Alternativne sankcije poput rada u javnom interesu, uslovna osuda sa zaštitnim nadozorom i takozvani "kućni pritvor", sudije u srpskim sudovima još uvek retko izriču iako su u nacionalnim strategijama i planovima prepoznate kao "lek" za smanjenje prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova, izjavio je predsednik Krivičnog odeljenja Osnovnog suda u Nišu sudija Bojan Pavić.
Nije bilo problema u realizaciji alternativnih sankcija. Foto: Akter, Beta.
Pavić je za agenciju Beta izjavio da su proteklih godina alternativne sancije iznosile oko jedan odsto ukupno izrečenih sankcija u niškom Osnovnom sudu, kao i da je situacija slična i u ostalim sudovima u zemlji.Prema njegovim rečima, sudije Krivičnog odeljenja niškog Osnovnog suda donele su tokom 2013. godine oko 3.000 krivičnih presuda od kojih je u 13 presuda izrečena kazna rada u javnom interesu, a u 18 kazna zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.
Tokom 2014. godine, sud u Nišu doneo je oko 1.700 krivičnih presuda, ali je samo za 11 osoba izrečena kazna rada u javnom interesu, dok je 18 lica osuđeno na "kućni pritvor".
"U ovoj godini broj alternativnih sankcija se povećao, ali je to i dalje malo povećanje. Za prvih šest meseci ove godine sudije Krivičnog odeljenja Osnovnog suda u Nišu donele su oko 900 krivičnih presuda, i u 15 presuda izrečena je kazna rada u javnom interesu, a u 16 presuda kazna je bila kućni pritvor", rekao je Pavić.
On je dodao da postoji više razloga zbog kojih alternativne sankcije nisu u dovoljnoj meri zastupljene u domaćem pravosuđu, iako one smanjuju prenaseljenost zatvora i donose značajne uštede državnom budžetu.
"U velikom broju sudskih sporova radi se o licima koja su već činila krivična dela i praksa je da se takvim licima ne izriču alternativne kazne jer se smatra da ne bi postigle svrhu kažnjavanja, jer je ni zatvor nije postigao", kazao je Pavić.
Jedan od razloga postojanja malog broja alternativnih sankcija, prema Pavićevim rečima, jeste i činjenica da sudije nemaju poverenje u to u kojoj će se meri te sankcije sprovesti i izvršiti.
"Uprkos činjenici da u našem pravosuđu postoje dugi niz godina alternativne sankcije, za sudije još predstavljaju novinu, tako da lakše posežu za nečim poznatim i proverenim. Takođe, sudije još nemaju zvanične povratne informacije od povereništva koje sprovodi sankcije o efektima tih kazni", naveo je Pavić.
On je istakao da na povećanje broja alternativnih sankcija mogu značajno da utiču i tužioci koji bi ih češće nego sada predlagali kao sankciju za izvršeno krivično delo.
Pavić je dodao da prilikom izvršenja alternativnih sankcija, uglavnom nije bilo problema u realizaciji, kao i da su osuđena lica, osim u manjem broju slučajeva, korektno ispunjavala sve obaveze i ograničenja.
"Gotovo polovina onih osuđenika koji su kaznu rada u javnom interesu izvršavali na poslovima čišćenja grada i postavljanja saobraćajne signalizacije, nakon odsluženja kazne dobili su posao u tim ustanovama zbog svog dobrog odnosa prema radu", rekao je Pavić.
Vrati se na kategoriju Regionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
