Sigurna kuća u Vranju još nije ni počela da radi, a već se javljaju i prvi problemi, i to oko upravljanja ovom ustanovom.
Gde vodi ovaj hodnik? - Sigurna kuća u Vranju foto A. Stojković
Prema postojećim odlukama koje regulišu socijalnu zaštitu, Sigurna kuća je u nadležnosti Centra za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite.
Direktorka te ustanove, a samim tim i Sigurne kuće je Dejana Bogdanović, ali se ovih dana intenzivno traži rešenje za odvojeno funkcionisanje Sigurne kuće.
U čitavoj priči figurira nekoliko ljudi koji bi mogli u budućnosti da rukovode Sigurnom kućom.
– Za sada je Sigurna kuća pod ingerencijom Centra za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite. Međutim, nekoliko ljudi pominje se kao moguće rešenje za upravnika ili direktora objekta.
Kao najozbiljniji kandidati pominju se Bojana Veličkov i Branimir Stojančić, a tu funkciju mnogo bi volela da dobije Suzana Antić Ristić iz SOS telefona.
Na jednom od sastanaka sa gradonačelnikom, ona je ponudila sebe i svoju organizaciju, ali je gradonačelnik rekao da može, ali da mu nikada ne zakuca na vrata i da sve račune, hranu, radnike i ostale potrepštine plaća sama.
Naravno da joj se to nije dopalo, pa je odbila. Ovde bi trebalo najviše da se angažuje Centar za socijalni rad, ali su se oni tiho povukli, jer neće obavezu više – kaže naš sagovornik.
Direktorka Centra za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite Dejana Bogdanović priča da su pregovori i dogovori oko funkcionisanja Sigurne kuće još uvek u toku i da se još ne zna ko će od radnika te ustanove raditi tamo.
– Otprilike znamo šta nam i kako treba. Postoji pravilnik po kome ćemo sve to jasno da preciziramo od ponedeljka. Kada budemo završili kompletnu organizaciju, kuća će početi sa radom.
Ovim proširujemo samo našu delatnost, iako je to možda trebalo da pripadne Centru za socijalni rad.
Rebalansom budžeta će morati da se izdvoje veća sredstva za nas, kako bi i Sigurna kuća mogla normalno da funkcioniše – kaže Bogdanovićeva.
Predsednica udruženja SOS telefon Suzana Antić Ristić najpre je rekla da nikakvim sastancima oko organizacije Sigurne kuće nije prisustvovala, a nešto kasnije je u razgovoru sa novinarom OK Radija potvrdila učešće u dva sastanka sa gradskim rukovodstvom.
– Nisam pričala ni sa kim o preuzimanju Sigurne kuće i o tome da ja budem direktorka. Ja sam sa svojim aktivistkinjama aktivno radila na realizaciji izgradnje Sigurne kuće od 2008. godine.
Lobirali smo, pisali, obrazlagali i na kraju smo uspeli. Mi smo od gradonačelnika tražile da program SOS servisa realizujemo u Sigurnoj kući.
Na sastancima smo razgovarali o modelu po kome bi funkcionisala Sigurna kuća. Došli smo do zaključka da nemamo stručne kadrove koji bi tamo radili i da ne mogu sa višom učiteljskom školom da rade u Sigurnoj kući.
Postoje standardi i propisi. Mi smo predložili model po kome bi naša NVO radila sa tim ženama.
Tražile smo da lokalna samouprava bude vlasnik kuće, da ima opredeljen budžet za hranu i ostale potrepštine, a da sa nama potpiše ugovor za rad sa ženama.
On je tada rekao da je to super i da onda mi plaćamo i struju i vodu i sve što treba – kaže Antić Ristić.
Ona dodaje da bi predlog aktivistkinja bio najbolji model za Sigurnu kuću, tim pre što „donatori traže sigurnost i održivost“.
– Bez ugovora o finansiranju, nema svrhe da ulazimo u tu priču. Od osam kuća u Srbiji, šest ne funkcioniše jer su državne službe uključene u rad.
Eto i prilikom otvaranja Sigurne kuće ambasador SAD Majkl Kirbi prepoznao je u nama kvalitet i angažovanje u okviru akcije prikupljanja knjiga.
Dali smo donaciju Sigurnoj kući, ali za korisnice usluga, a ne osoblje koje će tamo da radi. Ambasador je ispao šmeker i rekao da je njegov doprinos našoj akciji ogromna knjiga o američkim kosmonautima – priča Antić Ristić.
Gradonačelnik Vranja Zoran Antić kaže da će do kraja godine Sigurnom kućom upravljati Centar za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite u saradnji sa Centrom za socijalni rad i da tu priče nema.
– Tačno je da smo zatražili pomoć nevladinog sektora, ali ne i preuzimanje Sigurne kuće. U 2015. godini Grad Vranjeće raspolagati i upravljati Sigurnom kućom.
Kako će to da funkcioniše od sledeće godine, videćemo. To je mnogo skupa igračka, a sada je muka što Suzana Antić Ristić traži nešto što njoj odgovara, ovi drugi se ne slažu sa tim i to je katastrofa.
Postoje Odluka, Pravilnik i Statut Centra prema kome će Sigurna kuća raditi. Trenutno nam predstavljaju problem mere obezbeđenja, jer objekat mora biti pod nadzorom, ali ćemo i to uskoro rešiti.
Do nove godine će biti tako, a ako se ispostavi da to grad ne može da funkcioniše, neka ga preuzme Suzana i neka plaća sve što treba da se plati.
Ako je mislila da Grad daje pare, a da ona upravlja, to će malo teže da ide. Što se knjiga tiče, knjige je ambasador dao meni - jednu o Njujorku i drugu o kosmonautima direktorki Centra Dejani Bogdanović.
SOS telefon je samo u partnerskom odnosu pružanja logistike i ništa više. Kraj – kaže Antić.
Podsetimo da je američki ambasador Majkl Kirbi u četvrtak zvanično otvorio Sigurnu kuću nadomak Vranja, za žene i decu, žrtve porodičnog nasilja.
U izgradnju je Evropska komanda američke vojske, preko Kancelarije za vojnu saradnju Ambasade SAD uložila 213.000 dolara.
Sigurna kuća ima kapacitet da pruži utočište za 25 žrtava porodičnog nasilja iz Pčinjskog okruga.
tekst i foto: Aleksandar Aca Stojković
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
