Lokalna javna preduzeća i ustanove u Vranju prilikom zapošljavanja gotovo uopšte ne koriste pomoć vranjske filijale NSZ, odnosno uslugu posredovanja prilikom zapošljavanja.
javna preduzeca u Vranju - ilustracija
Štaviše, poslodavci iz javnog sektora, osim prosvete, nisu zakonski obavezani da zapošljavaju lica sa evidencije nezaposlenih.
Zapošljavanja u javnom sektoru, međutim, ima na pretek. Prošle godine je u samo „Novom domu“ bez posredovanja Nacionalne službe do posla došlo bar 14 ljudi, od čega sedmoro na neodređeno vreme.
U „Komradu“ je u poslednje četiri godine zaposleno najmanje 35 lica, a među drastičnijim primerima je i Gradska uprava, gde je primljeno 45 novih radnika, i to bez konkursa koji je bio obavezan.
Zbivanja u Zdravstvenom centru od pre nekoliko godina su gotovo groteskna: prethodni direktor i lokalni lider URS-a Uroš Trajković je, bez saglasnosti Ministartsva zdravlja, za vreme trajanja njegovog mandata tamo zaposlio na neodređeno vreme preko 100 ljudi, a priča se da ni nova garnitura nije imuna na čari partijskog zapošljavanja.
Šta se događa kada partijski funkcioner u Vranju nekom obeća zaposlenje ili rukovodeću funkciju, potom ode kod direktora ili člana konkursne komisije da zatraži “malu pomoć” oko toga, pa se na kraju tripartitni dogovor realizuje u praksi?
Događa se serija krivičnih dela.
U 52 mesna odbora SNS-a na teritoriji Vranja nedavno su napravljene liste sa predlozima kandidata za funkcije, ali i za radna mesta u javnim institucijama.
PRIČE ZA DECU
Uprkos tome, partijsko zapošljavanje se upražnjava masovno i predstavlja javnu tajnu u Srbiji, a tek pa na njenom jugu.
Sa više ili manje prikrivanja, time su se poslednjih dvadeset pet godina bavile sve stranke koje su imale neku vlast, dok je većina građana u ovom obliku protekcije videla jedini mehanizam za zaposlenje ili napredovanje u karijeri. Utisak je, međutim, da se predstavnici naprednjaka na lokalu ponašaju kao da promena neće biti.
Kako je već objavio OK radio, u 52 mesna odbora SNS-a na teritoriji Vranja nedavno su napravljene liste sa predlozima kandidata za funkcije, ali i za radna mesta u javnim institucijama.
Poverenik SNS-a Goran Nikolić tvrdi da je reč o unutarstranačkom procesu čija je svrha da se ustanovi kadrovski potencijal lokalnog odbora, koji broji preko 9.000 članova, od kojih je tek nekoliko stotina aktivno.
Njegov odgovor na pitanje šta će se događati sa listom potencijalnih funkcionera koju je napravila ova stranka je nedvosmislen:
- To je nešto što će se desiti u narednom periodu, kao što se nedavno desilo u Bolnici (postavljen novi direktor – prim. aut.). To su ljudi na koje ova stranka računa i koji će, možda posle lokalnih izbora, sigurno voditi grad - kaže Nikolić.
On smatra da se naprednjaci bitno razlikuju od stranaka koje su bile na vlasti poslednjih godina, odnosno da neće zapošljavati ljude po partijskoj liniji, te da na konkursima za izbor direktora javnih institucija njihovi kandidati neće proći ukoliko ima boljih.
Nikolić je naveo da neće biti menjani direktori koji dobro rade, ali u isto vreme nije mogao da se seti ni jednog takvog, dodajući da je stanje u lokalnim javnim institucijama katastrofalno.
Na drugoj strani, povodom spiskova naprednjaka, nekadašnji zamenik gradonačelnika i aktuelni lider Nove demokratske stranke u Vranju Igor Andonov kaže da je besmisleno da partije odlučuju o tome ko će gde da se zaposli, ali da se kadrovanjem za rukovodeća mesta u javnim instutucijama bave sve stranke, pa i njegova.
