Ratni komandant muslimana Srebernice Naser Orić trebalo bi da ostane u Švajcarskoj do odluke tamošnjih vlasti o zahtevima za izručenje.
Foto ICTY
Takve zahteve su Švajcarskoj u propisanom roku podnele Srbija i Bosna i Hercegovina.
Da li će ostati u ekstradicionom pritvoru, u kojem je od hapšenja po srpskoj poternici 10. juna, ili će mu biti određena neka druga mera obezbeđenja prisustva, stvar je odluke švajcarskih pravosudnih organa koji o tome odlučuju, rekao je profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
Naime, prema Evropskoj konvenciji pritvor se okrivljenom može ukinuti ako zahtev za izručenje i prateća dokumentacija ne budu dostavljeni zamoljenoj strani u roku od 18 dana od pritvaranja, a kako je Srbija to učinila u propisanom roku, Orić, za sada, do neke nove odluke švajcerskog suda, ostaje u ekstradicionom pritvoru.
Kada je u pitanju odluka o izručenju Srbiji ili BIH, profesor Škulić navodi da ona zavisi od procene švajcarskog suda da li postoji osnovana sumnja da je Orić počinio krivično delo zbog kojeg se traži, kao i da li je to delo bilo obuhvaćeno nekom ranijom presudom.
"Po stavu naših organa reč je o novim događajima, bio je na komandnom položaju, ima svedoka koji tvrde da je učesvovao u akcijama u kojima su počinjeni ratni zločini, iako njegova odbrana tvrdi da je on već pravosnažno oslobođen optužbi u Hagu za dela koja ga traži Srbija", naveo je Škulić.
Profesoru su takođe sumnjivi motivi BIH za izručenje Orića, s obzirom na to da je tamošnje tužilaštvo svoju istragu protiv njega objavilo tek kada je postalo izvesno da je Srbija zatražila njegovo izručenje.
"Pre toga se nikada javno nisu o tome oglašavali. Prema tome izgleda da je motiv zahteva BIH za izručenje Orića da se spreči njegovo izručenje Srbiji", naveo je profesor, navodeći da sama ta činjenica dovodi u pitanje argumente BIH u prilog odluke o izručenju da je on njihov držaljanin.
Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992. godine.
Informacija da je podnet zahtev za izručenje Srbiji objavljena je 21. juna, a dan kasnije tuzilaštvo u BiH je saopštilo da vodi istragu "Naser Orić i drugi", koja je pokrenuta 2006.
Prema tvrdnjama bosanskog tužilaštva, Orić je ispitan 2008. po zahtevu Okružnog tužilaštva Bijeljina, a 2009. je odlukom Suda BiH predmet prešao u nadležnost Tužilaštva i Suda BiH.
S obzirom na to da se radi o osobi koja je državljanin BiH i dostupan pravosudnim organima, kao i da se odaziva na pozive pravosudnih organa tužialštvo BI, kako je objašnjeno, nije tražilo određivanje pritvora, ili drugih mera.
Orić je bivši komandant muslimanskih snaga koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.
Nakon žalbe na presudu, Orić je proglašen nevinim, posto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zlocini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".
Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta Štaba Teritorijalne Odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.
Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica.
Orić sa saradnicima je u julu 1995, pre nego Što je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisani helikopterom na područje pod kontrolom Armije republike BIH.
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
