Zbog prejake želje da se svidimo okolini, pravimo fatalne greške. Strah od odbijanja je razumljiv jer smo programirani da živimo u zajednici. Najbolje je da budemo svoji, ali prilagodljivi, otvoreni, ali ne i nametljivi, pišu Večernje novosti.
Prilagodljivost nema veze sa polom. Foto:Thinkstock
Čovek je društvena životinja. Svako ko je samodovoljan i nije mu potrebno da učestvuje u društvu je ili zver ili Bog - primetio je još davno najveći grčki filozof Aristotel.
Na testu smo, čini se, neprekidno. Od prvog razreda osnovne škole, polaska u srednju, na fakultet, do pronalaska jednog, pa drugog posla, teče proces neprestanog uklapanja u novo društvo. Neki se u tome snalaze odlično, drugi plivaju kao riba na suvom. Jednima je važno da se svide svima, drugi na prvi pogled ne haju za mišljenje okoline. Nažalost, nema magičnog recepta za najbrže uklapanje u novo društvo, primećuje sagovornica "Života plus", psiholog i psihoterapeut Danijela Glušac.Psiholozi se slažu da smo biološki programirani da živimo u zajednici. Da bismo opstali, potrebni su nam drugi. Želimo da im se dopadnemo, da nas prihvate, strahujemo da će nas odbaciti. Prihvatanje i odbijanje su centralne tačke naših života, veruje psiholog Univerziteta u Kentakiju Nejtan Devol. Da bismo to shvatili, dovoljno je da pogledamo bilo koji rijaliti program koji se uvek vrti oko ove dve stvari. Očekivano, jer prihvatanje, bilo u romantičnim vezama, prijateljskim odnosima, pa čak i od stranaca, srž je našeg bitisanja, objašnjava Devol.
- Najbolje bi bilo da budemo opušteni i svoji, ali da istovremeno pazimo da se prilagodimo drugima. Upoznajući druge, čitajući verbalne i neverbalne znakove, možemo saznati šta nekom odgovora, da li smo previše nametljivi. Ali, uvek treba da imamo na umu da ne moramo svima da se svidimo i da se uklopimo u svako društvo po svaku cenu - jasna je Danijela.
I upravo je to najveća greška koju možemo napraviti. Uporno pokušavanje da se uklopimo u društvo koje nas ne želi ili insistiranje da se združimo s ljudima koji se ne ponašaju dobro prema nama, treba da izbegavamo.
- Nekad ćemo jednostavno imati previše različite stavove i osobine da bismo se uklopili. Najbolje bi bilo, ako je kolektiv takav, a mali, održavati kontakte dovoljno prijatnim da se posao nesmetano odvija, a društvo tražiti van tog okruženja. Lakše je na fakultetu gde ima na desetine studenata na godini, a predavanja su obavezna jer je veća šansa da ipak upoznamo ljude koji su nam slični - kaže psiholog.
A kad takve upoznamo, ne bi trebalo samo da ćutimo čekajući da nam priđu i otkriju naše čari. Led možemo da probijemo razgovorom oko predstojećih obaveza, da pitamo gde se može nabaviti neka skripta.
- Kasnije, možemo da pozajmimo beleške ili da tražimo pomoć oko gradiva. Ako primetimo da su nam sagovornici raspoloženi za ćaskanje, možemo dodati i komentare na tekuće teme na fakultetu, dešavanja u gradu, dobar film, muziku i slično. Grupa ljudi kojima smo prvo prišli ne mora da bude upravo ona sa kojom ćemo se i ubuduće najviše družiti - podseća psiholog.
Dok smo na fakultetu svi manje-više u istom sosu, na poslu je teže prilagoditi se jer dolazimo u grupu koja već ima svoju dinamiku, a mi kao novajlije, treba da se uklopimo. Ovo je pogotovo teško jer smo tad već stariji, a pojedina istraživanja sugerišu da prilagodljivost i tolerancija opadaju sa godinama. Ali, i tu važi isti princip.
- Ljubaznost, osmeh i pomoć kolegama nikad nisu na odmet. Za uspostavljanje prvih kontakata na poslu dobar izbor su lagane teme koje ne dotiču škakljiva pitanja kao što je politička i verska orijentacija, loše mišljenje o šefu ili nekom od kolega. Nije dobro biti suviše nametljiv, prelaziti granice bliskosti, niti odmah pričati o velikim ličnim problemima u braku, porodici, finansijama. Naravno, ako želimo da se uklopimo, nikako ne treba da vređamo ljude, ismevamo ih, vičemo ili radimo protiv njih - kaže psiholog.
Dolazak u novu sredinu često nas navede da obećamo sebi da ćemo okrenuti novi list i postaviti se drugačije jer smo videli da nam prethodno ponašanje ne donosi koristi. Naša sagovornica, ipak, upozorava da je svaki trenutak dobra prilika za promenu ponašanja koje nam šteti.
- Ako ipak odlučimo da u novom kolektivu okrenemo drugi list, valja imati na umu da će nam biti potrebno dosta energije i truda da opet ne skliznemo u stare navike. Dolazak u novu sredinu je prvenstveno prilika da kolektiv stvori sliku o nama. Koliko god mi sebe videli u jednom svetlu, ne možemo kontrolisati kako će nas drugi doživeti, jer to ne zavisi samo od nas - podseća psiholog.
I zato, ako vam se smeše brucoški dani ili uskoro odlazite na novo radno mesto, naoružajte se osmehom, strpljenjem i otvorenošću, ali nikad nemojte zaboravite da ne moraju svi da vas vole.
NESIGURNI SE TEŽE PRILAGOĐAVAJU
Mada su žene često označene kao veštije u komunikaciji, u današnje vreme, prilagodljivost okruženju nema mnogo veze sa polom, kaže psiholog.
- Generalno gledano, osobine ličnosti koje se vezuju za teže prilagođavanje u društvu jesu nisko samopouzdanje, opšta nesigurnost, stidljivost, nisko vrednovanje sebe i osećaj inferiornosti, nedostatak socijalnih veština. Isto važi i za određene crte ličnosti koje ometaju uspostavljanje dobrih interpersonalnih odnosa, a koje se zasnivaju uglavnom na nedostatku empatije - kaže Danijela.
NEPRIHVATANjE UTIČE NA ZDRAVLjE
Deca veoma teško podnose kad ih vršnjaci u školi ne prihvataju kao drugove, ali bol zbog odbijanja nastavlja se i kad učionicu ostavimo daleko iza sebe. Isključenost iz grupe i u odraslom dobu negativno utiče na zdravlje pojedinca. Ljudi koji se osećaju izolovano i isključeno iz grupe loše spavaju, imaju ranjiviji imuni sistem i čak umiru ranije. Zabrinjava podatak da pojedinci koji često u životu osete odbijanje imaju veću verovatnoću da postanu nasilni.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