- Pitamo sve članove da se izjasne gde sebe vide u organima stranke i da li misle da imaju sposobnosti da pomognu u određenim oblastima života grada, kako bi se isfiltrirali najbolji, koji sutra mogu da daju doprinos u lokalnoj vlasti ili u nekim javnim preduzećima.
Svi mi znamo da su sad, kao, konkursi, da se postavljaju nestranački ličnosti na direktorska mesta, ali to je priča za malu decu. Teško da će to zaživeti u Srbiji u narednih 20 godina – kaže Andonov.
Prema njegovom mišljenju, uzrok problema je u koalicionim sporazumima koji se potpisuju između stranaka koje preuzimaju vlast, kako na lokalu, tako i na nivou Republike.
Republički ombudsman kaže da često prima žalbe građana koji nisu mogli da dođu do radnog mesta zbog uticaja politike, i dodaje da bi nezadovoljni najpre trebalo da se obrate sudu.
- Neko bi trebalo da tumači da li je to po zakonu ili nije, ali u tim koalicionim sporazumima jasno stoji, između ostalog, koja javna preduzeća i ustanove pripadaju određenim partijama, pa ispada da partije odlučuju o tome ko će biti direktor, što nije u redu.
Ako se sada direktor bira na konkursu, onda time ne bi trebalo da se bave koalicioni sporazumi jer je to kršenje zakona – objašnjava Andonov, dodajući da u vreme dok je on bio deo vlasti konkursi nisu bili obavezni.
ŽIV JE SLOBA
Dakle, šta predstavlja partijsko zapošljavanje u javnim preduzećima i ustanovama, ako znamo da bi odluke o tome ko će gde i šta da radi trebalo da se donose u skladu sa postojećim propisima, posle konkursa, od strane neke komisije, na osnovu školske spreme i radnog iskustva?
Već letimičnim pogledom na Krivični zakonik jasno je da praksa stranačkog zapošljavanja i nameštanja na funkcije može da sadrži niz krivičnih dela. Takav stav potvrđuje i potpredsednik Gradskog odbora DSS-a, advokat Miloš Simić.
- Prvo krivično delo je iz člana 164, a to je “Povreda prava pri zapošljavanju”. Može doći i do niza drugih krivičnih dela, kao što su “Povreda prava na upravljanje” iz člana 165, zatim “Trgovina uticajem” iz člana 366, “Zloupotreba službenog položaja” iz člana 359, kao i krivična dela primanja i davanja mita iz članova 367 i 368.
Zaista bih voleo da neko konačno bude procesuiran, kako bi se stalo na put partijskom zapošljavanu, jer je ono uzelo daleko većeg maha nego što se o tome govori u medijima - navodi Simić.
Zbivanja u Zdravstvenom centru od pre nekoliko godina su gotovo groteskna: prethodni direktor i lokalni lider URS-a Uroš Trajković je, bez saglasnosti Ministartsva zdravlja, za vreme trajanja njegovog mandata tamo zaposlio na neodređeno vreme preko 100 ljudi, a priča se da ni nova garnitura nije imuna na čari partijskog zapošljavanja.
Kako se radi o ozbiljnim sumnjama, logično je zapitati zašto nikada u Vranju nije pokrenuta istraga u kojoj bi se utvrdila istina. Simić smatra da za tim nema volje ni na jednoj strani.
- Pre svega, nema volje od strane oštećenih da se incira krivični postupak, a sa druge strane Policijska uprava po meni nedovoljno radi na suzbijanju partijskog zapošljavanja iako postoje krivično-pravne odredbe imperativnog karaktera kojim to može direktno da se sankcioniše - smatra Simić.
Predsednik Gradskog odbora LDP-a Igor Zlatković takođe smatra da su oni koji bi trebalo da se bave istragama pod direktnim uticajem politike.
