Vranje - Kada dođe do ekskluzivne informacije vezane za krivični postupak koji je u toku, novinar mora da vodi računa kada će je plasirati, jer u suprotnom može ugroziti sam krivični postupak.
Državne institucije u borbi za unutrašnje sređivanje FOTO S. Tasić/OK Radio
Ovako bi ukratko mogla da glasi poruka tužioca, policije i zdravstvenih radnika, upućena novinarima, a sve u cilju povećanja unapređenja efikasnosti pravosuđa.
Plasiranje netačnih ili prevremenih informacija u medijima ugrožava efikasnost i rad pravosuđa, dok sa druge strane zatvorenost tužilaštva primorava medije da traže alternativne načine pribavljanja informacija.
Zato je saradnja ovih dveju profesija, kao i policije i zdravstvenih ustanova važna kako bi se sprečilo curenje netačnih podataka i povećala profesionalnost informisanja javnosti o krivičnim postupcima.
Tomo Zorić, sekretar Državnog veća tužioca, naveo je da planiranje sistema informisanja u oblasti pravosuđa i izveštavanje o rezultatima i tokovima postupka može da predstavlja veliki problem ukoliko dođe do plasiranja netačnih ili prevremenih informacija, ili pak čak dezinformacija koje su izuzetno štetne po funkcionisanje i rad pravosuđa.
- Svaki medij i svaki novinar koji prati krivične postupke može da bude naš saveznik, i naš partner, sarađujući sa portparolima u tužilaštvu.
Sa ovim sprečavamo “neimenovane izvore”, koji će dati informaciju, a onda ta informacija može da bude tačna, polutačna ili netačna, i može navoditi vodu na određenu vodenicu, da li okrivljenog ili nekog učesnika u procesu, ili biti čak sama senzacija.
Moramo se suočiti da informacije moraju biti tačne, zvanične i transparentne, a ako mi kao portparoli ne damo takve informacije, onda smo u velikom problemu, jer će novinar morati da objavi nešto, i krenuće ka tom neimenovanom izvoru.
A taj neimenovani izvor može da bude i neko od nas, ali mi ne bismo smeli da budemo neimenovani, jer smo kao tužioci ljudi od integriteta, koji bi u javnosti trebalo da nastupaju imenom i prezimenom - poručio je Zorić.
On je pojasnio da kada novinar zatraži određenu informaciju, određeni državni organ, a u ovom slučaju tužilaštvo kaže, da poseduje informaciju, ali da u datom trenutku ne može da odgovori i dati traženu informaciju iz određenih razloga, i da će kada se steknu zakonski uslovi u sledećoj fazi istrage dati traženu informaciju.
Zorić je naveo da plasiranje informacija iz „neimenovanih izvora“ može da poništi višemesečni rezultate rada velikog broja institucija i da ugrozi sva ona načela na kojima počiva pravna država.
- Borba protiv curenja informacija ne može biti isključivo zadatak pravosuđa, s obzirom na to da pravosuđe nije jedini sistem koji može biti pogođen ovim štetnim delovanjem.
Ova borba zahteva da se svi akteri povezani sa radom pravosuđa, koje štetne posledice mogu pogoditi, aktiviraju i uzmu učešće sprovođenjem adekvatnih mera iz svog domena - pojasnio je Zorić.
Dosadašnje analize materijala sa terena pokazuju da curenja informacija iz tužilaštva nije bilo, ali da je bilo iz policije.
Ninoslav Mitić, načelnik Policijske uprave Niš, smatra da se takve situacije češće dešavaju nego li što to bude na kraju otkriveno.
- Okvirno je bilo bilo nekih 15 slučajeva na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova. Veoma znam značaj informacije u savremenom društvu, a naročito u segmentu bezbednosti.
Ono što policija zna ne bi trebalo da zna javnost i mediji, sve dok to ne dođe do nekog kraja, kada javnost treba da se obavesti.
Sve to iz razloga jer veoma često dolazi do uznemiravanja javnosti nepotpunim i netačno objavljenim informacijama.
Jer objavljivanje takvih informacija veoma često izaziva ozbiljna uznemirenja.
Curenje informacija se u policiji dešava u dva pravca, prema licima iz kriminogene sredine, a drugi je vezan za medije - naveo je Mitić.
Ne cure samo informacije iz policije, već i iz zdravstvenih centara, koje itekako mogu da utiču na proces istrage.
Nada Macura, piar Hitne pomoći u Beogradu, ukazala je na to da svaka zdravstvena ustanova mora da ima osobu zaduženu za informacije.
- U tom slučaju će se zaista znati da li je određena informacija potekla od takve osobe, da ne bi trebalo da niko drugi daje informaciju koja je je javna reč, teška javna reč, u svim slučajevima kojima se bavi hitna pomoć i urgentna medicina.
Sve informacije koje dam su najčešće ad hok, to su praktično informacije u trenutku kada se događaj desio.
U momentu dajem informacije koje neće ugroziti ničiju privatnost, niti će dovesti do toga da odam podatke ni prepoznatljivost osoba koji su akteri događaja, niti da se osobe unapred osude - kaže Macura.
Predstavnici institucija saglasni su da u budućnosti treba napraviti jasna pravila i proceduru, kako kada jedna informacija pojavi se u medijima, treba reagovati i doći do odgovornog ko je informaciju dao u nevreme i na taj način narušio krivični postupak.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
