Vranje - Među pet poslanika na top listi najvećih trošadžija na putovanja u Skupštini Srbije trojica su sa juga države, a prednjači narodni poslanik SNS Dragan Nikolić sipao je u auto benzin za 376.965 dinara u prvih šest meseci 2014. godine.
Halimi Nikoli i Mitrovic ispred Narodne skupstine - ilustracija
U vrhu ove liste su, prema podacima skupštinskih službi, još i Nenad Mitrović, poslanik SNS iz Bujanovca sa 357.590, te narodni poslanik i šef Partije za demokratsko delovanje (PDD) iz Preševa Riza Halimi koji je za putovanja vlastitim automobilom naplatio 311.460 dinara sa skupštnske blagajne.
Ukupno 1.046.015 dinara ili oko 8.700 evra za potrošeni benzin i amortizaciju vozila za koju skupština isplaćuje dodatnih petnaest odsto na cenu benzina po svakom obračunskom kilometru.
DUG PUT DO SKUPŠTINE
Dok je nekad ovakvo rasipništvo smatrane govoto sigurno naplatom s one strane zakona i štelovanim računima, danas su ovakva putovanja poslanika praktično legalizovana.
Poslanik Nikolić iz SNS potencira da svi srpski narodni poslanici imaju pravo na putne troškove kada putuju sopstvenim automobilom i da, samim tim, on nema nikakav specijalan tretman, niti radi bilo šta što se kosi sa zakonom i vladavinom prava.
- Sve je tu po pravu i zakonu, radi se o tzv. nužnim troškovima. Ne znam da postoji drugi način da se stigne na sednicu skupštine ili skupštinskog odbora. Potpuno je jasno da su najveći troškovi za putovanja onih ljudi koji su najdalje od Beograda, a među njima sam i ja.
Lako je proverljivo da sam jedan od najaktivnijih poslanika. Član sam Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Odbora za pravosuđe i Odbora za unutrašnja pitanja i bezbednost. Često sam na putu i normalno je da to povlači određene troškove - objašnjava Nikolić.
Poslanici sa juga Srbije vazda su boli oči javnosti zbog suma koje su im isplaćene za benzin. Svi će se setiti naših, narodnih predstavnika-rekordera, recimo Dragan Gaca Petrovića koji je za svog mandata, kao poslanik G17 naplatio višemilionske sume.
Sediće se i nekadašnjeg radikala Predraga Stošića koji je, recimo, samo u prvoj polovini 2007. podigao 400.974 dinara sa skupštinske blagajne. Bivši poslanik DS i advokat Goran Stefanović je za prvu polovinu 2009. naplatio 450.000 dinara.
Bivši narodni poslanik DS iz Vranja Goran Stefanović kaže da su informacije o putnim troškovima po pravilu u medijima pogrešno predstavljene.
Mediji su još 2008. pisali kako je poslanik NS Radoslav Mojsilović samo za petnaest radnih dana naplatio 141.626 dinara, a u prvoj polovini 2009. 291.751 dinar.
Tadašnji radikal, a danas državni sekretar u Ministarstvu regionalnog razvoja i potpredsednik IO SNS, Surduličanin Dragan Stevanović Boske bio je u istom košu sa Mojsilovićem, pa je i on 2008. za samo penaest radnih dana uzeo 191.644 dinara.
Potom u prvoj polovini 2009. godine još 376.539 dinara. Za 19 meseci prošlog, skraćenog saziva narodne skupštine Dragan Nikolić naplatio je na ime putnih troškova 2,3 miliona dinara, a Miroljub Stojčić (SPS) znatno manje, 663.000 dinara jer je koristio poslaničko pravo na zakup stana u Beogradu.
Predsednik Administrativnog odbora Narodne skupštine Srbije Zoran Babić predočava da se troškovi prevoza vlastitim vozilom obračunavaju po pravilniku koji važi duži niz godina i da tu nema prostora za zloupotrebe, kao što je to bilo nekad.
- Poslanik ima pravo na putne troškove ukoliko na sednice dolazi sopstvenim vozilom. To su nužni troškovi i važe samo sa dolaske na skupštinske sednice i odbore - kaže Babić.
Svi narodni poslanici koji ne žive u Beogradu, prema skupštinskoj Odluci o poslaničkoj naknadi, imaju pravo na isplatu putnih troškova za učešće na parlamentarnim sesijama, sednicama odbora i određenom broju sastanaka poslaničkih klubova uoči sednice skupštine.
