Na predstojećim lokalnim izborima u Vranju po prvi put će se, prema najavama, pojaviti nekoliko lista manjinskih nacionalnih zajednica, a više nijh najavilo je da će pratiti izbore tako što će čuvati kutije.
Čuvari demokratije na izborima - a manjinci FOTO OK Radio
Razlika između običnih i manjinskih listi je ta što partije moraju da osvoje najmanje pet odsto glasova da bi prošle u parlament, dok manjinske stranke treba da pređu takozvani „prirodni prag“.
Formula za izračunavanje prirodnog praga je komplikovana i, po rečima predsednice Gradske izborne komisije Tanje Spasić, ključ za njeno računanje bi RIK trebalo da dostavi nekoliko dana pred izbore.
Na izborima 2012. godine prirodni prag za ulazak u republički parlament bio je 0,4 odsto, ili oko 16.000 birača. Zato se spekuliše cifrom za „prirodni prag“ u Vranju od oko 0,5 odsto izašlih birača za ulazak u lokalnu skupštinu.
Pred kraj roka za prijavljivanje listi za izbore, koji ističe 8. aprila u ponoć, još uvek je aktuelan slučaj liste “Za naše Vranje - Zelena stranka - Zelena strana”, čiji je predlagač Zelena stranka.
Ovu listu GIK je prihvatio, ali kao običnu, dok predlagači žele da se računaju kao stranka nacionalne manjine Slovaka.
GIK je proglasila ovu listu, ali je, po rečima predsednice komisije Tanje Spasić, status ove stranke kao stranke nacionalne manjine doveden u pitanje.
- Prilikom utvrđivanja položaja Zelena stranke kao stranke nacionalne manjine, mišljenja članova GIK-a su bila podeljena, pa je slučaj prosleđen Upravnom sudu na razmatranje – kaže Spasićeva.
Kako su u toku izbornog procesa rokovi kratki, Upravni sud bi trebalo ovih dana da reši ovaj slučaj i GIK će poštovati njihovu odluku.
Predstavnik "Zelenih" Nebojša Janjić kaže da će ova stranka svakako učestvovati na izborima, čak i u slučaju negativnog odgovora Upravnog suda.
Na pitanje koliko kandidata sa njihove liste je slovačke nacionalnosti, Janjić odgovara da po političkim pravilima, pitanje nacionalnosti kandidata na listi ne bi trebalo da se postavlja.
Ovde treba naglasiti da “Zeleni” i Slovaci idu zajedno i na republičke izbore, kao do sada 13. proglašena lista.
Ako je i sporan slučaj zaštitnika prava Slovaka u Vranju, Romi će na lokalnim izborima imati više političkih opcija, koje će pokušati da se za njihova prava bore u lokalnom parlamentu.
Jedna od njih je i lista koalicije "Građani i građanke Srbije", koja je okupljena oko Romske partije i "Bunjevci građani Srbije". I ova priča pored svoje lokalne ima i nacionalnu diimenziju.
Jedan od lidera ove inicijative, Ivana Stošić, kaže da će ova lista biti predata GIK-u do kranjeg roka, kao i da oni nemaju problem sa statusom.
- Ja sam, između ostalog, osnivač Romske partije i mi imamo sve dokaze da aktivno učestvujemo na razne načine sa ovom partijom od 2006. godine, kada su oni bili parlamentarna stranka – kaže Stošićeva.
Treba naglasiti i da zakon ne propisuje obavezu da na listi nacionalne manjine treba da bude i pripadnika te manjine.
Stvar je dakle u granicama zakona i tu nema nikakve prepreke, ukoliko lista uspe da zadobije poverenje birača.
E sad, koliko ova priča bila normalna, ima onih koji bi da je pokvare i zloupotrebe.
Po gradu se govori da su se organizovali i Rusi i Rusini, ali samo za čuvanje kutija.
Procena je da će na svakom izbornom mestu u Srbiji, a u Vranju ih ima 106, biti između 35 i 40 čuvara kutija.
Veliki broj njih će činiti predstavnici manjinskih listi.
Svaki član biračkog odbora dobija dnevnicu od 1.500 dinara, a predsednik 2.000 dinara.
Ukoliko sve nacionalne manjine i ne uspeju da dobiju priliku da svoja prava ostvaruju u parlamentu, prava njihovih predstavnika će biti ispoštovana kroz novčanu naknadu, bar tog jednog izbornog dana.
Ali, demokratija nema cenu, zar ne?
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
