Maksut Asanović jedan je od najsiromašnijih Roma u Vranju. Ovaj trideset osmogodišnji Rom izdržava sedmočlanu porodicu, koja živi u izuzetno teškim uslovima.
Romska mahala u Vranju: ima li izlaza? FOTO OK Radio
Maksut je sakupljač sekundarnih sirovina i korisnik je minimalne socijalne pomoći. Oženjen je Malikom, imaju troje dece, izdržava bolesne oca i majku.
Ispred njegovog doma bosonogi sedmogodišnji Ermin tik pored bare sa nekoliko takođe bosonogih mališana igra klikere. Čuje sa glasna muzika.
Pre ulaska u dom Maksuta izuvaju se blatnjave cipele. Miris sveže pečenog hleba širi se po sobi. Na šporetu u ogromnoj šerpi kuva se pasulj.
Tridesetdvogodišnja Malika, domaćica ove kuće, sa maramom na glavi i cigaretom u ustima, pere posuđe u velikom lavoru.
U sobici od desetak kvadrata nalazi se krevet, šporet “smederevac”, televizor, mini linija i jedna stolica. U jednom ćošku potpuno nag mali Irfan flomasterom šara po sestrinoj svesci.
Desetogodišnja Emina piše domaći zadatak na podu. Maksut smanjuje ton na ogromnoj mini liniji.
U drugoj sobi na prozoru je nalepljen karton, jer nema stakla. U ovoj sobi su dva kreveta, televizor i veliki orman.
- Šta da vam kažem, živimo veoma teško. Hvala bogu služi me zdravlje, od jutra do mraka sakupljam kartone, i drugo.
Ponekad prođem slabo, a retko dobro, i tad kao da sam dobio na bingu. Desi se da prodjem fino i svi se radujemo kao da je nova godina.
Sokovi, pivo, salame slatiši, cigarete, ma šta da kažem lepota.
Krivo mi je deca idu sa pocepanim stvarima u školu, danas u 21. veku bez kupatila teško se živi.
Nisam imao sreće niti para da pokušam kao ostali iz mahale da idem sa porodicom u Nemačku i prijavim se kao azilant.
Teško je, stvarno je teško, ali živimo i opstajemo - kaže naš sagovornik Maksut.
Ovako, ili slično tako, preživljava mnogo od ukupno 4.654 Roma, koliko ih ima u Vranju.
Romi u Vranju čine oko 5,5 odsto stanovništva i predstavljaju najveću nacionalnu manjinu na teritoriji grada.
Prema podacima popisa iz 2011. godine Romi čine 2,1 odsto ukupnog broja stanovnika Srbije (147.604), a najveći broj njih živi u regionu južne i istočne Srbije – oko 39 odsto.
U tim regionima Romi najviše nastanjuju Pčinjski, Nišavski i Jablanički okrug i to, pre svega, Vranje, Bujanovac, Niš, Aleksinac i Leskovac.
Republički zavod za statistiku nedavno je predstavio mapu siromaštva u Srbiji koja pokazuje da je 42 odsto gradjana Pčinjskog okruga u riziku od siromaštva, da je 54,6 odsto stanovnika Bujanovca izloženo siromaštvu, dok je u Vranju siromašno 30 odsto stanovnika.
Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak naglašava da je upravo pitanje smanjenja siromaštva i položaja pripadnika pojedinih nacionalnih manjina usko povezano.
- Naročito rudna i ruralna područja su ugrožena siromaštvom, a tamo, pored pripadnika većinskog naroda, žive i manjine.
Ovo se posebno odnosi na jug Srbije - kaže Bošnjak.
Među radno aktivnim romskim stanovništvom zaposleno je 41 odsto.
Najveći broj zaposlenih Roma, oko 60 odsto, su čistači, pomoćni radnici i sakupljači sekundarnih sirovina.
Oko 11 odsto Roma su vozači ili zanatlije, oko 10 odsto populacije bavi se poljoprivrednim radovima…
Ovoj slici protive se sledeći podaci, koji govore gde su izvori siromaštva romske populacije.
Broj nepismenih među Romkinjama je 69 odsto, osnovnu školu nije završilo oko 33 odsto Roma, srednje obrazovanje steklo je tek njih 11,5 odsto, dok je fakultetski obrazovano 0,7 odsto romske populacije.
Na sve ove dobro poznate podatke državni sekretar u Ministarstvu za rad Nenad Ivanišević najavio je da će do kraja godine biti gotov Akcioni plan za sprovođenje Strategije za poboljšanje položaja Roma i Romkinja.
