Vranje - Najsmešnije u čitavoj izbornoj priči je što se svi, kao, premišljaju za koga će da glasaju.
Ilustracija
Mislim se, blago onima koji su sigurni. Takvih je najviše. Za njih su Vučić, Dačić, Đilas, Tadić ili ko već nesumnjive veličine, i ljudi kojima je najprirodnije dati svoje poverenje.
Ali, koliko ja vidim, najobičniji ljudi, kao vi ili ja, ne misli na taj način, čak naprotiv.
Muka leži u činjenici da je narod, dakle vi ili ja, u manjini nad ružnom gomilom stranački opredeljenih, učlanjenih sigurnih glasova, ljudi koji se sele iz stranke u stranku tražeći izlaz iz lavirinta koji su im iste te stranke nametnule.
Drugim rečima, narod na ovim izborima nema prevelike šanse.
A narod zna da odgovori na ovakve izazove.
Eto, naprednjaka na ulici, nekoliko sati pred izbornu tišinu, bilo 200 komada. Pa oni su 2008. godine imali više kandidata za predstavnika nego što sada imaju fanova spremnih da na ulicu izađu!
Naravno, ovaj slučaj se dešava zbog unutarstranačkih problema. Biće tu još frke tamo, živi bili.
Socijalisti još gori. Oni još od Slobe više ne izlaze na ulicu, a sada ih više nema ni u gradu. Otišli čak u Surdulicu, da Tončevu pokažu koliki je tata.
I tako dalje. Naša objektivnost se završava pominjanjem svih redom. Gupost, kad oćeš da kažeš nešto protiv naprednjaka, odma moraš da pominješ i sve ostale. Glupost.
I čim čovek, običan građanin, iznese obično mišljenje, odma dobija etiketu prodane duše, stranog plaćenika, maloumnika...
Nije bitno šta hoću da kažem, ako pomenem samo naprednjake, oni odma zagrakću: „ A kamo ti SPS“. I obrnuto.
Idi pa misli - jedni botovi te proglašavaju njihovim plaćenikom, oni drugi obrnuto... Valjda su navikli da ne misle dok im to neko ne plati.
I šta sad? Kako mi, mislim narod, građani obični, da živimo u takvoj atmosferi isključivosti? Mi, obični, opredeljeni, ali ne i zaluđeni?
Šta pa tek sa onima neopredeljenima? Ne smeš ni da kažeš da se dvoumiš, vojsku ubeđivača ćeš sebi da navučeš na vrat.
Ali, gotovo je, bar za sada. Od četvrtka uveče pa do daljeg bićemo oslobođeni bar muke da svako veče gledamo iste face što ko papagaji ponavljaju svoje iste, fantastične ali neverovatne priče.
A onda ono nadvlačenje oko pravljenja Vlade, pa opet te iste face...
A onda realan život - uvek isti, samo što nadvlačenje prelazi na našu stranu. Više ne ni do narednog prvog, nego do prvog sledećeg dana.
Jedino što teši je činjenica da je mrak najgušći baš pred zoru. Samo što je ova naša srpska noć nešto predugačka.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
