Slađan Stojanović Frenki dobitnik je ovogodišnjeg najvišeg priznanja grada Vranja "31. januar" za, kako piše u obrazloženju, izuzetne rezultate u oblasti naučnog i umetničkog stvaralaštva od značaja za afirmaciju grada.
Frenki: Možda nas drugi vide bolje nego što sami sebe vidimo; Foto: D. Dejanović
Frenki je tvorac festivala dokumentarnog filma "Dokument", koji je prošle godine dogurao do svog 12. izdanja.
Festival je i pored minimalnog budžeta, uspeo da tokom godina izgradi solidnu reputaciju u Srbiji i okruženju i da publici u gradu bez bioskopa prikaže skoro sve vredne dokumentarne filmove poslednjih godina iz zemlje i bližeg susedstva.
Stojanović se i sam potvrdio kao autor brojnih dokumentaraca, od kojih je "Trifun bombaš", film o čoveku koji godinama živi sa NATO bombom u dvorištu i pokušava sam da je otkopa, prikazan na svim kontinentima i pobrao brojne nagrade.
Najpre, čestitke na osvojenom priznanju. Ono predstavlja potvrdu da je tvoj rad prepoznat. Da li je to bilo iznenađenje ze tebe?
- Iskreno, jeste. Drago mi je što je nagrađen neko ko se bavi kulturom, što je znak da se u Vranju na nju ipak obraća pažnja.
Ovo shvatam kao nagradu za sve one koji se u ovom gradu bave kulturom.
Drago mi je, najpre zbog ljudi koji su me predložili, jer su to sve vrlo kvalitetni ljudi i sam njihov predlog je jedna vrsta priznanja.
Prija mi što sam, nakon svih nagrada koje sam osvojio u drugim gradovima i čak drugim državama, dobio jedno ovako značajno priznanje kod kuće.
U obrazloženju stoji da tvoj rad doprinodi afirmaciji grada. Gde je, po tvom mišljenju, mesto Vranja na kulturnoj mapi Srbije?
- Jako mi je drago da se smatra da sam ja doprineo da Vranje poboljša poziciju na kulturnoj, ili barem festivalskoj mapi Srbije.
Ja ne mislim da je Vranje u goroj poziciji od drugih gradova u Srbiji.
Svuda je slično i svuda ima problema, ali ne može da se samo kuka i da se ne radi ništa zato što nema para.
Festival "Dokument" košta ne deset, nego više desetina puta manje nego festivali u drugim gradovima, ali se opet za njega i samim tim i za Vranje čulo, što mi je jako drago.
Treba stalno biti u toku, pratiti šta se dešava u zemlji i okruženju, jer organizovanje jednog festivala zahteva višemesečni rad.
Jako mi je drago što su sve projekcije na "Dokumentu" do sada bile besplatne, jer je vrlo bitno da u gradu bez bioskopa možeš da vidiš neke aktuelne i dobre filmove.
Na poslednjem festivalu smo imali tri premijere, pa je vranjska publika bila u prilici da te filmove vidi pre svih u Srbiji, što je takođe neka vrsta priznanja i za festival i za grad.
Možda nas drugi vide bolje nego što mi sami sebe vidimo.
Festival "Dokument" je postao deo kulturne ponude grada i postepeno stvorio publiku za dokumentarni film.
- Imam utisak da se ranije mislilo da je dokumentarni film namenjen nekoj specijalizovanoj i starijoj publici, a ja na "Dokumentu" viđam sve mlađe ljude.
Da me neko pitao kakvu publiku želim da vidim na festivalu, ja bih mu pokazao baš te ljude koji dolaze.
Ti ljudi nisu slučajno tu, oni dolaze sa razlogom i zbog toga i festival i dokumentarni film uopšte, imaju budućnost u Vranju.
Da li se slažeš da poslednjih godina domaći dokumentarni film ima daleko zanimljiviju produkciju nego igrani?
- Prvo, dokumentarni film je jeftiniji u odnosu na igrani.
Drugo, Srbija ne oskudeva ni u talentima, ni u temama, jedino smo tehnički i produkciono inferiornu u odnosu na Zapad, gde su dokumenarci vrlo ozbiljna priča.
U Skandinaviji, na primer, dokumentarni filmovi su blokbasteri i generalno, postaju sve ozbiljnija produkcija.
Približavaju se igranom filmu i po ulaganjima i po gledanosti.
Kako vidiš "Dokument" u perspektivi?
- Tu se opet dolazi do problema nemanja para.
Opet, kažem da mi sa minimalnim sredstvima imamo festival koji po kvalitetu ne zaostaje za drugima.
Voleo bih da "Dokument" ima prateći program, kao što je nekada imao,a za to treba više para.
Dosta košta samo da dovedeš neke ljude u Vranje i platiš im prevoz, hranu i boravak, to je za budžet "Dokumenta" dosta para.
Mogli bi da imamo i neke jako dobre filmove i iz nekih udaljenijih zemalja, ne samo iz okruženja.
Prava bioskopska sala bi svakako dobrodošla, ali to za sada nije realna želja.
Ljudi u Vranju su željni da vide film na platnu, pa su nam dobri i postojeći prostori u gradu.
"Dokument" se do sada šetao od "Američkog kutka", preko "Galerije Narodnog muzeja" i Pozorišta "Bora Stanković", pa do Doma vojske, bila je jedna revija filmova i u kući Bore Stankovića, tako da je povezao sve te gradske ustanove i svi su, što je zanimljivo, pomalo učestvovali u njegovoj organizaciji.
Tvoj flm "Trifun bombaš" ostaje tvoj autorski zaštitni znak?
- To je jedna specifična priča koja je odjeknula, jer nema svako bombu u dvorištu, kao Trifun koji već 16 godina živi sa NATO projektilom pored kuće.
Prikazan je na mnogim festivalima, na svim kontinentima i dobio je mnoge nagrade.
Uradio sam i drugi deo, a moguć je i sledeći nastavak, jer ta priča još nije završena.
Nadam se da će Trifunov problem da nađe pozitivno razrešenje i u životu i na filmu.
Šta je aktuelno u tvom autorskom radu?
- Decembra je u Novom Sadu premijerno prikazan moj poslednji film "Koža" o ljudima koji su dali sopstvenu kožu da bi spasili tuđi život.
Radi se o Ivici Đorđeviću iz sela Klašnice i Suzani Stanković iz Vladičinog Hana.
To je priča o herojima ovog vremena, koji su sve ređi i mislim da o takvim ljudima treba i pričati i snimati ih, jer nam generalno fali te humanosti, a ovi ljudi su, ne samo humani, već po mom mišljenju, pravi heroji.
Trenutno radim na novom filmu o jednom narodnom običaju iz Bujanovca, koji je jako specifičan i jedinstven i u Srbiji i u svetu.
Film je snimljen i nalazi se u fazi montaže.
To su i dalje priče o malim ljudima neobičnih sudbina i dokaz koliko život režira bolje od najboljeg reditelja.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