- To je veoma važno, jer se govori o kategoriji koja jeste izložena većem siromaštvu nego ostale kategorije.
I tako da Strategija treba da pomogne pre svega da odemo korak dalje u prevazilaženju problema siromaštva romske nacionalne zajednice - rekao je Ivanišević.
Irena Mladenović lokalni je koordinator IKS Niš i dugogodišnji aktivista u NVO sektoru.
Ona kao uzrok siromaštva kod Roma i ostalih marginalizovanih grupa navodi nekonkurentnost u svim sferama života.
- Romi nisu konkurentni na tržištu rada jer nemaju odgovarajućih kvalifikacija i ako dobiju posao to je najmanje plaćeni posao sa kojim su i dalje na rubu ili ispod linije siromaštva.
Takođe su nekonkurentni i prilikom političkog apliciranja tako da su samo deo političkog aparata i služe kako glasačka mašinerija.
Izlaz iz teškog ekonomskog položaja većina njih, koji su u mogućnosti, traže migriranjem u zapadno-evropske zemlje - objašnjava Mladenovićeva.
Ona kaže da na ovom mestu nastaju i drugi problemi, a to je da romska deca zbog migracija gube kontinuitet u obrazovanju i kasnije i napuštaju obrazovni sistem, što dalje dovodi do neobrazovanosti.
- Kad odrastu, ta deca su nekonkurentna na tržištu rada i tako se to generacijski vrti u krug - kaže Mladenovićeva.
Kenan Rašitović direktor organizacije OFER iz Bujanovca kao uzrok siromaštva na jugu Srbije između ostalog navodi generacijsko siromaštvo koje se decenijama provlači kao takozvani „začarani krug siromaštva“.
Neobrazovanost dovodi do nezaposlenosti, nezaposlenost do siromaštva, siromaštvo do neobrazovanosti a gde je tu početak i gde kraj to niko ne zna.
- Jedino rešenje je možda socijalno uključivanje Roma u svim sferama života, počev od obrazovanja, zapošljavanja, rešavanja infrastrukturnih problema pa do kulture i zdravlja Roma, što je ustvari i zacrtano Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji.
Za rešavanje siromaštva potrebna je volja svih faktora, počev od državnih pa do ljudskih faktora.
Zapošljavanjem Roma rešavamo siromaštvo, jer zaposlen Rom neće biti više teret državi i socijalni slučaj koji troši državni novac, već će plaćati porez i biti koristan državi - kaže Rašitović.
O Asanović Maksut jek taro najčorore Roma ki mahala ki Vranja. Akava trijanuovto beršengro Rom Ikerela em parvari evta kherutnen,kola djivdinena ko but baro em paro čororipe.
O Maksuti kedela sekundarna sirovine em lela dikno socijalno dejba. Leljape e Malika isilen trin čave em purane em nasvale daj em dad. Anglo kher olesoro pernango o evta beršengoro Ermin em panda pernange čave kelena pajke.
Šundjola zoralo bašaliba taro radio. Uljavava te čikale cipele. Andre tatipe ,mirišini ko peko maro.
Trijanu dujengri bešengri I Malika I romni e Maksutesi tovela o čare ko baro lavori a ko muj isila tari cigara. Akija soba isila deš kvadratija isi kreveti,šporeti smederevco,televizor, mini linija em jej stolica.
Ko jek čoši sari nango o tikno Irfan flomastereja ko vas šarini ke penjaki sveska. I dešeberšengiri Emina tele ki puv hramoni o kherutno zadatko. O Maksuti teljari o ton ki bari mini linija. Grdina ki dujto soba.
Ko djami lepine lil ko pago staklo. Ki akija soba duj krevetija, televizija em baro šifonjeri.
- So te vakeravtumenge djivdina but pare. Šučr aso devel injum sasto taro sabale dji ko umrako kedava kartonja em aver puranipe. Dajekar nakava šukar a dajekar na, isi dive sar ked dobineja ko bingo.
Nakava fino em samki nevo berš. Ajba piba cigare gudlipe ma so te vakeravtumenge laćipe baro.
Dukalama ked dikava e čaven paravde šajenca ked djana ki sikavni, avdije ko 21 veko djivdina bi kupatiloso buti phare.
Na injema baht a ni pare sar aver Roma tari mahala te djav sar azilanti ki Nemačko.
Phare but phare ama djivdina - vakeri amenge o Maksut
Ovaj tekst produciran je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Šunen E Romen". Stavovi izneti u tekstu isljučiva su odgovornost OK Portala i ni na koji način ne odražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja.
OK RADIO, RTSVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
