso Roma adalese but phare o djivdipe.
Adalese o Roma kerena najphare buča kola slabo platinenape em on kerena sezonska buča a i država podajekenge dela dikni materijalno pomoć.
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
