Vranje - Berivojštica je planinski zaseok u Golemom Selu udaljen 30 kilometra od Vranja.
Stoiljkovići žive na ivici bede
Do zaseoka se dolazi po izuzetno lošem zemljanom putu, pa se do kuća može doći samo terenskim vozilima ili peške.
Kuće su poređane pored puta, uzbrdo, izdignute kako ih bujice ne bi odnele.
Slobodan Stojiljković, tridesetdsedmogodišnji planinac, sa porodicom živi u nedovršenoj kući koja se pronalazi lako.
Umesto prozora, otvori kao crne rupe u odblesku sunca ukazuju na njih – na ekstremno siromaštvo iz kog se teško izlazi.
Slobodan ne radi, supruga Sanja (28) se 9. avgusta porodila i donela na svet blizance Petra i Pavla.
Porođaj je bio u niškoj bolnici jer ima benigni tumor na desnoj dojci. Nikad nije radila.
Sa njima je još troje dece: Luka (9), Lazar (8) i Marija (4), ukupno petoro, uglavnom gladnih ustiju.
- Živimo od socijane pomoći i dečjeg dodatka, a to je 16.000 dinara ili oko 140 evra mesečno. Ipak, branje pečuraka je moj glavni posao.
Kad ih ima može da se zaradi za brašno, a sada prvo za mleko blizancima, jer Sanja nema mleka.
Zbog tumora ne može da ih doji – počinje svoju sumornu životnu priču Slobodan.
Sanja je mlada žena, čvrsta i jaka uprkos bolesti koja je, kako navodi, psihički slama.
- Nije bio lak porođaj, zato sam prebačena u Niš. Nismo planirali blizance, ali Bog je tako hteo. Važno da su živi i zdravi, a pošto sam ih rodila uoči praznika Pertrovdana rešili smo da se zovu Petar i Pavle.
Nismo imali dovoljno ni do sada, nas petoro ni za hrane, a kamoli ostalo, pa ako možemo mi da preživimo moćiće i ove bebe.
Ne mogu sad da idem u pečurke i pomažem Slobodanu. Kad spavaju, sa Lukom radimo oko baštice ispred kuće, ali ove kiše i provale oblaka uništiše sve – navodi Sanja.
Luka je dečak koji sa devet godina brine o bratu Lazaru i sestrici Mariji, a sada i o bebama.
Učenik je 3. razreda osnovne škole u obližnjem selu Vlase i smatra da je odrastao jer vrganje i lisičare poznaje dobro i nije mu teško da ih bere po okolnim šumama. Sada ne može jer mora da se nađe u kući majci u pomoć.
- Imamo jednu kozu i psa. To je sve. Kozu ja čuvam, izvodim na pašu. Ona nam daje mleka i čini da nismo gladni.
Kad napunimo tanjir mlekom i nadrobimo hleba lepo se najedemo. Psa obožavam jer me prati u stopu i voli.
Voleo bih jednog dana da pomognem ocu i da dovršimo još jednu sobu da ima gde da spavamo na miru, da nam miševi ne prolaze kroz sobu i preko kreveta – kazuje Luka.
Lazar i Marija se igraju ispred kuće. Slušaju majku, kad Luka ode sa kozom paze na bebe.
Slobodan nam pokazuje osušene vrganje, ima oko tri kilograma. Kiša je uticala na kvalitet i cenu.
- Rodom smo iz sela Tumba koje je iznad Berivojštice, ispod planine Kukavica. Bogu iza leđa, što bi se reklo, ostalo je tamo još nekoliko stanovnika.
Spustili smo se ovde kada je otac radio kao građevinski radnik u Beogradu, u firmi “Ratko Mitrović”.
To što je zaradio uložio je u ovu nedovršenu kuću koja zjaji sa svih strana.
Kad je firma propala dobio je otkaz i vratio se. Sad sa majkom sedi u jednoj sobici i čeka da ispuni uslov za starosnu penziju. Još dve godine, valjda.
Muče se i oni, nigde dinara, a mora da se živi. U kući je i brat, oženjen je i ima jedno dete.
I kod njih niko ne radi, žive od branja pečuraka, kao i mi, samo što ih je manje – priča Slobodan.
Žive u jednoj malterisanoj sobi i drugoj nemalterisanoj. U malterisanoj je krevet gde spavaju deca sa Sanjom, kao i krevet za blizance.
U nemalterisanoj spava Slobodan, a tu je šporet na drva gde se kuva. U toj sobi se prostire veš, kupaju se…
- Blizance kupamo u malterisanoj sobi, ne smemo na drugom mestu jer ima promaje.
Nama ne treba mnogo, dve-tri koze i odmah bismo živnuli. Ali, kako da ih kupimo? – kaže Slobodan.
Odeću i obuću dobijaju od ljudi koji ih poznaju i koji imaju iznošeno od svoje dece.
Najveći problem je trenutno neodostatk pelena i mleka za bebe blizance.
- Kad imamo pelene dobro je, kad nemamo tu su čiste krpe. Mleko bi trebalo ono veštačko ili “kravica”. Teško, nemamo para.
“Kravicu” kupimo nekako, moramo zbog beba, pa je razblažimo vodom…
Kad se baš nema tu je kozje mleko. Mi smo tako odrastali, pa valjda i njima neće biti ništa loše – kaže na rastanku Slobodan.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
