U Vranju na Veliki petak i ove godine okupilo se hiljade ljudi koji su u najvećoj tišini, stajali u kilometarskom redu ispred crkve posvećene Svetoj Petki Trnovi.
Detalj iz Svete Petke u Vranju, foto T. Stamenković
Kate Tasić, domaćica crkve Sveta Petke, kaže da su vernici u petak ujutru od pet sati počeli da pale sveće i da se mole za zdravlje, da ostavljaju darove.
- Pomaže Bog svim vernicima, a i ostalim narodima koji ne dolaze. Neka pokušaju da dođu samo jednom da vide šta znači za pravoslavlje Sveta Petka i Raspeti petak.
Nigde u pravoslavlju nema ono što ima ovde u vranjskoj Sveta Petki kod Belog mosta. Ovde na današnji dan prođe najmanje 10.000 ljudi.
Danas se ljudi mole za zdravlje i spasenje i očekuju da se to uzvrati od Gospoda. Bog je dozvolio da i vreme bude lepo – kaže Tasićeva.
Tradicija je da se na Veliki petak u crkvi Sveta Petke, prepodobne mučenice Paraskeve kod Belog mosta, vrši bogosluženje.
- Veliki broj vernika dolazi i posećuje ovu svetinju, pomazuje se svetim uljem iz kandila, kropi se svetom vodicom i moli se za spasenje svoje duše – priča ona.
Kad vernici dođu do ikone poljube je, dobiju miropomazanje od sveštenika, a u porti se poškrope svetom vodom.
Svaki vernik poljubi srebrni molitveni krst u svešteničkoj ruci, prekrsti se okrećući se s leva na desno.
U čelu nevelikog dvorišta je ikona Raspeća Hristovog gde narod ostavlja darove.
Ljudi donose i ostavljaju razne stvari. Jedni za ozdravljenje svojih najbližnjih, a drugi za zdravlje ukućana.
Kocana Stojanović je u crkvu došla sa svojom unukom Anjom.
- Za zdravlje se ide u Sveta Petku, a mi smo došle da zapalimo sveće i da se pomolimo za ono što je najvrednije – kaže Kocana.
Prema predanju crkva Svete Petke Trnove sagrađena je u Vranju u 13. veku.
Kad su Turci osvojili Srbiju, crkva je porušena, jer su se kasnije u tom delu varoši naselili age i begovi. Odlučili su da podignu džamiju na zidinama pravoslavne bogomolje.
Predanje kaže da što bi danju sagradili, noću bi se srušilo. Jedan od viđenijih Turaka predložio je da se u zidine utisne znak u obliku krsta i da vide šta će se desiti.
Utisnuli su krst u zid i od tada se ništa nije srušilo. Sagradili su džamiju koja se do dana današnjeg kod Vranjanaca naziva Krstata džamija.
Nakon oslobođenja od Turaka 1878. godine srpski vojnici i ustanici sravnili su sa zemljom osam džamija u tadašnjem Vranju među kojima i Krstatu.
Nije prošlo dugo vremena, jer je narod na poklonjenje i po isceliteljstvo dolazio i na ruševine, na temeljima porušene džamije sagrađena je omanja crkva Sveta Petka Trnova.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
