Mislili smo, lako ćemo. Pa šta ako je Vranje daleko od Beograda?
Kad Beograd nije daleko: Svi ideri Albanaca kod Vučića
Dakle, OK Radio organizuje tribinu o vladavini prava, ovoga puta u Bujanovcu. Ima i zašto, svašta nešto se dešava, ili još gore, ne dešava sa tim narodom tamo. Srbima ili Albancima, svejedno.
I mislili smo, lako ćemo. Pa to je tema koja interesuje svakoga ko se iole, a kamoli na profesionalan način, bavi politikom.
Ali, kao i obično, ovo je Srbija, pa ništa ne ide ni lako ni normalno.
Prvo smo zvali Suzanu Paunović, direktorku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije. Dugačko i značajno i ime i prezime i funkcija.
Kao, direktorka je u Osečini, pa se vraća popodne. Pa se kao to tamo odužilo, pa se nije ni vratila.
Ne budem ja lenj pa nadjem njen mobilni. Da, kako da ne, vrlo sam zanteresoovana, pa to je naš posao.
Kad sutra eto ti zove sekretarica. Znate, kaže, direktorka smatra da manjine nisu njen resor, nema ona mnogo šta da kaže, nego zovite vi Ivana Bošnjaka, on se bavi nacionalnim savetima.
Frkćem ja, stežem zube, pa nekako se osmelim i pozovem Bošnjaka. I još sa preporukom sa visokog mesta.
Da, kako da ne, pa to je moj fah, dolazim sigurno, stavite me u agendu... Pevam ja od sreće.
Ne prođe ni tri dana, opet sekretarica. Znate, Bošnjak je zauzet, pa morate da se snađete.
Vrtim ministarstvo prosvete, udžbenici, njihova tema, uveravaju me tamo da su baš zainteresovani da se time bave.
Ali, žena kojoj je to posao doji dete, a i tek se zaposlila, pa me prebacuje drugoj, koja će pak učiniti sve što može...
I tako, mislim se, kad ni znak EU nije dovoljan da nekoga dovuče do Bujanovca, šta jeste?
Što bi se neko za državne poslove akao čak dovde da rešava probleme neke tamo lokalne zajednice?
Šta se pomoćnika, državnih sekretara i sličnih „eksperata“ tiče stvaran život negde tamo, daleko, kad mogu lepo iste dnevnice da klopnu i za mnogo kraća putovanja?
Ili, ako im se posreći, i neko inostranstvo da zakače?
To li je ta nova državna uprava Kori Udovički? To li je novi zamah nezavisnih tela? Tako li izgleda novo Verbićevo ministarstvo?
Tako li, na kraju, Vučićeva vlada vodi red o Srbiji i njenim interesima?
I to li je taj isti Vučić koji je pre izbora tražio podršku po „Jumku“ i čitavom Vranju?
I da li je to ta Srbija, omeđena jednosatnim dohvatom državnih mercedesa?
Ne trebaju nama neprijatelji. Dosta smo mi sami sebi, ovakvi kakvi smo.
Ne prave neprijatelji ove zemlje od Srbije beogradski Pašaluk, nego neko tamo sekretari, pomoćnici, saradnici... Sve stručnjak do stručnjaka, da ne kažem nešto mnogo, mnogo gore.
Kad je uvaljivanje dupeta u državni mercedes za što kraći put jedini ideal najboljih među nama, šta je ostalo za nas ostale?
I ima li kraja propasti u koju svesno, većinski, srljamo?
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
