Vranje - Edukacija, i samo edukacija, jedini je put za poboljšanje sistema zaštite životne sredine, kaže u intervjuu za OK Radio gradski većnik Nemanja Nuhijević.
Nuhijević kaže da je preventiva najvažnija FOTO: OK Radio/A.Stojkovic
Ovaj većnik, član koalicione većine kao pripadnik LDP-a, mlad je i energičan čovek. Za sada, uspeo je u onome što mnogima pre njega nije pošlo za rukom - nabavka kamiona smećara vrednog preko pet milliona dinara privodi se kraju.
U ozbiljnim problemima sa kojima se Vranje, ali i čitav jug Srbije suočima tokom ovogodišnjih poplava, Nuhijević se istakao kao dobar organizator, sposoban da odgovori zahtevu trenutka.
U intervjuu za OK RADIO Nuhijević spremno odgovara na sva pitanja, bez izbegavanja nekih tema, otvarajući pri tome i nekolike dileme, pre svega vezane za lokalne navike, koje su i glavni problem sa kojim se većnik sukobljava u svom delovanju.
OK RADIO: Vranje je jedna od zajednica u kojoj se najviše odvaja za ekologiju. O kojim sumama godišnje je reč?
NUHIJEVIĆ: Kroz Fond za zaštitu životne sredine Grada Vranja za 2015. godinu opredeljena su sredstva u iznosu od 37,337 miliona dinara. Ova suma svakako vrstava Vranje u sredine koje najviše odvajaju za zaštitu životne sredine.
Kako se troši taj novac?
- Naplatom poreza za zaštitu životne sredine prikupljaju se sredstva koja se opredeljuju, strogo namenski, preko Fonda za zaštitu životne sredine.
Na kraju godine utvrdjuju se prioriteti i veći deo sredstava ulaže se u nabavku neophodne mehanizacije, kontejnera i druge opreme, kako bi stepen higijene u gradu podigli na što viši nivo.
Drugi, takođe bitan segment jeste permanentna edukacija stanovništva jer stojim na stanovištu da je preventiva najbolji način očuvanja životne sredine, uz to i jedini održivi.
Na tom planu imamo izuzetnu saradnju sa Mesnim zajednicama, Predškolskom ustanovom, školama i civilnim sektorom.
Godišnje se raspisuje i konkurs za fiansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, čime smo uspostavili partnerski odnos sa udruženjima građana i nevladinim sektorom, koji nam itekako pomažu da očuvamo i unapredimo ovu oblast.
Koji su najveći problemi u zaštiti životne sredine u Vranju?
- To je pre svega nizak stepen svesti o značaju očuvanja životne sredine, mada se ova konstatacija naravno ne odnosi na sve.
Ima pojedinaca i udruženja koji svojim aktivnostima drugima mogu poslužiti za uzor. Ali ti ,,drugi” sve ono što uradimo preko noći unište.
Navešću vam primer Kazandjola, korita reka, divljih deponija….Pitam vas ko je za to kriv? Ja, vi ili možda neko iz Niša?
Ne, krivi su pojedinci, koji ovde žive i kojima ništa nije sveto. Važno je da njihovo dvorište uređeno, a to što oštećuju budžet i što novac svake godine trošimo na uklanjanje istih divljih deponija nije im bitno.
Prisetite se samo poplava i zapušenih kanala od smeća, zbog čega smo imali neprocenjivu štetu.
Tu je i nelegalna eksploatacija peska, koja i pored stalnih apela i upozorenja, kao i sastanaka sa republičkom vodoprivrednom inspekcijom, ni dan danas nije sasečena u korenu.
Jednom rečju, problema ima mnogo, ali samo uredjen sistem i oštrija kaznena politika mogu imati efekta.
Ne zvuči popularno, ali nažalost zbog ponašanja pojedinaca to je jedini način da očuvamo životnu sredinu.
Šta se radi na rešavanju ili ublažavanju ovih problema?
- Preventiva, preventiva i samo preventiva. To vam je kao kad malo dete učite da pravilno koristi pribor za jelo ili kako da prelazi ulicu.
Ponavljate stalno i dete stekne naviku za ceo život. Isto je i sa odnosom prema zaštiti životne sredine.
Zato i veliku pažnju poklanjamo edukaciji i u tome moramo svi biti zajedno.
Nažalost, ponoviću opet, ima pojedinaca kojima očigledno nije stalo ni do ovog grada, ni do mladog naraštaja, a dežurni su kritičari.
Do koje mere je razvijena svest na jugu Srbije o neophodnosti zaštite životne sredine, i šta se može učiniti na njenom poboljšanju?
- Nažalost, situacija u pogledu zaštite životne sredine je slična u svim opštinama na jugu Srbije. Ovu oblast sistemski mora da uredi država, a u tom lancu lokalne samouprave imaju važnu ulogu.
Moramo koristiti evropske fondove i kroz partnerstvo ovu oblast podići na viši nivo.
Ekologiju i zaštitu životne sredine treba posmatrati i sa ekonomskog aspekta i tu treba tražiti šansu.
Kakva bi pomoć bila dobrodošla organima gradske uprave koji se bave ekologijom i zaštitom životne sredine?
- Permanentna edukacija zaposlenih i jačanje službe koja će se baviti pisanjem projekata samo iz ove oblasti.
Takođe, i produbljivanje saradnje sa civilnim sektorom, koji treba da bude naš strateški partner.
Da li je u potpunosti rešen problem Pljačkovice, ili zračenje i dalje preti Vranju?
- Poznato je da su stručnjaci iz Instituta ,,Vinča” izvršili dekontaminaciju pre nekoliko godina, kao i da se redovno ispituju zemljište i voda i kontroliše zagađenje vazduha.
Prema podacima kojima raspolažem sve je u granicama normale, ali više od ovoga vam ne mogu reći jer postoje stručnjaci za ovu oblast.
Permanentno pratimo situaciju, ali bi po mom mišljenju država morala daleko više da pokloni pažnju ovom regionu koji je gađan municijom sa osiromašenim uranijumom.
Šta će biti prioriteti u vašem radu u narednih godinu dana?
- Intenziviranje svih aktivnosti vezanih za očuvanje životne sredine. To u prevodu znači nastavak nabavke savremene mehanizacije i edukacija.
No, tu je i izrada dokumenata poput Strategije za energetsku efikasnost.
Ekologiji i zaštiti životne sredini u Evropi se posvećuje ogromna pažnja i izdvajaju ogromna sredstva.
Prekogranična saradnja pruža velike mogućnosti za korišćenje evropskih fondova i to će mi, takođe, biti jedan od prioriteta u narednom periodu.
Koje biste svoje najvažnije uspehe istakli, za protekle dve godine, koliko ste gradski većnik za ekologiju?
- Nezahvalno pitanje jer bilo šta da kažem može zvučati kao hvalospev. Neka drugi sude o mom radu i angažovanju.
Ipak, ono na šta sam najviše ponosan jeste nabavka kamiona autosmećara na čemu sam zajedno sa kolegama iz gradskih službi maksimalno bio angažovan.
Osim aktivnosti na čišćenju korita reka i edukacije, spomenuo bih i angažovanje za vreme vanredne situacije u januaru i februaru.
Dobili smo i saglasnost za Regionalni plan upravljanja otpadom.
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i medija Vlade Srbije, u okviru projekta „Ekologija - šansa juga Srbije“.
OK RadioVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
