Cirkusijada oko statusa Radio televizije Vranje (RTV) se ovih dana nastavlja zaista čudnom odukom Upravnog suda da se proglasi nenadležnim za slučaj ovog medija.
RTV Vranje, ni tamo ni ovamo FOTO OK Radio
Situacija oko RTV-a jasna je od samog početka, ali baš, izgleda, i nije.
Ovaj još uvek (!) državni medij izabrao je put kojim se ređe ide - Zoran Zuja Veličković vodio je 54 zaposlena, svojim specifičnim planom opstanka, do ove tačke u kojoj se sada nalaze, ni tamo, ni ovamo.
Ako je po zakonu, onom o informisanju, RTV ne bi uopšte smela da postoji, jer od 1. jula u Srbiji, baš po tom zakonu, više ne bi smeli da postoje mediji čiji je osnivač država, u ovom slučaju lokalna samouprava.
Ako je po tumačenju Skupštine, RTV bi morala da funkcioniše kao deoničarsko društvo, sa sto odsto kapitala u vlasništvu zaposlenih.
U stvarnosti, RTV još uvek postoji, u APR-u upisan kao državni medij, samo što se više, direktno, ne finansira iz lokalnog budžeta.
E, od 50 zaposlenih u toj kući polovina je uzela socijalni program, a sada tamo radi oko 20 ljudi, ne menjajući ni za jotu programsku koncepciju, način izvešavanja ili bilo šta drugo što bih ih makar za milimetar približilo objektivnom i profesionalnom novinarstvu.
Kvaka je u tome što su u RTV-u rešili da zadrže vlasništvo nad „svojim“ medijem, i to tako što će podeliti akcije te firme onima koji na to imaju pravo.
Na kraju je ispalo da su u RTV-u dobili samo 33 odsto akcija, dok je 67 odsto zadržala država, u Akcijskom fondu.
Rešenje koje je ovo ozakonilo izdala je Agencija za privatizaciju 4. septembra, dok je još postojala, a na njenom želu bio Ljubomir Šubara.
U rešenju, tvrde oni koji su ga videli, stoji i pouka o pravnom leku - ko nije zadovoljan, može da se žali baš Upravnom sudu.
I RTV se žalila, a sud je sve vratio na početak, proglasivi se nenadležnim, i pored odluke Skupštine Srbije o autentičnom tumačenju zakona, po kojoj bi u RTV-u morali da dobiju sto odsto akcija.
I tako, sve u krug, uz pomalo glupo pitanje koje se postavlja već godinu dana - šta sad?
Tvrdnja da grad Vranje ne finansira RTV uopšte nije tačna - u 2015. od 12 miliona dinara predviđenih za medije iz vranjske kase ova televizija dobila je šest miliona, a ove će dobiti devet od 18 miliona, koliko ima za podelu.
Ostaje nejasno i kako i na koji način i po kom zakonu RTV još uvek koristi gradske prostorije u kojima se nalazi, plaća li zakup, po kojoj ceni, na kom tenderu je dobila te prostorije na korišćenje....
Pri tome, RTV je skinuta sa programa određenih provajdera i zaista je sumnjivo koliko je ona gledana.
Koliko je uticajna pokazali su izbori, gde su patroni ovog medija, socijalisti, potučeni do nogu.
Ali, bez obzira na to, neki od učesnika čitave priče tvrde da je RTV žrtva zavere čiji je krajnji cilj gašenje ovog medija.
- Od početka postoji ta ideja se ugasi RTV, još od rešenja Agencija i Šubare. Bunićemo se i ne smemo da dozvolimo da se jedan takav scenario ostvari - kaže Petar Jeremić, predsednik IO UNS-a, novinarskog udruženja koje je od prvog dana, i to čini se po svaku cenu, stalno iza RTV-a.
Valja naglasiti i da je Jeremić bio predsednik Komisije koja je u 2015. godini RTV-u dodelila polovinu novca predviđenog za informisanje građana Vranja. Danas, on ocenjuje da je odluka suda da se proglasi nenadležnim skandalozna.
- Ovakvu odlluku sud je doneo i pored tumačenja Skupštine Srbije, pa i pored rešenja u kome se Upravni sud navodi kao instanca kojoj se upućuje žalba.
Ovakva odluka je neodrživa, i pašće svakako, ako ne sada, a ono na Ustavnom sudu - kaže Jeremić.
Bilo kako bilo, pitanje vlasništva nad RTV-om kao da uopšte nije ključno, i kao da pada u drugi plan pred mnogo važnijim pitanjem - kako će se ova firma finansirati.
Prema opštim ocenama, tih desetak miliona koje RTV treba da dobije do kraja godine biće im dovoljno za oko četiri meseca preživljavanja. Šta posle?
- Imamo plan, jer smo se pripremali za ovu priču mnogo ranije. Preživećemo, na svaki način - kaže Zoran Veličković, nekada direktor, sada zastupnik kapitala udeličara.
Zanimljivo, on je ubeđivao sve zaposlene da ostanu u RTV-u i ne uzimaju socijalni program, a sam je otišao uz tvrdnju da to čini iz duboko privatnih razloga.
