Vranje je i u avgustu bio jedan gradova sa najvišim nivoom zračenja u Srbiji.
Tabela najozračenijih gadova u srbiji 21. avgusta 2015. godine printscreen srbatom.gov.rs
Prema rezultatima automatskog sistema za merenje radijacije u Srbiji, koji se na portalu srbatom.gov.sr abdejtuje (učitava ponovo) na svakih pola sata, Vranje je sa 134 nanosiverta na sat na drugom mestu po snazi lokalnog zračenja, odmah iza Novog Sada, koji ima 147 nanosiverta na sat.
Da bi se uporediti nivo zračenja, mora se znati da Vinča, u kojoj radi nuklearni centar, ima samo 128 naniseverta na sat, a Niš, recimo, samo 108.
Da stvar bude gora, Vranje je na listi najozračenijih vodilo i pre šest meseci, tada ubedljivo, što pokuje da ovakav status Vranja uopšte nije slučajan.
Tada je, na proleće, u Vranju izmereno zračenje od 132 nanosiverta na sat, (nSv/h), a Vinča je tada, recimo, „merila“ 102 nSv/h.
Prema rečima stručnjaka, prosečna radioaktivnost je oko 100 nSv/h, a zavisno od područja može da varira gore dole do 50 odsto.
Opasnost se javlja, kažu poznavaoci, tek kada se ova vrednost udvostruči.
Bez obzira na ovakve stavove, podatak da Vranje ima najvišu radijaciju u Srbiji mora da zabrine, baš zbog činjenice da je grad teško bombardovan osiromašenim uranijumom za vreme rata 1999. godine, i potonjeg kašnjenja sa čišćenjem Pljačkovice od radioaktivnog otpada.
U tom smislu, negde u maju ove godine, NVO Zelena mreža Pčinjskog okruga ukazala je da Vranju preti ekološka katastrofa apokalitičkih razmera.
Problem sa radijacijom u Vranju nastao je, smatra običan svet, ali i stručnjaci, kada je brdo Pljačkovica, na samo 1.000 metara vazdušne linije od centra Vranja gađano tokom bombardovanja 1999. godine osiromašenim uranijumom.
Cilj je bio TV predajnik beznačajne lokalne stanice.
Šef lokalne Zelene mreže Rade Vasilev ocenio je za „Vesti“ da su „prilikom projekta čišćenja 2002. godine strunjaci uklonili svega pedesetak projektila dok je ostatak (oko 1.500 prema grubim procenama) ostao na terenu oko televizijskog predajnika“.
- Izveštaj Agencije za životnu sredinu Ujedinjenih nacija, koja je vršila merenja 2002. godine, nedvosmisleno ukazuje na prisutnost osiromašenog uranijuma oko televizijskog predajnika na brdu Pljačkovica.
Uzeti su uzorci tla, vazduha, vode i uzorci s lišajeva kore drveta i mahovine. Svi uzorci imaju ogromnu koncentraciju osiromašenog uranijuma.
U samom izveštaju je postavljeno logično pitanje da li je televizijski predajnik morao da se gađa municijom s osiromašenim uranijumom kada je poznato da se ovakvom municijom dejstvuje po bunkerima i oklopnim vozilima, kojih na brdu nije bilo. Ovu lokaciju nije ni NATO osoblje odredilo kao mesto dejstva s osiromašenim uranijumom - navodi Vasilev.
Vasilev ima i jasnu viziju kako se situacija može sanirati.
- Hitno treba izmeriti radioaktivnosti vode u pojasu ispod Pljačkovice, izgraditi vodovod za oko 2.000 domaćinstava koji žive u podnožju Pljačkovice i zasuti vrh brda mineralom zeolit - navodi Vasilev - Nadajmo se da Pljačkovica neće zbog svoje nesreće uskoro plakati za ljudima, koje osiromašeni uranijum polako, ali sigurno ubija.
Ima li istine u ovakvim, mora se priznati crnim analizama i slutnjama? Situacija na terenu jeste problematična, ali...
Prema Izveštaju stručnjaka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, autora Jasmine Vujić i Dragoljuba Antića, iz 2014. godine, tvrdi se da u toku bombardovanja 1999. godine projektili sa osiromašenim uranijumom u Srbiji nisu korišćeni severno od Vranja.
