Srđan Vukelić, umetnik iz Vranja, specijalizovao se za duborez, reljef i skulpturalni rad u drvetu, koji najčešće primenjuje u izradi ikona, a u poslednje vreme se bavi jedinstvenom tehnikom u Srbiji, izradom ikona u mermeru.
Srđan Vukelić FOTO Privatna arhiva
Duborez je zahtevna tehnika i obuhvata niz postupaka, a za svaki od njih je potrebno vreme.
Izrada jedne ikone traje 20 do 25 dana, zavisno od formata i postupka zaštite, kaže Vukelić.
Koristi se najkvalitetnije drvo: orahovina, trešnja ili javor.
- Ja primenjujem tehnike lakiranja i voskarenja, od kojih je ova druga mnogo sporija i mora pažljivije da se radi, ali obezbeđuje bolju i trajniju zaštitu – kaže Vukelić.
Za razliku od razvijenih zemalja, gde ovakvi radovi koštaju i do 1.000 evra, u Srbiji su, naročito u poslednjih sedam - osam godina cene znatno niže.
- U Beogradu na primer, cena ovakvih ikona se kreće oko 350 evra, a ovde kod nas su cene čak i mnogo niže.
Ja mesečno mogu da uradim maksimalno dve ikone, uz mukotrpan rad, tako da je jasno da neke veće zarade od ovog posla nema – kaže Vukelić.
Poslednjih godina, kaže, ima i onih koji ikone rade mašinski, kopiraju i koriste lipu ili običnu bukovinu i tako „ubijaju“ cenu.
Kod Srđana, niža cena nikako ne znači i manji kvalitet, za šta ovaj umetnik ima i nacionalni sertifikat.
Reljef radi od dubine od nekoliko milimatara, kao na metalnoj novčanici, pa sve do dubine od dva, tri ili pet centimetara, pa čak i više.
Pored ikona, Vukelić tehniku reljefa koristi i u izradi ramova za ogledala i tabli za firme.
Tokom vremena, probao je da radi i sa drugim materijalima i utvrdio da se podjednako uspešno nosi i sa njima, tako da ga sve više zaokuplja kamen.
Poslednjih četiri - pet godina radi sa mermerom, pa je logično bilo da se okuša u izradi ikona od ovog materijala, što po Srđanovim saznanjima, ne radi niko u Srbiji.
- Znam za jednog Beograđanina koji živi u Karari u Italiji i izrađuje minijaturne ikone u mermeru, što ga je načinilo svetski poznatim umetnikom.
Ovde u Srbiji, koliko znam, niko se ne bavi time – kaže Srđan.
Počeo je sa razmišljanjem da, ako krst može da bude izrađen od drveta, metala ili kamena, nema razloga da i se i ikone ne izrađuju od mermera.
- Probao sam, uradio, nekima se to svidelo i poželeli su da ih imaju – jednostavno opisuje Vukelić.
Sa kojim god materijalom da radi, Srđan je pristalica tradicionalne tehnike: čekić i dleto u ruke i direktan rad.
- Danas ima dosta nekih mašina, koje imitiraju ručni rad, ali to nije to.
Ručni rad se izbegava, jer je mukotrpan i jedan pogrešan potez može da upropasti ceo posao, što naročito važi za kamen – objašnjava Vukelić.
Nakon dobrih početnih iskustava, Srđan je odlučio da krene u avanturu izrade ikona u kamenu. Kao što radi i sa drvetom, on tradicionalnoj formi daje blagi lični pečat.
- Spoljni oblici su kod mene nepravilni, jer ja u principu bežim od geometrije.
Ono što kod ikona mora da se ispoštuje je ruka koja daje blagoslov i lik svetitelja.
Izgled rama i pozadina je moj izbor i neka moja inspiracija u datom trenutku – opisuje Vukelić.
U radu sa ikonama on se drži kanona vizantijske umetnosti, što je prilično ozbiljno proučavao tokom godina.
Vizantijska škola se dosta razlikuje od naše, Moravske škole, koju neki mešaju sa vizantijskom, kaže on.
Sam rad sa kamenom je ozbiljniji i zahtevniji od rada sa drvetom, tako da traži i više vremena.
- Meni su neki drugari u početku pomagali u čisto zanatskom delu posla.
Ipak, glavninu onoga što sam naučio do sad, naučio sam sam, učeći i praveći greške.
Oko kamena mi niko nije pomogao, već sam sasvim sam krenuo u tu avanturu – priča Vukelić.
Kako Srđana privlače veliki formati, već odavno ima ideju da lik Oca Justina iskleše u Mominom kamenu.
- Moja ideja je bila da se to uradi iznad eksploatacije i da njegov lik bude vidljiv čim se izađe iz tunela na auto putu.
Ja sam bio spreman i da obezbedim logistiku za rad, prvenstveno alpinističku opremu, međutim, kako se radi o veoma zahtevnom projektu, neophodna je bila i podrška državnih organa i lokalne samourave, koja je izostala – kaže Vukelić.
Ono što njega trenutno zakuplja su skulpture ljudskih figura u kamenu.
- Materijal već imam, pripremam skice i planiram da uradim ciklus od osam ili devet skulptura.
To ide polako, jer sve finansiram sam, ne želim da narušim svoju nezavisnost i umetnički integritet – najavjuje Vukelić.
Mnoge njegove ideje nisu ugledale svetlosta dana, jer je već decenijama kultura i umetnost u Srbiji u zapećku.
- Ono što nas definiše kao pripadnike jednog naroda je upravo tradicija i kultura, koje smo dobili u nasleđe, kao i način na koji ih prenosimo narednim generacijama.
Mi se odričemo, kako vrhunskih imena, tako i mladih talenata, koji beže preko granice.
A sve to, jer su najpre sujete ogromne, a drugo, velika većina onih koji odlučuju o tome funkcioniš po principu „kakve ću ja koristi imati od toga“ – smatra Vukelić.
Svoje motive za rad u kamenu Srđan Vukelić objašnjava estetskim i razlozima trajnosti.
- Drvo može da traje 100 ili 200 godina, pojedini dobro zaštićeni i čuvani komadi i duže, ali to su rariteti, a kamen je ne dugovačan, već večan.
To je najpre prirodan materijal, što ja obožavam i zavisno od ambijenta, može da bude hladan, ali i jako topao.
Drugo, kamen nije dovoljno da samo poznaješ, već moraš da ga osetiš, da bi iz njega da izvučeš nešto.
U tom nadmudrivanju sa kamenom, kada ga savladaš i iz njega izvučeš neki oblik, ti time sebi najbolje pokazuješ koliko umeš, koliko možeš i koliko vrediš – zaključuje Vukelić.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
