Vladavina prava - Utorak 20.01.2015 - 11:56
Braća Dragan i Srđan Antanasijević već više od pola godine muku muče jer su im predstavnici države Srbije, uz asistenciju policije, nasilno zauzeli privatni posed koji se nalazi u selu Ribince u okolini Vranja.
upad policije u privatan posed kod Vranja
Iako se suvlasnici parcele u zvaničnom upravnom postupku nisu složili da se na njihovoj zemlji, koja se nalazi tik uz regionalni put Vranje-Bujanovac, u blizini sela Neradovac, podignu dva stuba za dalekovod pre okončanja upravnog spora koji vode pred upravnim sudom nakon što je postupak eksproprijacije dela parcele okončan na njihovu štetu.
Oni su snagom papira pokušali da odbrane svoje. Dok su ih, kako kažu, neprijatni i namrgođeni policajci gurali i isterivali sa vlastite zemlje, potezali lisice i bahato pretili hapšenjem, rovokopač je odradio posao.
KOMUNISTI SU MALA DECA
Da ne bude zabune. Eksproprijacija, kao pravni institut, označava prinudno oduzimanje privatne imovine u opštem interesu.
Sprovodi se u korist države za razne javne potrebe, između ostalog za izgradnju dalekovoda uz, kako se kaže u zakonu, „pravičnu naknadu koja se vezuje za tržišnu vrednost ekspropriisane nepokretnosti“.
Ovo su neki već dobro poznati eufemizmi za klasičnu državnu otimačinu privatne imovine koja je posebno bila aktuelna u posleratnom periodu kada su komunisti vodili glavnu reč u državi.
Radi se, zapravo, o svojevrsnoj pravnoj nepravdi, jer država prethodno donese propise kojima lege artis uzima ljudima ono što se inače garantuje ustavom kao nepovredivo i neprikosnoveno.
Dotadašnjim vlasnicima obično sleduje nepristojno niska naknada.
Parcela Antanasijevićevih površine je 2.461 kvadratni metar. Sekretarijat za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja, inače ovlašćen da vodi postupak eksproprijacije, saopštio im je u decembru 2013. da postoji javni interes za oduzimanje dela parcele.
Braća su se prilikom tog prvog susreta sa opštinarima izjasnila kako ne žele da im se na privatnom posedu koji koriste za sadnju pšenice postave dalekovodni stubovi i uspostavi tzv. pravo službenosti za prolaz kablova u vazdušnom prostoru parcele.
Istog meseca pomenuti gradski sekretarijat rešavajući po predlogu JP Elektromreža Srbije (u daljem tekstu EMS) kao krajnjeg korisnika dalekovoda doneo je rešenje o eksproprijaciji dela parcele, navodeći da to čini u skladu sa gradskim dokumentima, pozitivnim pravnim propisima i odlukom Vlade Srbije od 21. marta 2013. kojim je utvrđen javni interes za eksproprijaciju.
Dragan Antanasijević, suvlasnik parcele, kaže međutim da se zapravo na papiru ekspropriiše površina mnogo veća od one koja je potrebna za dalekovodne stubove i kablove koji idu iz 110 kilovoltne trafo stanice u selu Trebešinje s ciljem napajanja industrijske zone Bunuševac.
- Mi smo se, kao savesni građani i zbog toga što je to u javnom interesu, složili sa osnovom za eksproprijaciju, ali uz uslov da dobijemo odgovarajuću naknadu po tržišnim cenama.
Suprotstavili smo se tome da nam se faktički uzme cela parcela, a da na ime naknade EMS plati samo 32 kvadrata. To je neviđena nepravda i otimačina - vidno je uznemiren Dragan Antanasijević.
BEZ ODGOVORA
Portal OK radija obratio se Službi za odnose s javnošću EMS radi dobijanja odgovora na sledeća pitanja: da li su oni nešto ponudili Antanasijevićima na ime naknade, koliku će površinu parcele zaista zauzeti i koliko za to nameravaju da im plate.
Izvršna direktorka za pravne poslove EMS Tamara Crvenica nije se javila redakciji do momenta objavljivanja ovog teksta iako je nakon više telefonskih poziva njena sekretarica uzela novinarov kontakt i obećala da će se direktorka javiti.
Veštak elektrotehničke struke Blagoje Pešić utvrdio je na licu mesta da zbog tzv. „sigurnosne visine i rastojanja“ parcela više neće moći da se koristi za gajenje poljoprivrednih kultura.
- Niti će - kaže Antanasijević - moći da se dobije dozvola za bilo kakvu izgradnju. Uzgred, mi od ranije imamo na parceli stub za 35-o kilovoltni kabal sa zabranom da gradimo u prečniku od dvadeset metara i sve to zajedno nam uzurpira celokupnu parcelu.
PRAVNA NEPRAVDA
Prema tržišnoj vrednosti kvadrata (15 do 17 evra) zemljišta na ovom potezu Antanasijevićima je, prema Draganovim rečima, na ovaj način naneta šteta od 42.000 evra.
- Mi smo se žalili Ministarstvu finansija na rešenje o eksproprijaciji vranjskog sekretarijata, oni su našu žalbu odbili kao neosnovanu - kaže Antanasijević.
Član 10 Zakona o eksproprijaciji daje mogućnost da vlasnik zahteva eksproprijaciju i preostalog dela parcele, ako više nema ekonomski interes da ostatak zadrži.
