Vladavina prava - Petak 09.01.2015 - 11:57
Vranje - Iako je Končuljski sporazum iz 2001. godine predvideo da se Kopnena zona bezbednosti vojno demobiliše, albanski lideri kažu da se to nikada nije dogodilo i da taj dokument srpska strana nikada nije ispoštovala.
baza Jug Cepotina - paljevine u Vranju/ilustracija
Srbi, pak, tvrde da su policija i vojska tu zato što to zahteva Evropska unija (EU) i da samo poštuju međunarodne akte.
Sasvim su drugi bezbedonosni problemi ako krenete malo severnije. U Vranju, Vladičinom Hanu i Bosilegradu, recimo, prisustvo policije ili vojske gotovo nikome ne smeta, ali iz siromaštva i socijalnih problema proizilaze brojne bezbedonosne poteškoće - Vranje ima problem sa paljevinama automobila i imovine građana, dok Bosilegrad ne može da se izbori sa devijantnim ponašanjem nasilnika-alkoholičara.
Iz tog razloga osnivaju se lokalni saveti koji se, u koordinaciji sa službama bezbednosti, bore protiv ovih problema.
DEMILITARIZACIJA
Kada je reč o krajnjem jugu, Bujanovcu i Preševu, mnogi će se setiti da je Končuljski sporazum iz 2001. godine doveo do raspuštanja formacije koja je sebe nazivala Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), dok je ondašnjim jugoslovenskim bezbedonosnim snagama potom, uz saglasnost međunarodne zajednice, dozvoljen povratak u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB). Time su se trebale smiriti strasti u ovom delu zemlje.
Kako se to po albanskim liderima nikada nije dogodilo, jedna od sedam tema razgovora na kojima su Albanci insistirali (to je ušlo u platformu koju je Vlada Srbije usvojila početkom prošle godine) bila je „bezbedonosne mere za uspostavljanje poverenja“. Albanci su kao ključni zahtev postavili pitanje demilitarizacije KZB.
Predsednik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa konstatuje da je prisustvo žandarma i vojnika i dalje masovno i da izaziva nemir kod albanskog stanovništva.
- Iako su bivši pripadnici OVPMB odavno položili oružje i iako se većina njih uključila u društveno-politički život, uočavamo svakodnevno da država Srbija još uvek na ovom području ima preveliki broj pripadnika snaga bezbednosti.
Ljudi su uznemirani jer su sećanja na sukob na jugu države još uvek previše sveža. Mi kao predstavnici lokalnih samouprava ni u jednom trenutku tokom ovih trinaest godina nismo znali koliki je to broj pripadnika žandarmerije i vojske, ali ih ima na svakom koraku - kaže Mustafa.
„Zbog vojnog i policijskog režima“, kako to definiše Mustafa, lokalno stanovništvo ima poteškoće koje se najčešće ogledaju u ograničenom kretanju.
- Pripadnici Žandarmerije ponašaju se kao vanzemaljci. Nedodirljivi su, ne komuniciraju ni sa kim. Apsolutno su nepotrebni jer ništa ne rešavaju, ne popravljaju stvari, već svojim postupcima i demonstracijom sile stvaraju probleme na ovom području - tvrdi Mustafa.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i stranke Pokret za demokratski progres (PDP) Jonuz Musliju izvlači zaključak da je Končuljski sporazum bio obavezujući samo za Albance.
- Beograd bezbedonosnim prisustvom u vidu specijalnih snaga pokazuje da ne menja stav prema Albancima. Tenzije je dodatno podigla izgradnja srpske vojne baze „Jug“ na brdu Cepotina kod Bujanovca.
Dakle, ne da prisustvo bezbedonosnih snaga nije smanjeno, već je povećano. Osim što ometa normalan život građana, to koči i investicionu aktivnost. Ovde toliko uniformi ima, da neko može pomisliti da je došao u oblast gde vlada vanredno stanje.
Niko neće da ulaže pare na takvom području - kaže Musliju koji je u vreme sukoba na jugu Srbije 2001. godine bio politički predstavnik OVPMB .
ZAHTEVI EU
Šef Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac Zoran Stanković uzvraća da primedbe albanskih lidera nisu konstruktivne i da „dobro znaju zašto su srpske snage tu gde jesu“.
- Ako smo imali oko trinaest i po hiljada azilanata uhvaćenih u ilegalnim prelascima granice ili administrativne linije, onda snage bezbednosti moraju da budu tu.
Ne zbog toga što mi tako hoćemo, već što nam takve zahteve postavlja Evropska unija imajući u vidu da ti ilegalni migranti završavaju uglavnom u zemljama Zapadne Evrope.
A lično ne znam ni za jedan slučaj da je bilo ko od građana koji ovde žive maltretiran od strane vojske ili policije - navodi Stanković.
U Bujanovcu već osam godina funkcioniše lokalni Savet za bezbednost i sigurnost građana. Formiranje ovog tela bila je zakonska obaveza koju je lokalna samouprava ispoštovala, kaže gradonačelnik Nagip Arifi.
