Nacionalne vesti - Četvrtak 12.03.2015 - 09:09
Pre 12 godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić.
foto:Tanjug
Svakog 12. marta, sada već više od decenije, postavlja se isto pitanje - gde bi Srbija bila da je Đinđić danas živ?
Iako postoje različita mišljenja i mnogi mogući odgovori, iako su u godinama iza nas Đinđićevi poštovaoci i oni koji to nisu iskazivali jasne stavove o tom putu, računajući i sve one stavove između - svi u sebi sadrže makar dve iste reči: "ne ovde".
Kao i prethodnih godina, nekadašnji Đinđićevi saradnici, ali i njegovi protivnici iz devedesetih, koji su sada na vlasti, odvojeno će mu odati poštu ispred Vlade Srbije ili na Novom groblju.
Članovi kabineta premijera Srbije Aleksandra Vučića položili su cveće na spomen ploču u dvorištu Vlade u 9 časova.
Članovi predsedništva DS krenuće iz centrale stranke (Krunska 69) u 10.30h do Aleje velikana na Novom groblju gde će položiti cveće na grob Zorana Đinđića.
LDP i ove godine organizuje "Šetnju za Zorana", koja kreće iz Simine ulice od 11 časova, uz slogan "ove godine će doći oni koji bi došli i da ne dođe niko drugi". Lider LDP Čedomir Jovanović će sa okupljenim građanima odati poštu Đinđiću ispred Vlade Srbije u 11.30h.
Članovi Vlade Zorana Živkovića, sada lidera Nove stranke, odaće poštu u dvorištu Vlade u 12.30 časova.
Cveće na Đinđićev grob položiće i rukovodstvo stranke Zajedno za Srbiju, koju predvodi Dušan Petrović u 11 časova.
U 13h u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (Kralja Milana 50) biće održano finalno takmičenje u besedništvu "Beseda u Zoranovu čast".
Verovatno će svi oni i ove godine pokušati da još jednom daju odgovor na pitanje sa početka teksta, a ono što je sigurno, jeste da je sam Đinđić teško mogao da zamisli da će Srbija biti ovakva 15 godina nakon petooktobarskih promena.
Karte na političkoj sceni su se drastično promešale 2012. godine, nakon duge, razočaravajuće vladavine onih od kojih se očekivalo da naslede Đinđićevu energiju i viziju i odvedu Srbiju u EU.
Umesto njih su na vlast došli ljudi potekli iz stranaka protiv kojih se Đinđićeva DS borila devedesetih godina.
Uprkos svemu, sada su oni zauzeli evropski kurs i dobili podršku Zapada, a činjenica da su za vreme njihove vladavine napravljeni neki značajni koraci ka EU, omogućilo je pojedinim liderima i da na raznim godišnjicama ističu da će "baš oni dovesti Srbiju do Brisela".
Na drugoj strani, ista ta DS, koja je nekada bila predvodnica evropskog puta, godinama je cepana i deljena iznutra, sukobi su nekoliko puta kulminirali stvaranjem novih stranaka, a na trenutke deluje da podele ni danas nisu završene.
Demokrate dugo traže izlaz i konačno otrežnjenje nakon teških izbornih poraza i svojih krupnih grešaka, ujedno traže i novi kurs i snagu za opoziciono delovanje, ali i rešenje za sav teret svoje bliske prošlosti.
Vredi istaći i da su se na listi izbornih pobednika u prethodne tri godine našli ljudi i stranke koji su bili uz DS kada je trajala borba sa Miloševićevim režimom, samo sada "sa druge strane".
Neki parče vlasti imaju u parlamentu, neki samo na lokalnom nivou, a isto tako vredi istaći i da bi, da se nisu našli na listi uz trenutno najjaču partiju u zemlji, bili i nominalno, a ne samo suštinski na političkoj margini.
Srbija je 12 godina nakon ubistva Đinđića u ekonomski teškom stanju, obični građani žive loše, društvo nije reformisano, niti do kraja demokratizovano, pa se i danas govori o reformama u svim sferama društva, o stvarima koje je trebalo davno uraditi, o repovima devedesetih i činjenici da ni dvehiljadite nisu bile onakve kakvim su se mnogi nadali u godinama nakon 5. oktobra.
Takođe, kao i pred svaku godišnjicu, ponovo se pokreće pitanje političke pozadine ovog ubistva koje do danas nije rasvetljeno.
B 92
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
