Vranje - Najnoviji kamen spoticanja na putu tradicionalnih srpskih podela je rehabilitacija, ili „rehabilitacija“ pukovnika Dragoljuba Draže Mihajlovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, ili vođe četničkog pokreta u Srbiji, kako vam drago.
Ispred Palate prave odlučivalo se o prošlosti FOTO ba.n1info.com
Kako to i dolikuje kilavom srpskom sudstvu, Mihajlović je napola rehabilitovan - sud je dosudio, i to posle devet godina premišljanja, da je suđenje Mihajloviću iz 1946. godine bilo nefer, nelegalno i šta sve ne, pa ga je proglasilo neosuđivanim i streljanim na pravdi Boga.
Kao, sud nije ulazio u pitanje ŠTA su Draža i njegovi radili za vreme rata, da li su stvarno klali ili nisu, nego se samo bavio sudskim procesom koji su protiv njega organizovali „oslobodioci“, komunisti koji su na krilima ruskih tenkova držali ovu zemlju pod okupacijom sve dok Zoran Đinđić, tamo negde 14. januara 1997. godine, nije skinuo petokraku sa Skuštine Beograda.
Rehabilitacija Mihajlovića izazvala je nove oštre polarizacije, pa i sukobe. Odluku suda čekalo je pred zgradom nekoliko stotina ljudi, što četnika u tradicionalnoj koljačkoj nošnji, što partizana sa Staljinovim likom na majicama.
Podele na naše i njihove, Nemce i partizane, krive i prave, dželate i žrtve, ni posle 70 godina ne jenjavaju i gotovo je sigurno da se taj proces neće skoro ni završiti.
Kao advokat i narodni poslanik, Dragan Nikolić smatra da je sudski proces rehabilitacije, a na zahtev porodice Mihajlović, trajao nepotrebno dugo, i da je presuda mogla biti doneta čim je, pre devet godina, zahtev podnet.
- Ovde nije reč o četništvu, nego o pravu. Nije sporno da su Draži sva prava kršena, jer čak nije imao ni prava na svedoke, prava na žalbu i slično. Presuda je tada osvetnički doneta, iz političkih motiva.
Srbija postaje normalna država u kojoj je ovo moralo da se desi. SNS nikoga ne pritiska, niti stvara autmosferu da sudovi „moraju da znaju“ kako da sude - kaže Nikolić.
A koliko je Srbija smešna zemlja pokazuje i činjenica da tradicije četništva sada održava Savez boraca narodnooslobodilačkog rata, ili SUBNOR!
Pre nekoliko godina donet je zakon koji izjednačava prava četnika i partizana, ustanovljena je i Ravnogorska spomenica, ali nju ovde više nije imao ko da uzme, jer je malo ko od orginalnih četnika pretekao posle komunističkog izvođenja pravde na licu mesta.
Stojan Mladenović na čelu je SUBNOR-a od decembra prošle godine, i u čitavoj priči ipak pokušava da ostane suzdržan.
- Ovaj proces Srbiji nije bio potreban i biće višestruko štetan. I ne verujem da će ova pesuda nešto promeniti u bilo kom smislu. Ljudi su se primirili, vreme je prošlo, bilo je šta je bilo, nema to veze sa pomirenjem.
Ali, ova presuda po interese Srbije može imati dalekosežne posledice, jer je u pitanju tumačenje istorije - kaže Mladenović.
Prema njegovim rečima, utvrđeno je da su u Pčinjskom okrugu četnici ubili ukupno 74 civila, žena i dece, od čeka su 42 bili Romi iz Mijovca. Počinioci su otkriveni 14 godina kasnije.
- Put do promirenja vodi preko nazivanja stvari pravim imenom. Mada se zna ko je šta radio i ko je na čijoj strani bio. Okupatori i četnici zajedno su ovde delovali protiv partizana.
Nije naređivao Draža? Pa i naši u Hagu nisu naređivali, pa su tamo po komandnoj odgovornosti. Tako, ne može ni on da bude aboliran - kaže Mladenović.
Predsednik SUBNOR-a ipak smatra da su četnici bili antifašisti („čim su ratovali protiv fašista“), ali i da treba praviti razloku između četnika do 1915. godine i onih u Drugom svetskom ratu, koje bi pojam Ravnogorci najbolje mogao da opiše.
Sa tim se, naravno, nikako ne slaže hroničar četničkog pokreta na jugu Srbije Siniša Antonijević. On kaže da su četnici uvek bili borci za slobodu, te da je zgrožen histerijom koja vlada oko nove presude Mihajloviću.
Po njemu, glavno pitanje, o kome niko ništa nije rekao, je sam pravni postupak u procesu rehabilitacije. Pitanje je bilo da li je 1946. na pravi način izvedeno činjenično stanje, a ne da li je važeća jedna ili druga istina. Dakle, da li je đeneral zakonito osuđen ili nije.
- Sud je ustanovio da je Draža osuđen zarad interesa ideologije, a ne u pravnom postupku. I sada, pravo žalbe nema niko osim predlagača rehabilitacije, same porodice Mihajlović.
Usledili su histerični komentari jer Srbije nije spremna da prihvati pravu istinu. Svi misle: kakav sud, znam ja kako je bilo. A presuda će imati upravo tu posledicu, obavezu da se utvrdi činjenično stanje - kaže Antonijević.
On lično uputio je na adrese svih sedam lokalnih samouprava u Pčinjskom okrugu zahtev da se formira Komisija za ispitivanje činjenica vezanih za ubijanje civila u Pčinjskom okrugu, nakon dolaska komunista na vlast.
Uz to, on tvrdi da je međunarodni sud u Nirnbergu utvrdio da Jugoslavija nije kapitulirala u aprilu 1941. godine, te da je stoga general Mihajlović bio jedini legitimni predstavnik države na ovim prostorima.
- A ovi što su došli ubili su samo oko Beograda 54.000 civila. Gde je tu pravda? Nema pomirenja bez pokajanja i saznanja. Ne može se sad reći puj pike ne važi.
Ne možemo da krenemo dalje bez sagledavanja svih činjenica. I ne možemo da se odreknemo svih naših žrtava. Da vidimo ko je i koliko zločina izvršio. Nema napretka dok se to ne reši - veli Antonijević.
Nema sumnje - teška su to pitanja, koja su ovde uvek rešavali drugi, plaćajući međusobne dugove svežom srpskom krvlju.
Danas niko ne sme da kaže Nemci, ili Bugari, svi kažu „oni okupatori koji su bili ovde“. Narod sa takvim osećajem za meru nema mnogo šansi.
Narod koji veruje da su Nemci okupatori a Rusi oslobodioci takođe nema mnogo šanse na uspeh.
No, tako je kako je, i sad, valja nama preko reke. Neki bi rekli, sa Dražom ili bez njega, svejedno je. Drugi, okrenuti prošlosti, misle da nema pomaka dok ne prebrojimo i poslednju zakopanu kost.
Zato je Srbija tu gde jesta, duboko ukopana u mestu, bez nade da će moći da se pokrene. Ikada.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
