Komandant četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu u procesu koji mnogi ocenjuju istorijskim.
Foto:Tanjug
Rehabilitacijom je poništena presuda iz 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt, kada su mu oduzeta sva građanska prava.
Odluka suda da usvoji zahtev za poništenje presude i rehabilituje Mihailovića je konačna i ne postoji mogućnost žalbe, s obzirom na to da postupak ima samo jednu stranu. Mihailoviću su ovom odlukom sva vraćena građanska prava.
Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.
Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim", rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.
Sud je utvrdio da Mihailoviću nije obezbeđeno fer suđenje, da nije imao prava na odbranu, da nije video advokata da početka suđenja.
U obrazloženju rešenja sudija je naglasio da je Dragoljub Mihailović lišen života iz političkih i ideoloških razloga i da je to bilo sudjenje režimu stare, Kraljevine Jugoslavije, odnosno izbegličkoj vladi.
Izricanje odluke privuklo je veliku pažnju javnosti, a odluku suda je ispred zgrade u kojoj je Viši sud dočekao veliki broj građana, među kojima su i brojni pripadnici antifašističkih udruženja, kao i pripadnici Ravnogorskog pokreta.
Sudnica je bila krcata, a u zgradi su bili i pripadnice organizacije "Žene u crnom", lider SRS Vojislav Šešelj, osuđivani član "Obraza" Mladen Obradović, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kao i građani u narodnim nošnjama i sa četničkim obeležjima.
Zahtevom za rehabilitaciju je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.
Postupak za rehabilitaciju počeo je 16. septembra 2010. godine, ali je u dva navrata došlo do zastoja u procesu.
Pročitajte još: Rehabilitacija Draže - za i protiv
Prvi put se čekalo utvrđivanje dana streljanja Mihailovića, a drugi put jer je Savez antifašista Srbije podneo krivične prijave protiv dva svedoka zbog lažnog svedočenja.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum Mihailovićeve smrti utvrđen je 17. jul 1946. godine. Mihailović nema grobno mesto.
Zahtev za rehabilitaciju Mihailovića su prvi put 2006. godine podneli njegov unuk Vojislav Mihailović, profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje Jugoslovenske vojske u otadžbini. Kasnije su se tom zahtevu pridružile i pojedine političke stranke i udruženja.
Suđenje su pratile burne polemike u javnosti, a ročišta, kao i čitanje presude, obeležili su i česta sučeljavanja "četnika" i "partizana" ispred suda.
Tokom procesa je saslušano na desetine svedoka, mahom istoričara, preslušani su audio snimci sa suđenja i prikupljena je brojna dokumentacija.
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
