Suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića počinje u ponedeljak u Specijalnom sudu za borbu protiv organizovanog kriminala u Beogradu. Od optuženih bi pred sudom prvi trebalo da se pojavi bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji se tereti da je ispalio hitac koji je usmrtio Đinđića. Ovo je početak jedinstvenog procesa sa kakvim se do sada nije suočilo domaće pravosuđe. Specijalno tužilaštvo optužilo je 17. oktobra grupu od 44 osobe za razna krivična dela, poput ugrožavanja ustavnog uređenja, udruživanja radi neprijateljske delatnosti, dvadesetak ubistava među kojima i atentat na Đinđića i Ivana Stambolića, za terorizam, zločinačko udruživanje, otmice i korupciju u organima uprave. Poznato je da je prvooptuženi, Milorad Luković Legija, u bekstvu, iako aktuelni ministar policije Dušan Mihajlović tvrdi da zna gde se on nalazi, a potpredsednik Vlade Korać kaže da je na prostoru bivše Jugoslavije. U bekstvu je još 14 optuženih. I pre nego što je obelodanjena optužnica, deo javnosti ukazao je da je bez odgovora ostalo pitanje kakva je politička pozadina ubistva premijera 12. marta u Beogradu. Šef obezbeđenja, Milan Veruović, u oktobru je - u intervjuu Radiju B92 nove detalje samog atentata i otvorio brojna pitanja: ”Ja sam izašao iz auta, izneo sam štake koje su bile kod mene, i njegovu torbu, i sa njim krenuo prema ulazu br. 5 u Vladu. U tom trenutku čuo sam pucanj koji je bio, onako, prigušen. Čuo sam njegov jauk, ja sam se okrenuo i u istom trenutku kada je on pogođen, čuo sam veliki prasak koji je pogodio mene i ja sam pao ispred Vlade, on je pao i propao kroz vrata Vlade koja su u tom trenutku bila zatvorena i upao je u hol Vlade. Ja sam ostao da ležim na stepeništu. Tada je usledio treći metak koji je pogodio zid zgrade. Odakle je došao (treći metak), mislim da će biti pitanje koje će se tek postaviti. Ja sumnjam u to da su bile dve puške. Isto je pitanje kako je moguće da nije bila urađena rekonstrukcija koje mene interesuje. Verujem u to da je on pogođen sa strane Birčaninove, a da sam ja pogođen sa prozora odakle je pucao Zvezdan Jovanović i da je taj treći metak, koji je rikošetirao od zida zgrade, isto bio ispaljen iz pravca Admirala Geprata", kazao je tada Veruović. I nedeljnik NIN je objavio podatke iz istrage koji bi, kako je ovaj list ocenio, mogli da dovedu u sumnju zvaničnu verziju atentata. Zvanične fotografije sa uviđaja prema pisanju lista potvrđuju Veruovićevu tezu da su ispaljena barem tri metka i da je postojao još jedan snajperista. Načelnik SUP-a Beograd Milan Obradović, međutim "“ u nedelju je ponovio da je zvanična verzija tačna: ”Na osnovu uviđaja, na osnovu svega drugog odgovorno stojim ispred ljudi koji su radili uviđaj. Dakle, nemam nikakvu sumnju da je pucao samo jedan čovek sa jednog mesta, sa onog gde je objašnjeno u krivičnoj prijavi", tj. iz Gepratove. Đorđe Ostojić, javni tužilac i bivši načelnik novosadske policije, nije želeo da za Radio B92 govori o značaju predstojećeg suđenja ni o dilemama koje su se pojavile u javnosti, kao ni o tome što je jedan beogradski tabloid nedeljama mimo zakona objavljivao autentične zapisnike sa saslušanja optuženih. U jedinom dosadašnjem intervjuu, datom nedeljniku Vreme, Ostojić, koji je tužilac postao deset dana po atentatu, rekao je da ima poverenje u stručnjake koji su utvrdili da je jedini atentator potpukovnik policije Zvezdan Jovanović. Kako se javnost u nedeljama uoči početka suđenja uglavnom bavila tezom o drugom snajperisti, u drugom planu je ostala činjenica da optužnica ne sadrži brojne tvrdnje sa brifinga u Vladi Srbije, koji su povezivali političare, novinare, i tzv. biznismene sa zemunskim klanom i ubistvom Zorana Đinđića. Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, koji će pratiti suđenje, kaže: ”Zašto optužnica ne sadrži ništa od onoga što je danima, neposredno posle ubistva premijera, bila politička i životna tema ovde, u Srbiji i Beogradu, kada su se iznosili razni dokazi da je u pitanju vrlo moćna, neformalna grupa, sastavljena čak i od pojedinaca koji su zauzimali i visoke funkcije u državnim institucijama, da su to iste one neformalne grupe koje su bile glavne grupe onog prethodnog režima, kao grupe za vršenje ratnih zločina, tako da o tome nema ni reči u optužnici. Postavlja se pitanje šta se dogodilo u međuvremenu. Da li je formiranje one komisije, da li je taj izveštaj, na neki način, upravo imao ulogu da ograniči to ubistvo na kriminalni čin i da se dalje od toga ne ide". Predsednik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović, ukazuje na još neke probleme koji mogu da se pojave na suđenju: ”Sa stanovišta sudije, imam utisak da će u tehničkom smislu biti teško sprovesti ovo suđenje, zbog izuzetno velikog broja lica koja su okrivljena, zbog velikog broja krivičnih dela i ja pretpostavljam da će suđenje sigurno dosta dugo trajati. Sigurno da je to velika proba za pravosuđe, zbog obima složenosti suđenja i značaja". Okolnosti koje su pratile pripreme za suđenje četrdesetčetvorici optuženih za ubistvo premijera biće prepreka da taj proces da odgovor na sva pitanja, smatra Kandić: ”Mislim da sa tom optužnicom, mi te odgovore nećemo dobiti, niti će sud moći da odgovori po toj optužnici na ono što bismo mi očekivali. Hoću u ovom trentuku da verujem da će sud predlagati i sam dokaze. Bojim se toga da sudije osećaju strašan strah i da jednostavno ne budu slobodni u svom postupanju i ponašanju. Kada strah blokira one koji treba da dele pravdu, od suđenja teško da može da se očekuje da donese neku pravičnu presudu i da bude zadovoljena pravda i za žrtve, u ovom slučaju premijera, ali i za optužene", kaže N. Kandić. Jedna od najkontraverznijih novina u Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala je i uvođenje svedoka saradnika. Čak i Đorđe Ostojić, republički javni tužilac, upozorava da to pitanje nije najbolje rešeno, jer Zakon određuje opraštanje svih krivičnih dela onome ko pristane da svedoči protiv grupe za koju je radio. U procesu koji počinje sutra, biće ih trojica: Ljubiša Buha "“ Čume, Miladin Suvajdžić Đura Mutavi, i bivši šef obezbeđenja pokojnog Dušana Spasojevića, Zoran Vukojević-Vuk. Buhin status je bio javno osporen, uz tvrdnju da on, kao jedan od navodnih vođa klana, ne može biti u svojstvu saradnika. Tužilaštvo je takvu tezu odbacilo i navelo da on nije bio vođa te kriminalne organizacije, kao i da je država Buhi još pre ubistva premijera Đinđića obećala taj status.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
