Vranje - Iako je minimalna zarada u Srbiji zagarantovana radno-pravnim propisima, do sad niko ni krivično ni prekršajno nije odgovarao što zaposlenima na vreme ne isplaćuje njihove mesečne prinadležnosti.
Jumko-Zavarivac-Osnovni sud - ilustracija
Tako se dešava da se radnicima po čitavoj zemlji, a naročito na jugu Srbije, duguju po čak i više desetina plata.
Rekorder je vranjski „Zavarivač“, koji i pored zakonskih obaveza radnicima duguje platu za više godina.
Slična je situacija i u „Jumku“, zbog čega je većina radnika u štrajku ve osam meseci.
Nema ni desetak dana od kako je 250 radnika vranjske tekstilne kompanije „Jumko“ protestvovalo nedavno ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, baš iz takvih razloga, zbog trideset neisplaćenih plata i neisplaćivanja minimalnih zarada.
Radnici „Jumka“ insistirali su na sklapanju neke vrste sporazuma o načinu i rokovima za isplaćivanje onoga što im poslodavac duguje.
Ranka Savić, predsednica Sindikata ASNS (predstavnici ovog sindikata predvode višemesečni štrajk u „Jumku“) upozorila je prilično dramatičnim tonom da su zbog nemaštine i stresova u poslednjih mesec umrla četiri radnika kompanije, a da je više desetina njih mesecima unazad obolela od karcinoma.
- Došli smo pred zgradu Vlade da kažemo da radnici više nemaju hleba da jedu, da im se deca ispisuju s fakulteta, da u Vranju više ne može da se živi od nemaštine - zavapila je Savićka.
Nije samo „Jumko“ primer nepravde prema radnicima kada je reč o isplati zarada na jugu Srbije.
Iako mnogi zaposleni u Vranju i drugim južnosrpskim opštinama obično ispune dva obavezna uslova za prijem minimalne zarade - standardan radni učinak i puno radno vreme - njihove plate ipak su ispod ovog zakonskog minimuma.
Odmah na početku treba znati da poslodavac koji zaposlenom da manje od 115 dinara po radnom satu krši zakon.
Iako su za pravna lica propisane visoke kazne za isplaćivanje zarade ispod minimalne, čak do milion dinara, oni radije biraju izrabljivanje radne snage bez propisane novčane naknade.
Valjda zbog toga što vladavina prava i inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona ne funkcionišu ni u ovoj, kao ni u mnogim drugim oblastima finansijskog poslovanja u Srbiji.
GODINE ISPOD MINIMUMA
Što se tiče „Jumka“, ovaj problem godinama ostaje nerešen. Zbog povrede prava na isplatu minimalne i redovne zarade i mnogih drugih prava po osnovu rada i primanja, radnici nekadašnjeg tekstilnog giganta HK „Jumko“ štrajkuju godinama unazad.
Predsednik Samostalnog sindikata Slađan Mitić podseća da je sve krenulo po zlu kada je reč o isplati plata od 2000. godine.
- Mi smo uvek imali negde oko polovine cene rada. Na primer, ako je to 115 dinara, koliko danas iznosi po satu, nama su plaćali nešto preko pedeset dinara.
U vezi sa ovim problemom napisali smo na desetine dopisa na adrese raznih državnih organa i inspekcija, štrajkovali, zahtevali od poslodavca da poštuje Zakon o radu.
Sve što smo dobili su retki pokušaji menadžmenta „Jumka“ da nekako cenu rada približi propisanom zakonskom minimumu, a najviše što smo dobili je sedamdeset odsto od zakonom propisane minimalne cene rada - kaže sindikalac Mitić.
Mitić ističe da mu nije poznato iz kojih razloga, i pored više prijava, nisu reagovali republički inspektori rada.
Imajući u vidu da je većinski vlasnik i poslodavac „Jumka“ zapravo država, Mitić samo može da nagađa zašto nepoštovanje zakonskih propisa o isplati minimalne zarade nikada nije sankcionisano.
- Podnosili smo stalno prijave inspekcijama, što usmeno, što pismenim putem. Mogu da vam kažem da inspektori čak nisu našli za shodno ni da dođu u „Jumko“.
Vi znate da njih u šaci drži naš poslodavac, odnosno država. Podnosili smo pritužbe i Ministarstvu rada i socijalne politike i dobili odgovor da je većinski vlasnik država i da treba njoj da se obratimo.
Po tom osnovu, između ostalog, godinama štrajkujemo. Tražimo isplatu zaostalih plata i poštovanje minimalne cene rada od 115 dinara po satu - navodi Mitić.
INSPEKTORI NE REAGUJU
Vranjski advokat Dragan Stojanov navodi da su slučajevi neisplaćivanja „minimalca“ u praksi veoma česti, zbog čega radnici posežu za advokatskim uslugama u nameri da ostvare krajnju zaštitu svojih primanja pred sudom.
- Isplaćivanje zarada ispod propisanog minimuma je sad postala masovna pojava. Ranije je bila karakteristična uglavnom za kompaniju „Jumko“ kada su oni skoro svim svojim radnicima isplaćivali zarade ispod zakonskog minimuma, pa su radnici radnici do svojih zagarantovanih minimalnih zarada došli tek nakon procesa na sudu, a nakon sprovedenih finansijskih veštačenja - kaže Stojanov.
