Ne stišava se praznična atmosfera u Vranju, pa to ti je.
Nove godine, šta nam donose?
Niko ništa ne radi, evo deseti dan. I razumljivo, lako se čovek olenji, ako već nije lenj rođen.
Opet, silom prilika, ovog Deda Mraza pamtiću samo po ružnom. Svašta mi se tu izdešavalo, ali mi je ostalo i dovoljno vremena da svašta nešto promislim.
I onda, kažem sebi, sada, posle svega, šta bi voleo? Eto, jednom kad se vratim, ako se vratim, kakvo bi Vranje voleo da zateknem?
Prvo, da nema kal do guše, i to u sred centra, i to onoliko dana.
Pa dalje - da ima svetla bar po centru.
I naravno, da mi završe pozorište. Ono moje, ne ovo što su osmislili ovi što nikad unutra ušli nisu.
Pa onda pustim mašti na volju. Bilo bi lepo, kad se vratim, ako do toga ikada dođe, da zateknem i neku pravu vranjsku kafanu. Ono, kao Moravče, samo još jedna takva. Da ima ljudi, kao preduslov svega.
Pa onda, da ima rok svirki, tu i tamo, makar ponekad. I da kad dođe neki pesnik, jednom, za promenu, bude puna sala ovdašnjeg sveta.
I zašto Vranje da nema Skupštinu sa koje će se čuti ozbiljni polemički tonovi, nego samo da sluša Gradeta i njegove opsesije Nemcima?
I zašto da Vranje nema gradski stadion, gradsku kafanu, gradski medija centar, gradski park, gradsku dvoranu, nešto gradsko?
Zašto sve mora da bude ovako mračno, blatnjavo, nikakvo?
Kažem, kad se vratim, voleo bih svašta da vidim, a prethodni popis svega samo je inicijalni.
Muka je što ja verujem da običan svet, Vranjanci, u 90 odsto slučajeva dele moje želje. Jednostavno, tražimo sasvim malo, skromni smo ljudi.
Samo, nije mi jasno, kad se jednom vratim, a vratiću se, zašto ni jedna od ovih skromnih želja, mojih i 90 odsto Vranjanaca, ne može biti ostvarena?
Zašto, kada to zaista uopšte nije teško?
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