Prema njegovom mišljenju, partijskog zapošljavanja ne bi bilo kada bi odgovorni u javnim institucijama odbijali naloge kojima se krši njihovo pravo na upravljanje.
Oni su, međutim, veoma često na funkciju došli upravo uz pomoć stranaka, pa Zlatković zato smatra da je zloupotreba službenog položaja opcija koja je rukovodiocima isplativija.
- Direktori institucija koje su još uvek pod kapom države su u vrlo nezgodnom položaju. Oni su dovedeni u situaciju ili da čine krivična dela zapošljavanjem na ovakav način ili da to jednostavno odbiju, čime rizikuju da budu smenjeni, što se neretko i dešava – kaže Zlatković.
On ocenjuje da su spiskovi naprednjaka skandal, kakvog u tako ogoljenom vidu nije bilo ni u vreme Slobodana Miloševića.
Po njegovom mišljenju, postojanje partijskih lista kandidata za dolazak na funkciju i zapošljavanje, samo po sebi, predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost.
- Oni koji su po mesnim odborima sastavljali spiskove su funkcioneri stranke i pretpostavljam da želje članova neće biti realizovane tek tako, “na lepe oči”, već će od njih biti zatraženo da nešto učine da bi kao nagradu dobili zaposlenje ili funkciju.
To ukazuje na potencijalno postojanje krivičnog dela trgovina uticajem – smatra Zlatković.
MRAČNI KRUG
On ističe da su krivična dela koja se čine prilikom partijskog zapošljavanja teško dokaziva, te da se srpsko društvo zbog toga nalazi u začaranom krugu u kojem najviše trpe građani koji nisu članovi “prave” stranke.
- To je javna tajna, ali ako pokušajte da ustanovite konkretan slučaj partijskog zapošljavanja videćete da je to veoma teško, kao i kod davanja i primanja mita.
To vam neće otkriti onaj ko zapošljava, jer dovodi sebe u položaj izvršioca krivičnog dela, ali ni onaj ko je tako došao do radnog mesta, jer otkriva sumnjive stvari u vezi svog zaposlenja – objašnjava Zlatković.
Republički zaštitnik građana Saša Janković takođe ističe da je veoma teško dokazati krivična dela koja se čine tokom zapošljavanja partijskih kadrova, ali da je pomenuti proces evidentan.
U „Komradu“ je u poslednje četiri godine zaposleno najmanje 35 lica, a među drastičnijim primerima je i Gradska uprava, gde je primljeno 45 novih radnika, i to bez konkursa koji je bio obavezan.
- Vidimo da se zapošljavanja u javnom sektoru, pogotovu na mestima koja su visoko u administraciji, dešavaju bez konkursa iako je još pre nekoliko godina donet zakon koji, recimo, zahteva da se sva postavljenja na mesto pomoćnika ministra i sličnih rade na osnovu javnog konkursa.
Danas više od polovine pomoćnika ministara nije postavljeno na taj način i suštinski nema drugog objašnjenja osim da tu postoji partijski interes - navodi Janković.
Republički ombudsman kaže da često prima žalbe građana koji nisu mogli da dođu do radnog mesta zbog uticaja politike, i dodaje da bi nezadovoljni najpre trebalo da se obrate sudu.
On ocenjuje da je to težak i neizvestan proces, ali da građani ne smeju da ćute o pojavi koja duboko nagriza društvo.
- Ako neko zahteva partijsku pripadnost ili novac, što je, nažalost, jedna od ustaljenih praksi u Srbiji, onda čini krivično delo. Stalno ističem činjenicu da nam je administracija poklekla pod partijskim pritiscima i da je departizacija jedan od osnovnih preduslova bilo kakve reforme.
Ljudima je teško da pronađu posao, a da pri tome ne poštuju nametnuta pravila, koja sve nas survavaju na dole. Dakle, ako ste se našli u takvoj situaciji, obratite se rukovodiocu preduzeća, medijima, policiji, zaštitniku građana – zaključuje Janković.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
