I Vranju je nekada bio, verovali ili ne, Divlji zapad. A što je jednom bilo, uvek će biti.
Ko li su bili vranjski Klajd i Boni?
I ima jedna mala pričica sa tog nekadašnjeg Divljeg zapada, ovog našeg, vranjskog.
Eto, bio je jedan bračni par, skoro pa kao Boni i Klajd. Ona se zvala Tirina, a on Brđan.
Ona bila mala, neugledna ženica, pa zato i dobila ime po Tirionu Lanisteru. I on bio mali, sitan čovek, takoreći nikakav, al tako mu bilo ime.
I oni, takvi nikakvi, našli način da prežive, na tom davnom Divljem zapadu, malo pre nego što je napravljen Beli, ili most ljubavi.
Ona je radila u lokalnoj Drogeriji, kako su se tada zvale apoteke, u glavnoj ulici, jer su tada sve apoteke bile privatne i nalazile se u glavnoj ulici, jer ni jedne druge ulice nije ni bilo.
A Brđan je bio mali, sitan, nepodesan da pljačka banke, a i nije znao da pljačka banke, pa se dosetio da pljačka kako zna i ume. Sa Tirinom je otvorio firmu za pljačkanje „Tiris“ - pljačke i razne druge mahinacije d.o.o., pa su krenuli u akciju.
Tirina se pravila glupa, pa kad god nešto treba da se uradi, skrušeno je, sve u zemlju gledajući i brišući sline koje je namerno puštala iz nosa, nežno vlasnici apoteke koja se tada zvala Drogerija govorila, gotovo šaptala na uho: „Ne znam“.
I šta da se radi? Pa, kaže Tirina, da zovemo „Tiris“. I zovu oni „Tiris“, zapravo njenog muža za savet, i on ih opravi. Uzme im par stotina para koje su se tada trošile, i svi zadovoljni.
Kako je to izgledalo u praksi?
Pa, na primer, pita gazdarica: „Gde je ovde aspirin“?
Tirina, nežno, brišući bale sa usana snenih, odgovara: „Ne znam. Da zovemo „Tiris“ da pitamo?“
Dolazi Brđanin, jedini predstavnik „Tirisa“, i kaže: „Aspirin je na polici levo. Evo i račun za ovu veliku i stručnu uslugu, par stotina, prava sitnica“.
I tako svaki dan, i vikendom. I tako su Tiris i Brđan mirno i srećno živeli, punili džepove i pravili se glupavi do bola.
Sve je prevršilo meru kada je Brđanin počeo da naplaćuje putne troškove od centra do Drogerije, nekih stotinak metara.
Vlasnici Drogerije se to učinilo sumnjivim, (knačno) pa je zvala šerifa.
E, šerif je tek najebo. Pa sme da se drzne i pogleda šta li rade Tiris i njen Brđan?
I tako, žalili se vranjski Boni i Klajd do neba, i kome treba i kome ne treba.
Al šerif bio neki prek čovek, pa nastavio da istražuje - i oko poslovanja sa Drogerijom, i oko putnih troškova, i oko stanova u Beogradu, oko svega vezanog za vranjske Boni i Klajda.
I šta je dalje bilo, pitate se? Pa, to niko ne zna. Bila priča, zaboravila se, i tako.
Al sad pa prokleti novinari, neko im ispričao ovu davnu priču, pa rešili da stvari isteraju na čistac. Pa će se sad konačno znati da li su Tirina i Brđan pravi ko krastavac ili krivi ko banane.
Na kraju, naravno, i naravoučenije - ne idi kratkim štapom u duboku vodu.
Udavićeš se.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
