Problem sa napuštenim psima u Vranju je dugogodišnja tema rasprave između gradskih predstavnika, zaštitnika životinja i nezadovoljnih građana.
Psi u gradskom parku FOTO OK Radio
Problem je toliki da se ne zna ni tačan broj pasa koji žive na ulicama, za koje se samo pretpostavlja da ih je oko 2.000.
Grad Vranje ima ugovor sa „Komradom“ čija higijeničarska služba hvata pse po nalogu jedinog zoo inspektora u Gradu i odvozi ih u prihvatilište za pse u selo Davidovac.
- Tamo ih čuvaju, čipuju, sterilišu i posle nekoliko dana vraćaju na ulicu. Mi nemamo drugo oružje sa kojim možemo da se borimo.
Promena zakonske regulative na nivou cele Srbije i donošenje strategije za kontrolu pasa i mačaka bi bilo od pomoći - kaže Nemanja Nuhijević, gradski većnik za zaštitu životne sredine
Azil za pse u salu Davidovac može da primi oko 100 pasa, a održava ga Veterinarska stanica Vranje, godnama, i za to ugovorom od Grada dobija oko pet miliona dinara godišnje, uz obavezu da zbrine pse i pruži im neophodnu negu.
Rosa Drmonjić iz Udruženja za zaštitu životinja „Najbolji prijatelj“ u Vranju kaže da zakoni nisu problem, već njihovo sprovođenje u praksi.
Ona ističe da niko od nadležnih službi ne radi svoj posao.
- Neodgovorna lokalna samouprava po ovom pitanju krši zakon u svakom smislu.
Grad godinama izdvaja novac za privatni šinteraj koji se sumnjivo troši, a psi iz šinteraja još sumnjivije nestaju.
Azil za pse je pravo mučilište. Plaćaju se i troškovi rada šinterske službe koja niti ima zakonom propisano vozilo niti ljude obučene za taj posao.
Imate i dve inspekcije, zoohigijene i veterinarsku, koje ne kažnjavaju neodgovorne vlasnike.
Oni svesno ugrožavaju život svom ljubimcu time što ga veterinarski ne zbrinjavaju, šetaju bez povoca i nadzora i ne sprečavaju sterilizacijom neželjeno potomstvo - kaže Drmonjićeva.
Da bi kako tako uštedela novac koji plaća građanima zboog napada pasa lutalica, Grad je formirao Komisiju za poravnanje, kako bi se uštedelo bar na sudskim trškovima.
Prema rečima Dragana Mihajlovića, gradskog pravobranioca, ova Komisija u 2015. godini rešila je 100 predmeta za koje je Grad isplatio oko tri miliona dinara.
- Na sudu grad je izgubio još oko 1,4 miliona za 43 predmeta, dok je za prva četiri meseca 2016. godine stiglo je 50 novih zahteva za naplatu odštete - kaže Mihajlović.
Sa svoje strane, Rosa Drmonjić ne slaže se sa ovakvim rešenjima, smatrajući da se čitava priča oko naplate odštete zloupotrebljava, uz simptomatičan podatak da „godinama psi ujedaju iste ljude“.
Vranjanci sa kojima smo razgovarali kažu da ih susret sa čoporom napuštenih pasa plaši, posebno ako su sa decom, niti pak znaju kako da se od njih brane.
Vetrinar Miodrag Cvetković objašnjava da psi nisu krivi i da samo brane teritoriju koju smatraju svojom, jer dugo borave na ulici.
On savetuje da tada treba ostati pribran i ne pokazati strah, jer psi prvo laju u znak upozorenja, a zatim kreću u napad.
- Spustite torbu ili jaknu između sebe i psa i mirno produžite dalje.
Bilo kakvo vrištanje, trčanje, gađanje psa samo može da napravi još veći problem i da na kraju imamo ujed kao posledicu - savetuju stručnjaci.
U jednom se slažu svi - društvo treba da bude spremno za zajednički život sa životinjama, što se može postići pre svega kontinuiranom edukacijom ali i sprovođenjem kaznene politike.
Do sada su sve ove mere izostale. Zato imamo i nezadovoljne ljude i nezadovoljne pse i situaciju u kojoj niko nije zadovoljan.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
