Ni posle trećeg konkursa za izbor predsednika Višeg suda u Vranju nijedan od pet kandidata nije bio dovoljno dobar za Visoki savet sudstva (VSS), pa ovaj sud do daljeg ostaje u v.d. stanju.
Tri od pet kandidata za predsednika Višeg suda FOTO D. Dimić
Visoko državno pravosudno telo, koje ima zakonsko ovlašćenje da Skupštini Srbije predlaže kandidate za predsednike sudova u Srbiji, odlučilo je da Dragan Stefanović, Tatjana Mihajlović-Jovanović, Saško Aleksandrić, Dragana Ilić-Marković (kandidati iz vranjskog Višeg suda), te sudija Višeg suda u Leskovcu Nebojša Stojčić, „nisu ostavili utisak na komisiju VSS da bi uspešno mogli da rukovode Višim sudom u Vranju“.
Ovakvo obrazloženje dato je nakon obavljenog razgovora sa svim kandidatima i analize programa rada koje su predložili, objasnila je na sednici VSS član tog tela sudija Mirjana Ivić. U parlament potom nije otišlo nijedno ime.
Jedan od kandidata, sudija Višeg suda u Vranju Saško Aleksandrić kaže da mu nije baš najjasnije kakav je to „utisak“ trebalo da ostave kandidati na komisiju VSS tokom tri minuta koliko je svaki od njih imao na raspolaganju.
- To vreme je nedovoljno da bi se ostavio bilo kakav utisak, ali dobro. Mislim da je vrhovni interes da se izabere predsednik Višeg suda.
Da je v.f. stanje dobro, ne bi u zakonu stajalo da takvo stanje može trajati najviše šest meseci. A kod nas ga produžavaju šest godina - navodi Aleksandrić.
Razvoj događaja, posle tri neuspešna konkursa, nemoguće je predvideti.
- Verujte da nam niko ništa nije rekao o onome što sledi. Ali, ako hoće da izaberu predsednika Višeg suda, moraće da se ponovi cela procedura konkursa - nagađa Aleksandrić.
Sve pomalo liči na sizifoski posao, jer, iz konkursa u konkurs javljaju se isti kandidati o kojima se VSS na isti način izjašnjava.
- Ne menja se čak ni kadrovski sastav komisije VSS, tako da je sve neizvesno - ukazuje sudija Aleksandrić.
Za razumevanje suštine cele ove priče svakako je od značaja ranija izjava predsednik VSS i Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića da su kandidati iz Vranja, na razgovorima koji su sa njima vođeni tokom prva dva konkursna ciklusa, za stanje u sudu „prebacivali krivicu jedan na drugog“.
„Kako da VSS odluči kada četvoro kandidata iz Višeg suda ne mogu međusobno da se dogovore ko će od njih biti jedan zajednički kandidat, već se svi kandiduju“, bilo je i ovakvih opaski iz VSS.
- Smatram da svako od nas ispunjava zakonske uslove i iskoristio je mogućnost učešća na konkursu. Ne vidim tu ništa sporno što ima više kandidata. Obično je konkurencija poželjna.
Pogotovo kada se radi o ljudima bez mrlje u karijeri, sudijama koje veoma uspešno obavljaju svoj posao - navodi Aleksandrić.
Na poslednjoj sednici VSS razmatrani su i predlozi za čelne funkcije u višim sudovima u Pančevu i Prokuplju, takođe posle okončanog trećeg kruga prijavljivanja kandidata.
Narodnoj skupštini Srbije prosleđen je predlog kandidata za Viši sud u Pančevu, tako da su Vranje i Prokuplje ostali jedini gradovi u Srbiji koji nemaju predsednika višeg suda.
Narodni poslanik SNS Dragan Nikolić, koji je ujedno i član Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, kaže da v.f. stanje ne daje u punom obimu ovlašćenja koja treba da ima predsednik suda i da održavanje takvog stanja u nedogled nije dobro.
- Lopta je u dvorištu VSS. Očigledno je da postoji nekakvo nezadovoljstvo u vezi sa kandidatima. Jer, da je drugačije, sigurno bi, kao i u drugim gradovima, i ovde već bio izabran predsednik - kaže Nikolić.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević smatra da je krajnje vreme da se situacija u Vranju razreši.
- Koliko mi je poznato, tamo nema kandidata koji ima podršku većine sudija već nekoliko njih smatra da su upravo oni pravo rešenje za predsednika. Pri čemu se, koliko sam shvatila, samokandiduju jer nemaju podršku drugih kolega.
Ipak, VSS mora i u takvim okolnostima da preuzme odgovornost i što pre donese odluku o tome koga će predložiti parlamentu za predsednik suda - smatra Boljevićka.
Viši sud u Vranju nije imao predsednika od 2001. do 2005. godine.
Tada je za predsednika izabran Dragan Stefanović, sadašnji vršilac funkcije, koji 2009. nije reizabran na tu funkciju. Od tada Viši sud je neprekidno u v.d. stanju.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
