Međuopštinska organizacije gluvih i nagluvih u Vranju poznata je po folkloru u kome,evo već deset godina,igraju samo članovi te organizacije.
Postoje 10 godina: Folklor za gluve i nagluve FOTO MOGiN
Za sve te godine gluvi i nagluvi folklorci pobrali su simpatije publike i nagrade na smotrama osoba sa oštećenim sluhom, a nastupali su u Leskovcu, Kumanovu, Beogradu, Kikindi…
Članovi folklorne sekcije MOGIN-a, prema oceni Snežane Simonović, sekretara te organizacije, potvrdili su da za vrhunsko izvođenje narodnih kola i igara iz Vranja i južne Srbije, nije potrebno da pesma i zvuk do srca stignu preko uha, nego preko, kako kažu, duše.
- Kada se krenulo sa folklornom sekcijom, koreograf Dejana Cvetković imala je ideju da se igraju kola iz Šumadije i centralne Srbije.
Međutim, ljudi nisu mogli da osete te ritmove i muziku. Onda smo krenuli sa izvođenjem igara iz Vranja i sa juga Srbije. Te ritmove su naši članovi odmah osetili i ,,čuli“ - kaže Simonovićeva.
Razlog za tako nešto je činjanica da su narodne igre iz ovih krajeva mnogo temperamentnije i da se muzika koja ih prati izvodi obavezno i na bubnju ili goču, kako se ovaj instrument zove na jugu Srbije.
Dejana Cvetković, koreograf u ovoj folklornoj sekciji, kaže da joj je izuzetna čast što radi sa ljudima sa posebnim potrebama, i da su je nečujci, kako ih zove, prihvatili kao člana porodice.
- To je bio jedan izazov za mene. Kad smo se sa Snežanom srele, folklor sa gluvim i nagluvim osobama doživele smo kao jedan izazov.
Iznalazile smo način da kroz vežbu, trud i njihov entuzijazam nadomestimo nedostatke koji imaju.
Njihova želja da postignu ono što je bilo nemoguće, bila je motivacija za svaki njihov i naš trud.
Vežbali smo puno, sa svakim posebno sam radila, muziku sam koristila za sebe, da bih ritam uklopila sa koracima.
Sa svakim posebno sam vežbala osnovne korake da bi naučili brzinu kretanja, jer oni registruju brzinu koraka i to pamte.
U tome kod njih nema greške, kasnije kad nauče - pojašnjava Cvetkovićeva.
Zbog vibracija koje proizvodi bubanj, gluvi ljudi i oni oštećenog sluha osećaju te talase, na svoj način ,,čuju“ muziku i počinju da igraju.
- Takođe je bitno i brojanje, da bi održali takt.
Da kojim slučajem ne znate da su na sceni ljudi sa posebnim potrebama, ne biste mogli da primetite nikakvu razliku u kvalitetu igre koju pokazuju u odnosu na ljude koji imaju zdrav sluh.
Jedino što publici odmah bude nesvakidašnje na sceni je centralna i dominantna pozicija goča na bini.
Gočobija mora na najbolji mogući način da nadomesti ostale instrumente.
Početna ideja je bila, da se pored pantomime, ljudi oštećenog sluha bave plesom, ali taj pokušaj je loše prošao, jer taktove latinoameričkih igara, valcera i modernog plesa, polaznici nisu mogli da osete i čuju - kaže Simonovićeva.
Prema podacima Međuopštinske organizacije Saveza gluvih i nagluvih na teritoriji Pčinjskog okruga ima oko 900 osoba sa oštećenim sluhom, odnosno gluvih i nagluvih.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