Ukoliko sednica potraje nekoliko dana uzastopno, ovo pravo priznaje se samo za jedan odlazak u Beograd i povratak kući.
Za ostale radne dane koje provede u prestonici poslanik ima takođe pravo na naknadu troškova, ali su oni umanjeni i priznaju se u dinarskoj protivvrednosti za kilometražu od 250 kilometara (za dolazak i povratak, otprilike tri puta su manji od punog iznosa za relaciju Vranje-Beograd-Vranje).
Te su pare dovoljne za noćenje u nekom od beogradskih hotela. Poslaniku se za korišćenje vlastitog vozila plaća amortizacija. Kilometraže su unapred utvrđene prema realnim razdaljinama i na njih poslanici ne mogu uticati.
U novcu sve izgleda ovako. Za odlazak i povratak Dragan Nikolić naplati 16.500 dinara.
- Od tog novca plaćam i hotelski smeštaj u hotelu „Union“ koji košta 3.000 dinara. Hrana u toku dana je oko 1.000 dinara, tako da se sa benzinom sve potroši. Isto se plaća i za dolazak na sednice skupštinskih odbora.
Za one koji misle da smo privilegovani navešću informaciju da u većini zemalja Evrope poslanici imaju pravo na službeni automobil, što kod nas nije slučaj, tako da je teško govoriti o privilegiji - potencira Nikolić.
MILIONI, KAMIONI, AVIONI
Poslanik SNS Nenad Mitrović iz Bujanovca kaže da parlament ne plaća poslanicima hotel preko putnih troškova.
- Hotelski smeštaj, kada se zaseda iz dana u dan, plaćamo sami od novca koji podižemo na ime one naknade do 250 kilometara. U mom slučaju, za odlazak i povratak koji naplaćujem u punom iznosu priznaju mi 800 kilometara.
To je oko 18.000 dinara, u šta je uračunata i amortizacija. Svaki naredni dan uzastopnog zasedanja dobijam oko 5.500 dinara za hotelski smeštaj, a ne po 18.000 kako to neki misle, jer ne putujem svakog dana iz Bujanovca, već spavam u Beogradu.
Hotelski smeštaj u beogradskim hotelima je negde od 40 do 100 evra dnevno, tako da je to što dobijamo za prenoćište neka srednja cena, dovoljna za pristojniji hotel - kaže Mitrović.
Poslanici sa juga Srbije vazda su boli oči javnosti zbog suma koje su im isplaćene za benzin. Svi će se setiti naših, narodnih predstavnika-rekordera, recimo Dragan Gaca Petrovića koji je za svog mandata, kao poslanik G17 naplatio višemilionske sume.
Nikolić, pak, podvlači da se u neki medijima bespotrebno stvara fama o tome kako je novac koji se isplaćuje poslanicima po osnovu troškova putovanja njihova zarada.
- Kad se skupe te sume i pogrešno prezentuju u medijima, to deluje nakaradno i svi misle da je reč o novcu koji smo stavili u džep.
Ništa mi tu ne „inkasiramo“, kako neki pišu. Taj novac je već ostavljen na benzinskim pumpama na kojima narodni poslanici sipaju gorivo i njima se samo nadoknade troškovi. Nema zarade - objašnjava Nikolić.
Ako se oni iznosi s početka teksta pretvore u litre, čime se ovih dana bave neki prestonički mediji, to izgleda ovako - Nikolić je za šest meseci navodno potrošio oko 2.500, Mitrović oko 2.300, a Halimi oko 2.000 litara goriva.
Narodni poslanik Mitrović iz Bujanovca kaže, međutim, da je ovakva „matematika“ manjkava.
- U taj novac koji pretvaraju u količinu goriva ulazi i onih petnaest odsto po obračunskom kilometru za amortizaciju privatnog vozila. Dakle, potrošnja goriva je realno dosta manja od one koja se prikazuje u medijima - podseća Mitrović.
Prema evidenciji Skupštine Srbije, od početka godine do kraja avgusta, kada je bilo ukupno 48 skupštinskih sednica poslanici su za troškove prevoza naplatili 46,3 miliona dinara.
Da većina poslanika u Beograd dolazi vlastitim automobilima pokazuje podatak da je na troškove prevoza u javnom saobraćaju (poslanici koji koriste autobuski prevoz) potrošeno svega 200.465 dinara, dvesta puta manje od sume koja je sa blagajne isplaćena za benzin.
