OK Radio iz Vranja je, među ostalim probranim medijima na jugu Srbije, pristustvovao skupu na kome se govorilo o izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića o stanju ljudskih prava u Srbiji.
sa lica mesta
U svečanoj sali one, velike Jugoslavije, u starom zdanju Saveznog izvršenog veća, koja se sada zove Palata Srbija, okupio se krem trećeg sektora ove zemlje.
Bili su tu ljudi iz nezavisnih vladinih regulatornih tela, pa i sami predstavnici vlade i Skupštine, kao što su to Ivan Tasovac, doktor Nebojša Stefanović i Gordana Čomić, ali i predvodnici sprskog trećeg sektora, predstavnici ili šefovi Centra za kulturnu dekontaminaciju, Helsinškog odbora za ljudska prava, Transparentnosti , Društva sudija Srbije i sličnih organizacija.
I, naravno, lideri kontrolnog pokreta u Srbiji, sam Saša Janković, pa Rodljub Šabić, pa Sretenović, dakle oni čiji se izveštaji i u Vučićevom, ali i u evropskim kabinetima, pažljivo čitaju.
Skup na zaista najvišem nivou vodila je, reklo bi se na krajnje profesionalno diskutabilan način novinarka Senka Vladković, iz službe Zaštitnika građana, a čitavu priču prenosila je B92.
Vranje samo može da bude ponosno što je na jednom takvom skupu govorio i vlasnik „Vranjskih“ novina Vukašin Obradović, u svojstvu predstavnika NUNS-a.
Bilo je, naravno, reči i o stanju u medijima, i Borka Pavićević tom prilikom nas je podsetila da je snaga otpora i spremnost na njega ustvari naša mera ljudskosti, dok nas je Obradović opomenuo da u Srbiji ne bi na sceni gledali jasnu tabloidizaciju medija da nema svojevrsne tabloidizacije društva, koja ide dotle da se za naše društvo i ne treba brinuti, čim fikcija iz medija zameni turobnu stvarnost u kojoj bivstvujemo.
E sada, u čemu je problem?
Pa kažem, sve je bilo lepo, i na visokom nivou, najznačajniji novinari iz čitave zemlje okupili su se da čuju prve ljude naše intelektualne elite, ali, sve to i košta. I to dosta novca, reklo bi se.
Putni troškovi, samo po tom osnovu gledano, ogromni su, za stotinak ljudi sa raznih krajeva zemlje. Pa su tu onda i troškovi organizacije, pa praćenje skupa, arhiviranje, službe koje sve to rade, zakup sale, taj svečani ručak....
Suma sumarum, ne verujem da je sve prošlo ispod desetak hiljada evra. Poznajući stvari, ne bi me čudilo ako bi suma otišla i u pedesetak hiljada evra. I to minimalno.
Lepo, i treba. Ali, da se pojavi neki OK Radio, ili neko sličan nama, mala firma žilavih ljudi koji se ovo 20 godina bore za opstanak i da tamo nekome, ko odlučuje o tome, kaže: dajte bre 5.000 evra,da preživimo, dajte taj pojas za spasavanje, ma koliko kratkoročan, da možemo da održimo glavu iznad vode!
A, to ne biva.
Izvinite, nemamo konkurse, nemamo projekte, nemamo sad pare, nemamo volje, ko zna šta sve nemamo.
Reklo bi se, nema se sluha za stvarni život.
Ali, tako je kako je. Daleko su i Beograd i Brisel, a poreznici i komunalci su pred vratima. I to našim, provincijskim.
I onda, kako dalje? Pa, videćemo, ali stvarno. Ponešto i sada znamo - život običnog građanina u zemlji koja ima najpopularniju vlast odtako postoji odavno liči na rektalni pregled bez anestezije.
I sve više boli.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
