Problem radioaktivnih gromobrana još uvek je prisutan u Vranju, iako je u odnosu na period od pre dve godine kada je istekao zakonski rok za njihovo uklanjanje, njihov broj sa 26, smanjen na šest, pokazuju podaci Agencije za kontrolu jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.
U Vranju još šest radioaktivnih gromobrana FOTO agronews.rs
Koliko su ovi gromobrani opasni po životnu sredinu i ljude, ukoliko dođe do nekog oštećenja na njima, govori i činjenica da je država prepoznala tu opasnost i još osamdesetih godina prošlog veka i zabranila njihovo postavljanje.
Od tada je prošlo i više od 30 godina, a radioaktivnih gromobrana do skora je bilo svuda po Vranju, i to najčešće u samom centru grada i u fabrikama u industrijskoj zoni.
Sada ih je ostalo šest, i to tri u “Jumku”, dva u “Simpu”, od kojih je jedan u fabrici nameštaja, a drugi u u “Simpo dekoru”, i jedan u Hotelu “Vranje”.
Branko Brajić, pomoćnik direktora Agencije za kontrolu jonizujućeg zračenja, kaže da oni nemaju nikakvu direktnu nadležnost kada su u pitanju radioaktivni gromobrani, osim što su svi vlasnici radioaktivnih izvora dužni da njima prijave posedovanje radioaktivnog izvora.
- Svaki radioaktivan izvor, počev od rendgena, pa do gromobrana, mora biti evidentiran ovde kod nas.
Utvrđivanje stanja na terenu po pitanju gromobrana je u okviru nadležnosti Inspekcije za zaštitu od jonizujućeg zračenja.
Oni su tokom pretprošle godine vršili nadzor na teritoriji čitave Srbije, a mi smo od njih kasnije i dobili izveštaj i za Vranje.
Po tom izveštaju u Vranju je pre dve godine bilo 26 radioaktivnih gromobrana, a danas je preostalo za skidanje još šest - kaže Brajić.
Što se tiče opasnosti od radioaktivnih gromobrana, oni su projektovani tako da nemaju štetni uticaj na populaciju i životnu sredinu, i to samo u slučaju ako su postavljeni na za to predviđenim mestima. To su krovovi objekata i stubovi koji nose te gromobrane.
- Pre pedesetak godina oni su postavljani širom Jugoslavije, jer je preovladavalo mišljenje da se jonizacijom vazduha koja se postiže radioaktivnim izvorom, koji se nalazi u gromobranu, poboljšava efikasnost gromobrana.
Kasnije, je uočeno da to nije neko veliko obezbeđenje, iIi da to nije neka velika prednost, pa se sad ide na zamenu radioaktivnih gromobrana, onima koji ne sadrže radioaktivan izvor u sebi - pojašnjava Brajić.
Opasnost od njih, dodaje on, može nastati kada se ne nalaze na predviđenom mestu, a to znači da se stub koji nosi gromobran nakrivi pod određenim uglom u odnosu na zemlju, i može da bude sklon padu.
Sa druge strane, ni jedno lice koje nema potrebnu stručnu osposobljenost ne bi smelo i ne bi trebalo da dolazi u dodir sa radioaktivnim gromobranom.
- Često se dešava da ljudi čak i ne znaju da se radi o radioaktivnom gromobranu.
Još jedan problem koji je uočen kroz praksu je da se ti gromobrani najčešće nalaze na objektima preduzeća koja su ugašena, u stečaju su ili u restrukturiranju.
Dok je preduzeće evidentirano u APR-u ono je “živo”, i po zakonu je obavezno i jedino dužno da vodi računa o tim radioaktivnim gromobranima i preduzima mere za njihovo uklanjanje.
Što se tiče uklanjanja, mi dajemo licence, i to su svega tri pravna lica u Srbiji koja mogu to da rade, dva su u okviru Instituta za nuklearne nauke “Vinča”, a treće je preduzeće “Mil komerc” iz Beograda - navodi Brajić.
Kad se uklanja gromobran, dve su stvari veoma važne, da se on ukloni i zameni onim koji nije radioaktivan, a druga stvar je da se taj gromobran skladišti u JP “Nuklearni objekti Srbije”, koje je jedino ovlašćeno preduzeće od strane države da, između ostalog, radi i skladištenje radioaktivnog otpada.
Marina Đorđević, vranjska većnica zadužena za ekologiju, podseća da su radioaktivni gromobrani u nadležnosti republičkih organa i da se posao lokalne samouprave maltene svodi samo na njihovom mapiranju.
- Prema prikupljenim podacima, dostavljen je spisak pravnih lica koja poseduju radioaktivne gomobrane, i taj spisak je dostavljen Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja.
U Vranju ima još šest radioaktivnih gromobrana, to su podaci od pre dve godine, i to je sve što imamo od informacija kada je reč o gromobranima - kaže Đorđevićeva.
Kazne za neuklanjanje gromobrana su do tri miliona dinara za pravno lice, koje može da bude i skupština stanara neke zgrade, a ne samo preduzeće.
Prema raspoloživim podacima iz “Jumka”, za skidanje tri radioaktivna gromobrana sa njihovih zgrada, od kojih je jedan na fabrici u Poljanici, a ostala dva na upravnoj zgradi, Institutu “Vinča” potrebno je dva miliona dinara, za skidanje, demontažu i sahranjivanje gromobrana.
Odsek za kontrolu zračenja sa nadležnim službama u “Jumku”, vrši redovna merenja i kontrole, i prema tim podacima zračenje u ovom preduzeću je u granicama normale.
Ovaj segment programa OK Radija podržan je od strane grada Vranja u okiru medijskog projekta "Informisanje građana u službi javnog interesa". Stavovi izneti u prilogu ne odražavaju nužno stav grada Vranja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
