U Pčinjskom okrugu trenutno na posao čeka 6.666 mladih od 15 do 30 godina, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Koliko mladih još da čeka posao? FOTO T. Stamenković
Ljubomir Stojković (26), inženjer informatike, jedan je od njih. On kaže da na posao u struci čeka već pet godina, ali i da nema nikakvih naznaka da ga uskoro može i dobiti.
- Izgubio sam svaku nadu da ću uskoro naći posao u struci. U međuvremenu, povremeno sam radio u autoperionicama, ili me izdržavaju roditelji. Ta situacija psihički dotuče čoveka.
Tolike godine učenja, rada i na kraju ništa, opet spadneš na roditelje. Trenutno prihvatam bilo kakav posao.
Digao sam ruke od traženja posla u struci. Čini mi se da trenutno u Vranju najbolje prolaze zanatlije - zaključuje Stojković.
Inače, bez posla je u Pčinjskom okrugu prema evidenciji NSZ ukupno je 29.594 ljudi, a od toga njih 9.206 ih je iz Vranja.
Bez posla je 759 visokoškolaca u Pčinjskom okrugu, sa sedmim stepenom, kao i njih 581 koji imaju neku od trogodišnjih ili dvogodišnjih viših škola.
Sa četvrtim stepenom ih je bez posla 2.682, a sa trećim 1.009 osoba.
I tako, ostaje samo jedan izlaz - inostranstvo. Da ga iskoristi sprema se i Ljuba Stojković. Za situaciju u kojoj se nalaze on i njegova generacija Ljubomr ponajviše krivi državu, u kojoj su stvoreni takvi uslovi da se ne ceni znajne, nego partijska pripadnost.
- Glupo je da roditelji moraju da izdvajaju novca i za naše izlaske. Posla nema , pa nema.
Ne znam koliko sam prijava poslao, koliko puta čekao u redu, ali ništa od toga. Svi ti konkursi su unapred namešteni.
Tako da više neću ni to da radim, da se prijavljujem, samo da bi se neko navodnim konkursom opravddao pred zakonom - kaže Stojković.
E sad, ima li akcije koja će promeniti ou sliku? Kancelarija za mlade u Vranju pokušava da kroz određene akcije pomogne mladima u traženju posla, i premošćavanje perioda od završetka školovanja do zaposlenja.
Nemanja Dejanović, koordinator Kancelarije za mlade, kaže da kad god to projekti dozvoljavaju organizuju aktivnosti koje utiču na podizanje kapaciteta mladih ljudi prilikom traženja zaposlenja.
- Karijernim informisanjem pružamo podršku mladim ljudima prilikom odabira fakulteta i eventualne prekvalifikacije. KZM ima i volonterski servis.
Tokom volontiranja mladi mogu da steknu i određene veštine i radna iskustva, što je svakako značajno za njihovu radnu biografiju i kasnije konkurisanje za posao - kaže Dejanović.
On napominje da KZM pored volontiranja i karijernog usmeravanja mladih, dosta radi i na polju informisanja.
To u praksi znači da sve informacije koje se na bilo koji način tiču mladih, pa i one koje se odnose na zapošljavanje, bivaju usmerene kroz medije i društvene mreže do omladine.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
