Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković najavio je neminovnu privatizaciju usluge odvoženja smeća u Vranju, navodeći dobre primere ovakve prakse, ali stručnjaci upućuju i na velike rizike ovakvih odluka.
Ko će ubuduće odnositi smeće? FOTO freeimages
Govoreći o stepenu čistoće grada i koracima koji bi morali biti preduzeti da bi se stanje poboljšalo, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković najavio je privatizaciju usluga odvoženja i deponovanja smeća.
- Definitivno ćemo morati da poradimo na podizanju nivoa čistoće u gradu i u narednom periodu ćemo neminovno da uvedemo neki vid privatizacije usluga odvoženja i deponovanja smeća.
Videli smo u drugim gradovima, pre svega u Leskovcu, kako to funkcioniše i moraćemo i mi da pribegnemo takvom rešenju.
Da li će to biti putem javno – privatnog partnerstva ili potpune privatizacije, to ćemo tek da vidimo – najavio je gradonačelnik.
Primer ovakvog rešenja problema javne higijene grada je i opština Vladičin Han, koja je još 2008. godine sklopila ugovor o javno – privatnom partnerstvu sa austrijskom firmom „Porr – Werner & Webber“.
Ova firma inače radi i na prikupljanju, odvoženju i preradi smeća u Leskovcu i još nekoliko opština Jablaničkog okruga.
Tadašnji predsednik hanske opštine Nenad Mitrović kaže da je grad do tada bio pretrpan smećem, što je rezultiralo i desetinama slučajeva obolelih od žutice usled loše higijene.
- Mi smo problem pokušavali da rešimo izgradnjem deponije na teritoriji opštine, međutim meštani sela u blizini potencijalne lokacije su se bunili, verovatno i s pravom, jer su se bojali zagađenja njihovih obradivih površina.
Opština Vladičin Han je sklapanjem ovog ugovora rešila problem javne higijene i grad je sada mnogo čistiji nego ranije, a smeće se odvozi na deponiju u Željkovcu na teritoriji grada Leskovca – ocenjuje Mitrović.
Mitrović ipak nije stoprocentno zadovoljan saradnjom sa firmom „Porr – Werner & Webber“.
- Mislim da oni to mogu i mnogo bolje da rade, a nisu ispoštovane ni sve odredbe ugovora.
Po ugovoru stoji i izgradnja transfer stanice, jednog pogona reciklažnog centra, gde bi trebalo da se zaposli još dvadesetak radnika koji bi radili na odvajanju različitih vrsta smeća koji ide na reciklažu.
To još uvek nije urađeno i trebalo bi insistirati na poštovanju ugovora, jer opština Vladičin Han poštuje svoje predviđene obaveze – navodi Mitrović.
Po ugovoru, prihod od recikliranja smeća bi trebalo da se deli na jednake delove između opštine i privatne firme.
- Pošto ja nisam u vlasti od 2012. godine, nemam saznanja da li se i ta odredba poštuje, ali svakako bi trebalo da bude tako.
Generalno gledano, ja i dalje stojim na stanovištu da je to bila dobra odluka, jer je Vladičin Han sada mnogo čistiji – ocenjuje Mitrović.
S druge strane, ne negirajući slučajeve visokih standarda čistoće lokalnih samouprava u slučajevima privatizacije usluga odvoženja i deponovanja smeća, stručnjaci upozoravaju na brojne rizike ovakvih aranžmana.
Lazar Krnjeta, izvršni direktor Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća „Komdel“, čiji je član i vranjski „Komrad“, kaže da od 23 primera privatizacije komunalnih usluga u Srbiji, nijedan ne može da se izdvoji kao primer dobro urađenog posla.
- To su listom dugoročni aranžmani, na 20 i više godina, a neke lokalne samouprave su se pokajale samo posle dve ili tri godine.
Po našem mišljenju, privatni sektor ima svoje mesto i ulogu u komunalnom sektoru, ali samo u primarnoj separaciji i reciklaži, dok svakodnevne usluge koje su u interesu građana treba da rade državna komunalna preduzeća – kaže Krnjeta za OK Radio.
On navodi da je praksa da, nakon potpisivanja ugovora, stvari počinju da se otimaju kontroli.
- Nakon potpisivanja ugovora, lokalna samouprava gubi kontrolu, a ako dođe do ugovornih konflikata, po pravilu ispaštaju građani.
Tu je i problem cene usluga, jer ne verujem da može da se nađe privatna firma koja će da taj posao da radi po cenama koje imaju lokalna komunalna preduzeća – navodi Krnjeta.
UGOVOR JAČI OD POLITIKE
Lazar Krnjeta navodi i primer da promena lokalne vlasti ne može da znači i promenu odluke o privatizaciji.
- Nakon lokalnih izbora, vlast u Ćupriji je htela da raskine ugovor sa privatnikom, pa su nas zvali da se konsultuju.
Naravno, odgovor je bio da ugovor ne može da se raskine tek tako, jer se pita i druga strana. Ono što se potpiše, mora i da se poštuje – kaže Krnjeta.
On smatra da je, ukoliko se lokalna samouprava opredeli za privatizaciju, ono što se tom prilikom ugovori, ključno za dalje funkcionisanje posla.
- Najbitnija je ta sigurnost u vršenju usluga, da li je ima ili nema i bitno je u sektoru cena da građane to ne opterećuje više nego što je normalno.
Imamo slučajeve da su privatnici veoma nemilosrdni prilikom prinudne naplate i koriste sve raspoložive mehanizme da naplate svoje usluge, dok su javna preduzeća ipak mnogo tolerantinija – kaže Krnjeta.
Još jedan od mogućih problema u slučajevima privatizacije je i uvek prisutna sumnja na korupciju.
- Ti aranžmani apsolutno imaju koruptivni potencijal, jer su to uvek primamljivi poslovi za privatnog partnera, koji je sigurno spreman na sve, pa tako sve zavisi od otpornosti lokalne sredine na korupciju.
Ne tvrdim da se to dešava, ali je svakako vrlo moguće. I u tom delu su ovakvi aranžmani osetljivi.
Teoretski gledano, moguće je da se desi da neko zbog lične koristi partneru omogući neke posebne pogodnosti u ugovoru, a građani dobiju 20 godina problema – opominje Lazar Krnjeta iz udruženja „Komdel“.
Ovaj tekst prizveden je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta "Stop kriminalu, stop korupciji". Stavovi izneti u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