Da će firma preživeti, iako ni danas ne bi smela da postoji u obliku u kome postoji, mišljenja je i njen sadašnji direktor, Ninoslav Smiljković, čovek koji će najpre ostati upamćen po komičnoj roli na konferenciji za novinare u UNS-u, kada od uzbuđenja jednostavno više nije mogao da govori dalje od prve, takođe smušene rečenice.
- Uložili smo žalbu, i nadamo se da će država poštovati svoje zakone. Ako ne bude tako, zaista ne znam kako će se ovo razrešiti.
Nismo mi jedini u Srbiji koji se nalaze u ovoj situaciji, nego je prema informacija iz ministarstva kulture još osam medija u istom položaju - kaže Smiljković.
I na kraju, vrhovni žrec čitave priče, Zoran Zuja Veličković. Ovaj čovek osmislio je taktiku koja će na kraju, sva je prilika, ostaviti pedesetak ljudi bez posla, a od RTV-a napravii firmu o čijem će se postojanju i radu govoriti u prošlom vremenu.
Taktika Zorana Veličkovića, dugogodišnjeg direktora RTV-a, snažno podržana od strane gradonačelnika Zorana Antića, imala je samo jednu konstantu - RTV ne sme biti prodata.
Da bi se ovaj plan ostvario RTV, koja ima veoma skromnu imovinu, procenjena je na nenormalno visoku cenu, u Agenciji za privatizaciju propalo je nekoliko licitacija, korićeni su krajnji zakonom dozvoljeni rokovi ne bi li se zbunio protivnik...
I uspelo se, RTV je ostala ni tamo ni ovamo, primer da se u ovoj zemlji sve može kad se hoće, bez obzira na zakone. Samo, pitanje je, da li firma kao takva sada uopšte može da opstane, ili će pored uspeha operacija pacijent ipak umreti čekajući jake lekove?
Veličkovića ni danas ne napušta optimizam koji ga je po pitanju opstanka RTV-a krasio od prvog dana.
On smatra da ni posle sudskog „izuzeća“ ništa nije gotovo, jer je „rešenje koje je doneo sud nezakonito“.
- Mi tražimo da se zakon poštuje, takav kakav je. Šta smo o zakonu mislili mi smo jasno rekli u javnim raspravama, a šta smo nagovestili, to se sada i dešava.
TV Vranje je nadrastičniji primer nepoštovanja sopstvenih zakona od strane države.
MI ćemo se boriti sve dok postoje pravna sredstva, jer smo ubeđeni da su pravo i pravda na našoj strani. Ali, ako vladavinu prava zameni vladavina sile, to je već nešto drugo - kaže Veličković.
Po njemu, neshvatljivo je da jedan državni organ navodi sud kao drugostepeni organ za žabu, a potom se taj sud proglašava nenadležnim.
Dobro, ali, tako je kako je, i u kom je sada statusu RTV? I kako može uopšte da postoji u ovom času?
- Mi kod APR ne možemo da izvršmo statusnu preregistraciju, jer smo u sudskom procesu. Od 1. jula 2015. mi više nismo na budžetu, ali smo i dalje državni medij makar tu situaciju zakon ne prepoznaje.
Ali, zakon se ni ovde ne poštuje. Ako smo do sada preživeli, preživećemo i nadalje, po svaki cenu - smatra Veličković.
I tako, sad se ništa ne zna - ni kako može da postoji RTV, ni ko treba da stvari po zakonu dovede u red, ni kako se finansira ni zašto se sve ovo radi kako se radi.
Zanimljivo, u ovoj firmi opstaju i rade kao da se ništa ne dešava, kao da socijalisti neće pasti, kao da je Tito živ i kao da će ova situacija, ni tamo ni ovamo, trajati večno.
Ono, kakva je Srbija kilava država, možda i hoće. Samo, naprednjaci, kad preuzmu vlast, imaće svoje medijske favorite, pa nije baš uputno računati na projektne pare u obimu na koji u RTV-u računaju.
Ne vredi analizirati rad ove medijske kuće koja traži pare za sajt na kome je udarna vest da su pobednici izbora od 24. aprila naprednjaci! U junu!
Šta će se dalje dešavati sa RTV-om niko pouzdano ne može da kaže, ali u suštini ostaju dve opcije: ili će po zakonu umreti, ili će im država dopustiti da budu deoničarsko društvo sa sto odsto kapitala u vlasništvu zaposlenih.
Bolji poznavaoci situacije smatraju da je to ustvari jedna te ista opcija, samo što u prvoj ovaj medij propada odmah, a u drugoj na rate.
Pitanje kakve će to reperkusije po lokalnu medijsku scenu imati odavno se ne postavlja - nekadašanji „javni servis“ već godinama autistično brine samo i isključivo o sebi.
Vođeni pameću koja je nametnula ovakav način razmišljanja RTV jednostavno nema šta da traži u stvarnosti, i samo je pitanje kada će to neko da im i saopšti. A taj dan više uopšte nije daleko.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
