Arhus centar južne i istočne Srbije sproveo je u Vranju akciju promocije projekta održivog korišćenja biomase, kao ekološki prihvatljivog goriva koje ne zagađuje životnu sredinu i smanjuje štetno delovanje kiselih kiša.
Uspela ulična akcija ekologa FOTO D. Ristić
Predstavnica Arhusa Sonja Popović govorila je o socijalnom aspektu korišćenja biomase i istakla je da bi u slučaju pravilnog korišćenja biomasa to moglo da ima povoljan efekat na udaljene i slabo naseljene krajeve Srbije, gde je prisutan problem odliva stanovništva.
Po rečima Sonje Popović, ulaganje u biomasu dovelo bi do ulaganja u infrastrukturu i stvorila bi se tzv. zelena radna mesta, konkretno u drvnoj industriji. Stvorila bi se i mogućnost planske seče šuma i sprečavanje širenja požara.
- Srbija raspolaže velikim količinama biomase. Ovaj jeftin i obnovljiv izvor energije je veliki potencijal koji omogućuje veću energetsku sigurnost zemlje.
Gotovo 80 odsto biomase koju Srbija proizvede se izveze, Slovenija i Austrija uveliko koriste našu biomasu kao energent, a cilj ovog i sličnih projekata je da Srbija korišćenjem svojih potencijala postane energetski nezavisna - kaže Sonja Popović.
Gradski većnik za ekologiju Nemanja Nuhijević izrazio je zadovoljstvo što je grad podržao ovaj projekat, jer je Vranje veoma zainteresovano za obnovljive izvore energije.
- Mi ove godine završavamo Strategiju energetske efikasnosti, koja će biti krovni dokument razvoja grada u tom pravcu. Jednostavno, to je budućnost za naš grad - kaže Nuhijević za OK portal.
Biomasu čini sav ostatak u industrijskoj preradi drveta, gde spadaju briketi i pelet.
Nusprodukt poljoprivredne proizvodnje takođe je biomasa; sve ono što ostane na njivama nakon branja poljoprivrednih proizvoda, a što se kod nas, na žalost, baca.
Biomasa je najveći obnovljivi izvor energije, a Srbija spada u vrh evropskih zemalja po količini raspoložive a neiskorišćene biomase.
Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3,1 miliona tona ekvivalentne nafte (drvna biomasa: 1,5 miliona i poljoprivredna: 1,6 miliona), a sa gorivom za transport i 3,4 miliona tona, što čini 63 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije.
Prema procenama stručnjaka, kada bi se u potpunosti iskoristio potencijal biomase, Srbija bi zadovoljila čak oko 30 odsto svojih energetskih potreba i time napravila značajan korak ka većoj energetskoj samostalnosti i sigurnijem snabdevanju, unapredila bi životnu sredinu proizvodnjom "zelene" energije i smanjenjem emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte i ekonomski ojačala.
Takođe, kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope, Srbija se obavezala da do 2020. godine obezbedi 27 odsto od ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije.
Ipak, i u ovom segmentu stvarnosti javljaju se ozbiljni problemi, pre svega vezani za srsku poslovičnu neorganizovanost.
- Tržište biomase u Srbiji ne postoji, a to je 64 odsto našeg energetskog potencijala. Procenjeno je da je naš godišnji energetski potencijal iz obnovljivih izvora energije kao 4,3 miliona tona nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji - kaže profesor „Megatrenda“ Božidar Mihajlović.
- Nemamo nijednu elektranu na biomasu, mada imamo sirovine koje bi u potpunosti mogle da zamene mazut i gas za grejanje. Zbog tog propusta godišnje gubimo oko milijardu evra. Osim biomase, imamo i druge obnovljive izvore energije, čijom bismo ugradnom smanjili odlivanje iz budžeta, povećali zaposlenost i smanjili zavisnost za uvoz energenata - kaže Branislav Vukmir, profesor Mašinskog fakulteta.
Ovo je prvi put da se u Vranju predstavljaju potencijali biomase, jer je grad do sada od alternativnih izvora energije bio okrenut solarnoj energiji.
Vranje je još 2012. trebalo da počne izgradnju prve solarne elektrane u Srbiji, posle potpisivanja ugovora koji je grad potpisao sa kompanijom "Euro Solar Park".
Pomoćnik gradonačelnika Boban Stanković rekao je tada da je namera Vranja da se deo proizvedene zelene energije preko solarnih elektrana kod Vranja izveze iz Srbije i prodaje na tržištu Evropske unije.
Vrednost projekta je bila 300 miliona evra za elektranu od pet megavata, ali od potpisivanja ugovora dalje se nije ni krenulo.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i medija Vlade Srbije, u okviru projekta „Ekologija - šansa juga Srbije“. Stavovi izneti u tekstu isključiva su odgovornost OK Radija i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i medija.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