Antanasijeviću su tu mogućnosti iskoristili i podneli tužbu upravnom sudu sa takvim zahtevom.
Pravni zastupnik Antanasijevićevih, advokat Mladen Vasić smatra da je trebalo sačekati ishod sudskog postupka pred upravnim sudom.
- Šta ako vlasnici parcele dobiju upravni spor? Zar onda treba oni da traže asistenciju policije kako bi EMS uklonila postavljene stubove?!
Suština problema je u tome da iz EMS kažu kako se njima žuri. Pa, to nije problem običnih građana.
Država je trebala na vreme da sprovede tu proceduru kako Antanasijevićevi ne bi bili pravno i finansijski oštećeni - konstatuje Vasić.
Ovaj advokat ukazuje na kontradiktornost koja se dogodila prilikom nasilnog ulaska u posed građevinske operative.
- Oni su eksproprijacijom uzeli tridesetak kvadrata, a vlasnike koji su tamo došli da brane vlastitu svojinu terali su sa cele parcele, dakle i sa većeg dela poseda koji je još uvek njihov i na kome nije izvršena eksproprijacija.
Očigledna je anomalija i jasno je da je trebalo sprovesti eksproprijaciju cele površine - ukazuje Vasić.
Načelnica Gradske uprave Vranja Miroslava Mladenović naglašava da se vlasnici parcele nisu žalili na rešenje o eksproprijaciji, pa je ono samim tim u nastavku postalo konačno i pravnosnažno.
- Da su se žalili navodeći ono što sada osporavaju, možda bi rešenje i bilo poništeno. Ali, nakon pravnosnažnosti, to je nemoguće.
Krajnji korisnik, JP EMS, u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji podneo je nakon toga Ministarstvu finansija Srbije zahtev za tzv. administrativno uvođenje u posed pre donošenja pravnosnažne odluke o utvrđivanju visine naknade vlasnicima što je poseban postupak i vodi se nezavisno - navodi Mladenovićka.
Raniji vlasnici parcele ili njenog dela koji se ekspropriiše imaju pravo da zaključe sporazum o naknadi pred gradskim Sekretarijatom za urbanizam i imovinsko-pravne poslove ukoliko se slože sa ponudom koju EMS daje u pisanoj formi.
Ukoliko se ne slože, spisi predmeta se sa svim dokazima dostavljaju nadležnom osnovnom sudu da u vanparničnom postupku odredi vrstu i visinu naknade.
- U konkretnom slučaju vlasnici se ne slažu sa visinom naknade ili tvrde da od EMS navodno nisu dobili nikakvu ponudu.
Uvidom u spise predmeta utvrdila sam da je kod Sekretarijata za urbanizam vođena javna rasprava, da su predstavnici EMS u pisanoj formi dali vlasnicima svoju ponudu, mislim da je reč o 40.000 dinara, sa čim se vlasnici zemljišta nisu složili - kaže Mladenovićka.
- Radi se - odgovara Dragan Antanasijević - o dva posebna slučaja. Tu ponudu dobili su moj brat i sestra od strica, Živorad i Milka Antanasijević i to je vezano za njihovu, susednu parcelu.
Brat Srđan i ja, kao što sam rekao, nikada nikakvu ponudu od EMS nismo dobili, niti smo sa ljudima iz tog preduzeća ikada razgovarali.
EMS BEZ MILOSTI
Ministarstvo finansija je rešenjem dozvolilo administrativno uvođenje u posed EMS pre pravnosnažnosti odluke o određivanju vrste i visine naknade.
- Naš sekretarijat je doneo tzv. zaključak o dozvoli izvršenja i Antanasijevići su na tu odluku podneli žalbu koja po zakonu ne zadržava izvršenje zaključka.
Pošto se očekivalo da se neće dozvoliti mirno uvođenje u posed, Sekretarijat za urbanizam i imovinsko-pravne poslove je u skladu sa zakonom zatražio asistenciju policije.
Asistencija je obezbeđena, ne znam šta se potom dešavalo na terenu - kaže Mladenovićka.
- Na terenu se - nadovezuje se Dragan Antanasijević - dešavalo to da smo mi opet tražili da sednemo sa ljudima iz EMS i da se dogovorimo šta uzimaju i koliko će da plate.
Bila je prisutna njihova pravnica Ana Stojanović koja je odgovorila da će nam oni to po svaku cenu i uz pomoć prisutne policije oduzeti, a da ih mi tužimo sudu.
Pa ćemo se, kako je rekla, suditi narednih petnaest godina. Mi smo se kao razumni ljudi povukli pred takvom bahatosti, jer ne možemo da se bijemo s policijom.
Obratićemo se svima, ići ako treba do Strazbura da zaštitimo svoja prava.
Ali, kako će Antanasijevićima biti plaćeno? I koliko?
- Moraće da se obrate sudu, s obzirom na to da sporazum o određivanju vrste i visine naknade nije zaključen kod nadležnog sekretarijata Gradske uprave Vranje - zaključuje Mladenovićka.
Nameće se zaključak da se ni aktuelni Zakon o eksproprijaciji, iako se zove zakon, po metodama koje dozvoljava, ne razlikuje u mnogome od bezakonja koje su nad privatnom svojinom građana sprovodili komunisti u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.
Zakon, naime, u startu poručuje da na trasama na kojima je predviđena izgradnja koridora i raznih infrastrukturnih objekata pogađanja sa državom nema.
Uzimalo se vlasnicima privatno zemljište na silu ili ne. A uglavnom je na silu.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
