Broj aktivnih izvršnih predmeta u Osnovnom sudu u Vranju manji je za hiljadu u odnosu na sredinu prošle godine, ali aktuelna brojka od 33.000 i dalje predstavlja nepremostiv problem.
Scena iz Osnovnog suda u Vranju FOTO D. Dimić
Poseban razlog za zabrinutost predstavlja podatak da oko 85 odsto predstavljaju tzv. „stari predmeti“ (u izvršnoj materiji se uzima da su to postupci koji pred sudom traju duže od dve godine).
Predsednik Vrhovnog kasacinog suda Dragomir Milojević prošle godine doneo je program za rešavanje starih predmeta na osnovu koga su svi sudovi, pa i Osnovni sud u Vranju, doneli svoje potprograme. Ipak, očito da su na sve ove mere imuni izvršni, za razliku od krivičnih i parničnih postupaka.
Predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin Stanković kaže da je u periodu 2010-2013. rešen veliki broj predmeta starijih od deset godina, čak 12.000, ali da kod izvršenja stvari idu sporije.
- U krivici, gde se uzima da je predmet star ako postupak traje više od pet godina, sveli smo brojku na dvadesetak takvih predmeta, a u parnici gde se predmet smatra starim ako je formiran pre više od deset godina trenutno imamo svega dvadeset devet takvih postupaka. Računamo da će i oni biti rešeni do kraja godine – kaže Stanković.
Rak-rana vranjskog suda, kao i većine sudova u Srbiji, ostaje izvršna materija. Starijih od deset godina je čak 900, što je ipak manje od 1.300 koliko ih je bilo sredinom 2014.
- Manjkale su nam u proteklom periodu sudije, imali smo dugo vremena samo jednog izvršnog sudiju, potom dvoje, od nedavno smo se kadrovski pojačali i uz troje sudija imamo tri sudijska pomoćnika.
Međutim, imamo i dalje veliki priliv novih predmeta tako da je teško rešiti one stare - navodi Stanković.
Iako se smatralo da će se opterećenje po izvršnim predmetima na sudove smanjiti otkad po njima postupaju i privatni izvršitelji, to se očito nije dogodilo ili ne barem u toj meri.
Stranke su od maja prošle godine, od kada imaju mogućnost da se žale neposredno višoj sudskoj instanci zbog maratonskih suđenja, oko 95 odsto pritužbi Višem sudu u Vranju podnele upravo zbog predugog trajanja izvršnih postupaka - čak 1.070, dok je u krivičnoj i parničnoj materiji ukupno bilo oko 80 zahteva za zaštitu prava na pravično suđenje u razumnom roku.
Priliv predmeta u izvršnoj materiji se ne smanuje, kažu predstavnici lokalnog pravosuđa.
Takođe, proteklih godina je veliki broj ljudi iz Vranja dobio postupke protiv preduzeća u kojima su nekada radili ali nisu mogli da naplate potraživanja jer su njihove bivše firme bile u procesu restrukturiranja.
To je povećalo ukupnu brojku nerešenih izvršnih predmeta. Kako je država Srbija potpisnik Konvencije o zaštiti ljudskih prava, direktno se u tim slučajevima primenjuju norme međunarodnog prava.
- Kada su naši građani u Strazburu pokretali postupke za zaštitu prava na pravično suđenje, dosuđivane su naknade i u situacijama gde izvršenje nije sprovedeno. A nije sprovedeno ne zbog kivice suda ili sudije, već je sam sistem zakona u Srbiji bio takav da je to onemogućavao.
Poslednjim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (član 9) praktično je regulisano da kod potraživanja iz radnog odnosa člinjenica da se preduzeće nalazi u restrukturiranju ne zadržava izvršenje - kaže Stanković.
Ova i brojne druge okolnosti (manji broj sudija i pomoćnog sudijskog kadra, neažurnost i neefeikasnost pojedinih sudija i celog sudskog sistema, česte promene sudija na jednom predmetu tokom perioda reformi pravosuđa) dovele su do stvaranja velikog broja maratonskih procesa u vranjskom pravosuđu.
Jedan od najstarijih datira iz 1980. godine u kome je Vranjancu S.S. oduzeto oko 5.000 kvadrata zemljišta za potrebe formiranja Bunuševačkog groblja.
Vlasniku nikada nije isplaćena cena ekspoprijacije, pa je suma za isplatu u izvršnom postupku premašila 15 miliona dinara.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
