Vranje - Ovih dana Srbiju je potresla vest da je Bratislav Gašić, iz milošte nazvan Bata Santos, dobio svoju fresku u jednoj od crkava u Kruševcu.
Gašić, vranjski komandant FOTO A. Stojković/OK Radio
Bata je u Vranju izuzetno poznat čovek, dolazio je ovde da miri zavađenu braću za vakta Dragana Nike Nikolića, raspustio je njegov odbor, stalno nešto mešetario, vređao novinarku RTV-a, svašta nešto radio, a čuje se da i dalje radi, iako zvanično nema nikakvu značajniju funkciju u SNS-u.
E taj Bratislav, vređač novinarki, inače sušti jedan Evropejac, sagradio je, kažu, crkvu u Kruševcu, i kao i svaki ktitor, završio na fresci pored Jovan Krstitelja, kome je crkva posvećana.
Nema mesta čuđenju - ko je ktitor, završava na fresci. Eno primera recimo Palme, pa eno Vučića u Hanu (nije ktitor, al je zadužio to malo mesto), što da ne i Bata?
A čovek ima, posrećilo mu se, pa da pomogne zajednicu, što da ne?
E sad, odakle ta potreba da se zidaju crkve i manastiri, da se odjednom iz običnog, građanskog, evropejskog statusa konačno pređe u svetački lik, da se dobije novo ime (Bata Kameni, Sveti Bata Prvozvani, Sveti Santos Nedoletivi, Bata Prvi Helikopteski, Sveti Bata Kafeni, Sveti Gašić Keramički ili nekako slično) ?
Ili je ovo potreba da se čovek opere starih grehova?
Pa jednostavno je, kako ja to vidim.
Drug Bata imao je dve mogućnosti, i samo je od njega zavisilo koju će da iskoristi.
Kao prvo, mogao je da sazida Pokajnicu, crkvu za oprost grehova, a ima ih, vala, samo od kako je preuzeo vlast ihi hi.
Druga, koju je Bata iskoristio je da se iz ovog vremenski ograničenog tela prebaci u večnost, kako to i dolikuje kraljevima.
Onoliki Nemanjići dizali su crkve i manastire, pa ih niko danas ne osuđuje za taj rad. Što pa Bata smeta?
Sve je OK, ima samo jedan mali problem - koliko je poznato, Bata nije kralj, ni knez, niti kakav imperator, javan ili tajan.
Al ima, pa mu se može, i kad već neće kralj da bude, ideja da se oboži, da dobije svetački oreol, uopšte nije daleko od pameti.
SNS inače ima taj fazon - mi smo jedini i najpametniji, a svako ko nije sa nama neprijatelj je i izdajnik.
Odatle do oboženja, pokazalo se, mali je korak.
Srbija se danas ponosi svojim manastirima iz doba Nemanjića, i u grudi se busa kad se i pomene to slavno, Milutinovo i Dušanovo doba.
I spremna je i krv da ostavi braneći kosovske svetinje. Do zadnje tuđe kapi.
Ono, možda i nije loše da i mi Srbi, ovako jadni i bedni, imamo čime da se ponosimo.
Samo, vremena se menjaju, a i mi sa njima. Nekada smo imali Nemanjiće, pa i razlog zašto da smo na njih ponosni.
Danas imamo samo Bate Gašiće. Ono, kakvi smo, još smo i dobri.
Sveti Bata Keramički naša je prava mera ovih dana.
Kakva nam je pamet, toliki nam je i ponos. Sve do Santosa.
Ako vam je za utehu, iako živite u Srbiji, bar će BIA da dobije prvog sveca za svog šefa...
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
