Ako se nastavi sadašnji tempo deponovanja smeća, upotrebni rok deponije „Meteris“ isteći će 2020. godine, pa je zato potrebno već sada preduzeti hitne korake u pravcu proširenja ili izgradnje reciklažnog centra, upozorava direktor Javno-komunalnog preduzeća Komrad Dejan Ilić.
U poslednjih 13 godina količina smeća višestruko veća; Foto: OK Radio
Ok portal je prošle sedmice objavio da je upravni odbor KWF banke odobrio sredstva za izgradnju savremenog reciklažnog centra, ali se ispostavlja da će realizacija tog plana krenuti tek iduće godine, a životni vek deponije ubrzano se bliži kraju i treba preduzeti hitne mere, smatra Ilić.
- Ušli smo već u drugu fazu ispunjenosti deponije. Kapacitet je oko 370.000 metara kubnih otpada i smeća, mi trenutno punimo 160.000 kubika, nešto manje od polovine kapaciteta. Optimum za korišćenje ove deponije je najviše još pet godina, to će brzo proći. Ovo već period kada bi trebalo sve isplanirati i odlučiti da li ćemo ići na proširenje „tela“ deponije ili ćemo se odlučiti za izgradnju savremenog reciklažnog centra jer su za obe varijante potrebne godine do realizacije - upozorava Ilić.
Krajem 2012. urađen je preko EU Progresa projekat vredan 73.000 evra koji podrazumeva proširenje sanitarne deponije i izgradnju već pomenutog reciklažnog centra. Sve bi koštalo 3,5 miliona evra, ali je veliki problem kako finansirati tako skup projekat.
- Mi smo, negde u vreme kada je i JP Vodovod konkurisalo za sredstva za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, konkurisali kod KWF kreditne linije. Pre neki dan dobili smo inforamciju da je UO KWF banke tek za 2016/2017 odobrio finansiranje tog projekta, ako se naravno lokalna samouprava odluči da krene u ovu investiciju za čiju će realizaciju osim lokalnih biti neophodna i republička sredstva jer je reč o velikom ulaganju - kaže Ilić.
Do pomoći KWF će proteći godinu i više dana i valja ih pametno iskoristiti.
Reciklažom bi se stvarali novi izvori energije i to je možda tehnološki savremenije, ali i isplativije rešenje. Da je ostvarljivo demonstrirala je nemačka organizacija „Helsatek“ pre šest godina kada je na Meterisu prezentovala projekat brzog recikliranja smeća, pokazavši kako se 500 tona može razgraditi za nekoliko nedelja, a da se 40 odsto razgrađenih organskih materija u vidu đubriva može opet upotrebiti. Nemci su koristili tzv. „biosupstrat“, tehnologiju kojom se smanjuje emisija neprijatnog mirisa, a smeće organskog porekla prosejavanjem pretvara u humus. Tretman tone komunalnog otpada tada je koštao oko 7 evra.
Meteris je bio prva sanitarna deponija u Srbiji. Puštena je u rad 2002. godine, a lokalnu samoupravu koštala je oko 3 miliona evra. Vek njene eksploatacije tada se procenjivao na 28 godina. U prvim godinama na Meteris se deponovalo oko 120 kubika smeća dnevno, da bi ta količina poslednjih godina narasla na oko 300 metara kubnih na dan. To je znatno skratilo procenjeni životni vek Meterisa, uz deponovanje smeća iz opštine Vladičin Han u periodu 2006-2010.
Prvobitni plan proširenja tela deponije, ako se ide na tu varijantu, pre dve godine predviđao je proširenje tela za oko 30.000 kubika. Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom još pre mnogo godina je pla nirano da Meteris preraste u regionalnu deponiju čije će kapacitete korsititi sve opštine Pčinjskog okruga.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