Ukupno 1.046.015 dinara ili oko 8.700 evra za potrošeni benzin i amortizaciju vozila za koju skupština isplaćuje dodatnih petnaest odsto na cenu benzina po svakom obračunskom kilometru.
Bujanovčanin Mitrović na primeru iz prakse objašnjava zašto autobuski prevoz nije opcija za poslanike koji žive daleko od Beograda.
- Često se dešava da zasedamo do pola dvanaest uveče. Tada, dakle, izađem iz skupštine. Da nemam privatno vozilo, kako bih iz Beograda došao kući u to doba.
Kada bismo imali neko striktno radno vreme, kada bismo završavali posao u pola četiri popodne, onda bismo mogli da imamo neku šansu za alternativni prevoz.
Ovako, to je vrlo teško, jer je pogotovo rad ovog saziva skupštine toliko intenzivan da nikada ne možete da previdite koliko će trajati sednica i da to uskladite recimo sa autobuskom satnicom - kaže Mitrović.
OŠTRIJA KONTROLA
On potencira da Skupština štedi i na taj način što se sednice skupštinskih odbora održavaju uglavnom u dane kada zaseda i skupština.
- Član sam dva odbora, Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za ljudska i manjinska prava. Dosad je bio samo jedan slučaj da smo sednicu imali na dan kada nije zasedala skupština.
Inače se i za sednice odbora plaća odlazak i dolazak po istom modelu kao za sednicu skupštine - kaže Mitrović.
Beogradski politički analitičar Zoran Stojiljković kaže da je teško očekivati redukciju državnih troškova u ovoj oblasti, a da je danas kršenje zakona u ovoj oblasti svedeno na minimum.
- Ne možete tražiti od srpskih poslanika da se u dvadeset prvom veku voze automobilom na skupštinske sednice zajedno ili da putuju autobusom.
Štednja je poželjna praksa, ali ne možete poslanike naterati na takvu vrstu putovanja kad već imaju pravo na naknadu.
Jedino se može raditi na jačanju mehanizama kontrole, u smislu da se spreče zloupotrebe u prikazivanju poslaničke kilometraže po raznim potrebama, ali to je već stvar plana integriteta parlamenta i interne kontrole.
Po mom mišljenju, naplata putnih troškova sve je manje osnov za nekakvu poslaničku privilegiju i koruptivno ponašanje, jer skupština ima interne odluke kojima to reguliše.
Mnogo je veći problem to što poslanici ne misle svojom glavom, što svaki od njih lično i ponaosob nije izbor građana i što većina nema svoju realnu, izbornu bazu, već je većina njih dobila mandat jer su miljenici partijskih centrala.
Bivši narodni poslanik DS iz Vranja Goran Stefanović kaže da su informacije o putnim troškovima po pravilu u medijima pogrešno predstavljene.
- Ljudi kad pročitaju takav tekst pomisle da poslanik ode u Beograd, uzme te neke pare, vrati se i uživa.
Ono o čemu ljudi ne misle, a predstavlja činjenicu, je da da svaki poslanik sipa gorivo u svoj privatni automobil, vozi stalno gore-dole.
Da vam ne govorim u kakvom su stanju putevi i koliko košta održavanje jednog automobila srednje klase, jer ne možete baš svakakvim vozilima da putujete tako često za Beograd.
Tu je onda servisiranje, održavanje, zamena ulja, filtera skoro svakog meseca, sve to košta. Ako pričamo, recimo, konkretno o poslaniku Nikoliću, mora se znati da on nije na stalnom radu u skupštini, ne prima tamo platu.
Njegova advokatura trpi, faktički je na gubitku zbog poslaničkih obaveza. Treba imati malo razumevanja za poslanike, da ne kažem da često stavljaju glavu u torbu vozeći kasno noću posle dugačkih sednica da bi nakon nekoliko dana odsustvovanja stigli kući i bili sa porodicom.
Štednja je, naravno, uvek moguća. Ako bismo hipotetički uzeli da su naši poslanici na 48 sednica skupština u ovom periodu od Vranja do Beograda putovali poslovnim autobusom (povratna karta 3.630 dinara), i to svakog dana, to bi poreske obveznike koštalo 174.240 dinara po poslaniku ili 522.720 dinara ukupno za trojicu narodnih deputata sa krajnjeg juga.
To je duplo manje od sume potrošene za gorivo s početka teksta.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