Međutim, to se nastavilo. Pa se radnici „Jumka“ i dalje javljaju kao glavni klijenti ovdašnjih advokata po tom osnovu. A šta bi inspektori rada koji, kako kažu Jumkovi sindikalci, ništa ne preduzimaju, trebali da rade u ovakvim situacijama objašnjava koordinatorka za praćenje ažurnosti i primenu procedura u Inspektoratu za rad Ministarstva rada i zapošljavanja Maja Ilić.
- Kada inspektori utvrde da poslodavac ne isplaćuje minimalnu zaradu, donose rešenje kojim nalažu da se otkloni ta vrsta propusta i istovremeno zbog učinjenog prekršaja podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica ili preduzetnika i odgovornog lica u pravnom licu - objašnjava Ilićka.
To, očito, u „Jumku“ nije bio slučaj. Dok mnogi radnici u toj i drugim firmama u Vranju i okolnim opštinama primaju manje od tzv. „minimalca“, u Inspektoratu za rad republičkog Ministarstva rada i zapošljavanja kažu da bi inspektori na terenu najpre trebalo da proveravaju da li poslodavac poštuje isplatu zarada, pa i minimalnih prema rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, te da li te isplate idu jednom mesečno do kraja tekućeg za prethodni mesec.
Ilićeva iz Inspektorata za rad kaže da se zaposlenom nikako ne sme isplaćivati manje od propisanog minimuma.
- Članom 112, stav 1, Zakona o radu, propisuje se kako se utvrđuje minimalna zarada.
Socijalno-ekonomski savet donosi odluku o visini minimalne zarade bez poreza i doprinosa. Prema aktuelnoj odluci, minimalna zarada je 115 dinara po času u neto iznosu.
Minimalna zarada se dakle utvrđuje po radnom času i nikako ne može biti niža od minimalne zarade koja se utvrdi odlukom Saveta za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada.
Mogu da kažem da se najveći broj rešenja inspektora rada odnosi na to što poslodavci ne isplaćuju zarade i minimalne zarade u skladu sa propisanim rokovima - otkriva Ilićka.
S pravnog aspekta korake koje valja preduzeti u ovakvim slučajevima predočava advokat Dragan Stojanov.
- Radnici koji su na taj način oštećeni i ukoliko su im zarade umanjene, mogu se obratiti ili inspekciji rada ili pokušati da ostvare svoja prava pred sudom. Za slučaj da poslodavac ne postupi po nalogu inspekcije rada, ostaje sudska zaštita i sud to u sudskom postupku jednostavno i brzo rešava - kaže Stojanov.
Začuđuje podatak da su za kršenje propisa o isplati minimalne zarade zaprećene vrlo visoke kazne, a da poslodavci ipak ne poštuju zakon. Kakvom se riziku u pogledu sankcija izlažu, predočava Ilićka iz Republičkog inspektorata za rad.
Ona kaže da se u skladu sa Zakonom o radu poslodavac kažnjava novčanom kaznom od 800.000 do miliona dianra ako nije isplatio minimalnu zaradu.
Za isti prekršaj, novčanom kaznom od 400.000-500.000 dinara kažnjava se preduzetnik, a novčanom kaznom od 40.000-50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
- Ukoliko poslodavac ne postupi po rešenju inspektora rada, onda inspektor može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog neizvršenja rešenja.
I tu postoje novčane kazne koje iznose od 600.000 do milion dinara za poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica, 300.000-500.000 dinara za preduzetnika, a odgovorno lice u pravnom licu kažnjava se od 30.000 do 50.000 dinara – navodi Ilićka
BIZARNE ODLUKE SUDOVA
Mora se pretpostaviti da ovako visoke kazne nemaju efekta, jer smo u ovom tekstu videli da u „Jumku“ i dalje primaju platu ispod minimalca ili je uopšte ne primaju.
Ilićka iz Republičkog inspektorata za rad kaže da u konačnom ishod postupka i visina kazne ne zavisi od inspektora rada, već od sudova.
- Sudije su te koje u konačnom izriču kazne, a u praksi se često dešava da su to kazne znatno ispod zakonskog minimuma, sa vrlo bizarnim obrazloženjima.
Ako čitate presude prekršajnih sudova, često ćete videti da se nekome umanjuje kazna u skladu sa Zakonom o prekršajima ukoliko se ustanovi da nije do tada kažnjavan ili ako je iskreno priznao krivicu, što nije u duhu odredaba Zakona o radu - zaključuje Ilićka.
Sredinom 2011. godine kada su izvršna rešenja za preko hiljadu radnika „Jumka“ dospela na prinudnu naplatu govorilo se o cifri od preko 400 miliona dinara dugova prema radnicima po raznim obavezama kompanije za period 2002-2003. godina.
Oba „Jumkova“ reprezentativna sindikata, ASNS i Samostalni, borila su se da pored onih koji su tužili firmu bude obeštećeno i 140 radnika koji nisu posegli za tužbama, a finansijski su oštećeni.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