- Predsednik skupštine opštine je po funkciji i predsednik saveta. U rad saveta uključeni su direktori svih javnih preduzeća čiji je osnivač opština i načelnik Policijske stanice u Bujanovcu. Savet se često sastaje, pretresa i analizira važna pitanja - kaže Arifi.
Ipak, ovaj savet nema ingerencije da se bavi državnim pitanjima, a to su u ovom slučaju prisustvo vojske i policije na jugu. Sekretar opštinskog odbora SPS u Preševu Dragoljub Filipović naglašava da lično vidi potrebu za prisustvom bezbedonosnih snaga na jugu Srbije.
On svoj stav ilustruje kroz neka aktuelna dešavanja u Preševu čiji inicijatori nisu srpska vojska, ni policija, a ni srpsko stanovništvo.
- Javno manifestiranje nacionalne pripadnosti Albanaca, preterano isticanje zastave i nacionalnih simbola za nas Srbe jeste uznemiravajući faktor.
Ne samo za nas Srbe, već i za dobar deo Albanaca koji smatraju da takva demonstracija nacionalne pripadnosti u javnom životu nije potrebna i da podriva bezbednost - smatra Filipović.
Gradonačelnik Preševa Mustafa, pak, rešenje vidi u povlačenju snaga bezbednosti sa ovih prostora.
- Najbolje bi bilo da na mesto Žandarmerije i Vojske Srbije dođu redovna multietnička, odnosno granična policija.
Oni bi na najbolji mogući način odgovorili svim bezbedonosnim zahtevima koje postavlja KZB u smislu kontrole prostora i imali bi punu saradnju sa lokalnim stanovništvom na ovom području, što je vrlo bitno - kaže Mustafa.
Musliju iz nacionalnog saveta Albanaca, pak, rešenje vidi u tome da o bezbednosti brinu međunarodne snage, ako vlast smatra da to ne može lokalna multietnička policija.
- Kao što to čini KFOR na Kosovu. To bi bio garant mira i stabilnosti za sve građane koji žive ovde. Ovako, Žandarmerija hapsi Albance ni krive ni dužne, bilo je više takvih slučajeva - mišljenja je Musliju.
JEDNAKA PRAVA ZA SVE
Predstavnik Srba iz Preševa Dragoljub Filipović konstatuje da država odlučuje o tome gde, na koji način i u kojoj meri treba da bude prisutna na svojoj teritoriji.
- Lično ne vidim da je bilo ko ovde nebezbedan. Srpska zajednica ne oseća potrebu da ide sa ovih prostora, građani Srbi se ne osećaju nebezbedno.
Ni kod Albanaca ne vidim da bilo ko od običnih građana smatra kako ovo nije njegova država i da treba da ode negde drugde. Niti vidim da ima zahteva da ovo područje bude deo neke albanske državne konstrukcije.
Svi smo ovde jednako uvaženi, jednako ostvarujemo građanska prava. A zašto albanski politički lideri na sve gledaju drugačije, to je njihov stav o kome treba da brine državni vrh Srbije – mišljenja je Filipović.
Nešto severnije, u Vranju, Vladičinom Hanu i Bosilegradu, problemi su drugačije prirode.
Prema dokumentu koji se zove „Strategija lokalne bezbednosti“, a koji uz opštinske savete za bezbednost imaju sve opštine Pčinjskog okruga, ključni uzroci koji provociraju pojavu faktora nebezbednosti su nezaposlenost i socijalna nesigurnost.
Iz njih proizilaze svi drugi problemi koji ugrožavaju vladavinu prava - devijantno ponašanje usled konzumiranja alkohola i droga, ulazak u kriminalne vode radi lake zarade, profitiranja od trgovine opojnim drogama i slično, dok je u opštinama Preševo i Bujanovac faktor rizika prema tim dokumentima blizina bezbedonosno nestabilnog Kosmeta.
PALJEVINE RAK-RANA
Savet za bezbednost Grada Vranja sačinjen je od ljudi koji obavljaju najodgovornije funkcije u gradu sa gradonačelnikom Zoranom Antićem na čelu.
Prema dokumentu koji se zove „Strategija lokalne bezbednosti“, glavni bezbedonosni problemi Vranja koji narušavaju vladavinu prava su distribucija i zloupotreba droge, nasilničko ponašanje, narušavanje javnog reda i mira, buka u centru grada.
Uz ovo gradonačelnik Antić pridodaje problem paljevina automobila, pozorišta i drugih objekata građana u Vranju koji je zasad privremeno rešen.
- Delujemo preventivno kada je u pitanju opšta sigurnost i bezbednost građana, kao i očuvanje javnog reda i mira. U okviru saveta se ljudi iz tog bezbedonosnog i javnog sistema sastaju, razgovaraju o bitnim temama i sa tih sastanaka idu preporuke prema organima grada i Policijskoj upravi Vranje.