Prema ovom izveštaju, na Kosovo je bačeno oko 9.000 kilograma osiromašenog uranijuma a na jug Srbije oko 1.000 kilograma.
Timovi iz Instituta Vinča su pronašli i uklonili oko 200 penetratora sa juga Srbije, „što predstavlja samo 10 odsto bačenih projektila“.
- Nažalost – kaže se u zaključku Izveštaja - nadležne strukture u Srbiji izbegavaju da iznesu tačne podatke o broju kontaminiranih mesta, o tome da je uklonjeno samo oko 10 odsto projektila sa osiromašenim uranijumom, o tome da li se i gde vrši testiranje podzemnih voda i voda za piće, o tome da li se vrše sistematski pregledi vojnih lica i civila koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, kao i da li su išta uradili na međunarodnom planu da se traži arbitraža povodom zagađivanja životne sredine i ugrožavanja zdravlja stanovništva.
Vrlo je teško doći do preciznih podataka o broju i vrsti kancerogenih oboljenja. U opštem je interesu da se ovakvi podaci prikupljaju, analiziraju i objave.
Porast kancerogenih oboljenja u Srbiji posle 1999. godine je alarmantan, ali do javnosti stiže vrlo malo relevatnih podataka i analiza.
Jedna od takvih, relevantnih naučnih istraživanja, svakako je i Analiza pojedinih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva Grada Vranja u 2013. godini, koju je za Grad Vranje uradio lokalni Zavod za javno zdravlje.
U ovoj analizi kao najveći uzročnici smrti definišu se kardiovaskularne bolesti i maligni tumori, a lekari, logično, ne ulaze u razloge njihovih nastanaka.
- Kancer se može javiti i kao posledica zračenja, ali i kao posledica rizičnog načina života - kažu stručnjaci.
Ipak, ZZJZ u predlogu mera za prevazilaženje nastalog stanja predlaže da se „u cilju praćenja uticaja NATO bombardovanja na zdravstveno stanje stanovništva Grada Vranja, predlaže se realizacija projekta „Monitoring zdravstvenog stanja stanovništva na područjima bombardovanim osiromašenim uranijumom“.
Bila je tom prilikom i skupštinske rasprave, pa ništa. Stanje je takvo kakvo jeste, ili vrlo blizu onoga na koje opominje aktivista Vasilev.
Sličnu, crnu statistiku daje i Izveštaj iz Vinče, u kome se kaže da je broj novoobolelih od neke vrste kancera u Srbiji pre 15 godina bio manji od 10.000 ljudi godišnje, dok je sada dostigao tri, pa i četiri puta veći cifru.
Od ovog broja, kažu stručnjaci, od 50 do 60 odsto podlegne opakoj bolesti, u toku samo jedne godine!
I dok stručnjaci ZZJZ izbegavaju da se bave cifama i procenama, u Zelenoj mreži tvrde da se broj obolelih od raznih vrsta maligniteta u Pčinjskom okrugu popeo na 16.000, dok samo u Vranju ima oko 9.000 bolesnih od neke vrste kancera!
Stručnjaci pak opominju da sada praktiično dolazi vreme kada se završava „latentni period“ razvoja bolesti kao posledice zračenja,(15 do 20 godina), i da tek sada treba očekivati „prave rezultate“ bombardovanja.
Tako profesor Slobodan Čikarić, inače predsednik Društva Srbije za boorbu protiv raka, za prestoničke medije rekao je da se na jugu Srbije može očekivati prava epidemija obolevanja od svih vrsta kancera.
- Procenjujem da će u Srbiji iduće godine od svih tumora biti 40.000 obolelih i da će umreti oko 22.000 ljudi usled malignih tumora – navodi Čikarić!
On kaže da je najveći deo zrna osiromašenim uranijumom pronađen baš u Pčinjskom okrugu, i opominje da radioaktivna prašina ulazi u ljudski organizam preko disajnih organa ili putem vode i kontaminirane hrane, a potom se iz organizma, nakon što napravi štetu, izbacuje posle 15 dana, tako da, kada čovek kasnije oboli, kod njega se ne mogu naći tragovi uranijuma.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i medija Vlade Srbije, u okviru projekta „Ekologija - šansa juga Srbije“. Stavovi izneti u tekstu isključiva su odgovornost OK Radija i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i medija.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