Po zakonu nemamo neke prerogative da delujemo kao neki državni organi, ali možemo da razgovaramo o važnim pitanjima, donesemo smernice i da potom ti nadležni organi grada donose određene preporuke prema državnim institucijama - objašnjava Antić.
Dakle, Savet za bezbednost ne donosi nikakve obavezujuće odluke, nego samo preporuke i zaključke s ciljem unapređenja borbe lokalne zajednice protiv kriminala i drugih štetnih pojava u društvu koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost građana.
Čine ga, osim najviših funkcionera grada još i predstavnici policije, BIA, vojske, republički poslanici, najviši lokalni predstavnici pravosuđa, zdravstva, socijalne zaštite itd.
Antić naglašava da je vranjski Savet za bezbednost imao veoma važnu ulogu u rešavanju problema paljevina koji je u Vranju eskalirao tokom 2011. i 2012. godine.
- Savet je imao uspeha u vreme kada smo u gradu imali problem sa podmetnutim paljevinama u smislu da je izvršen nekakav javni pritisak na pravosuđe i policiju da se stvari ažuriraju. Otvoren je proces u javnosti, problem je u medijima označen kao veliki, naš rad je imao svog efekta - navodi Antić.
Predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev navodi da je mala vajda od formiranja i funkcionisanja lokalnih saveta za bezbednost. Ima ga i ova opština pretežno naseljena bugarskim stanovništvom.
- Problem je što se ništa ne menja u svesti građana. Možete u ovoj zemlji imati koliko god hoćete saveta i donetih zakonskih odluka, ali ako pojedinci to ne sprovode, onda imate problem.
Mi smo maksimalno ispoštovali zakonske odredbe i potrudili se da osnivanjem saveta i preventivnim delovanjem pokušamo da bezbedonosne probleme sprečimo, a ne da ih kasnije lečimo.
Donosimo neke mere i preporuke, organizujemo edukaciju u školama, radimo sve što je u našoj moći da svi ovde budu bezbedni – navodi Zaharijev.
U Strategiji o bezbednosti Bosilegrada piše da su najveći problemi u ovoj opštini siromaštvo, nezaposlenost i socijalna nesigurnost koji, pak, povlače veliki broj krivičnih dela i prekršaja počinjenih pod dejstvom alkohola kao osnovnog izvora nesigurnosti i bojazni građana.
- Alkohol miruje u buretu, u glavi ne. Imamo ovde veliki broj ljudi koji su se iz socijalnih razloga odali alkoholu i koji često znaju da naprave probleme, da ugrožavaju sigurnost sugrađana.
Borimo se protiv toga, trudimo se da alkohol nikako ne dospe do škola i ustanova gde su maloletne osobe. Sa punoletnicima ne možemo ništa. Ljudi se jednostavno opijaju.
Tu samo država može rešiti problem podizanjem kvaliteta života i otvaranjem novih radnih mesta kako bi ljudi više vremena posvećivali radu, a ne kafanama - sugeriše Zaharijev.
TUČE POD DEJSTVOM ALKOHOLA
Najmlađi lokalni Savet za bezbednost u Pčinjskom okrugu ima opština Vladičin Han.
Prema rečima narodnog poslanika u Skupštini Srbije Gorana Mladenovića ovaj savet je već uspeo da ustali svoj rad i da se pozabavi važnim pitanjima od interesa za poboljšanje bezbednosti opštine i uspostavljanje vladavine prava, između ostalog i predugačkim radnim vremenom kafića kao generatorom ugrožavanja bezbednosti građana.
- Imali smo popriličnih probema sa incidentima u ranim jutarnjim časovima. U njima su po pravilu učestvovali ljudi koji su pre toga bili u ugostiteljskim objektima.
Problem smo rešili preprukom Saveta za bezbednost da se radno vreme ograniči vikendom do jedan sat posle ponoći. Takvu odluku usvojili su nadležni organi grada - otkriva Mladenović.
Ovaj narodni poslanik iz Vladičinog Hana u formiranju saveta za bezbednost na području opština Pčinjskog okruga vidi jednu od važnih poluga za rešavanje nagomilanih bezbedonosnih problema u ovom regionu i uspostavljanje vladavine prava.
- Samo postojanje ovakvog saveta deluje preventivno i psihološki, šalje poruku da nijedan incident na području opštine ne može proći neopaženo. I da za njega preko Saveta brzo saznaju sve relevantne institucije.
Onda je lako zauzeti pravac delovanja i naložiti konkretne mere – zaključuje Mladenović.
Iz anketa koje su Grad Vranje i okolne opštine sprovele među stanovništvom zaključuje se da građani Pčinjskog okruga smatraju da je za bezbedniji jug Srbije potrebno uložiti mnogo više novca u bezbedonosne kapacitete, kadrove i opremu, organizovati usmerene akcije na specifične grupe sklone kriminalu, uspostaviti bolju saradnju nadležnih organa i institucija i usmeriti njihove akcije na stecišta kriminalnih aktivnosti.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
.jpg)
