U evidenciji Službe za katastar nepokretnosti u Vranju upisano je oko 2.312 hipoteka na objektima, što znači da je otprilike toliki broj građana i pravnih lica morao da založi kuću, stan, proizvodni objekat ili drugu nepokretnost da bi se kreditno zadužio kod banke.
Dužničko ropstvo peti mnogim Vranjancima FOTO flickr.com
To je, prema podacima koje za Portal OK radija prezentuje načelnik Zoran Dodić, tri stotine hipoteka više nego u ovo vreme 2012. kada ih je prema evidenciji Katastra bilo oko 2.000.
Najviše upisanih hipoteka je u Vranju (oko 1.150), ostatak je u seoskom području.
- U 2015. godini podneto je 117 novih zahteva za upis tereta po Zakonu o hipoteci, od toga 24 zahteva za upis hipotekarne prodaje - kaže Dodić za Portal OK radija.
Pravna i fizička lica u 99 odsto slučajeva izgube proces protiv banke na sudu kad prestanu da vraćaju rate kredita, posle čega po kratkom postupku ostaju bez imovine. Po okončanju postupka pred sudom, privatni izvršitelji stupaju na scenu i mogu zapleniti imovinu kreditnog dužnika.
Vranjski izvršitelj Žikica Trajković govori o nekoliko desetina takvih predmeta na kojima njegova kancelarija radi u ovom momentu.
- Ta brojka nije prevelika, ali su potraživanja banaka visoka. Radi se o kreditnim dugovima od 200.000 do 300.000 evra kod pravnih lica. Kod kredita fizičkih lica iznosi su manji. U tim slučajevima ide na zaplenu pokretnih stvari.
Tu je potrebna asistencija policije što u Vranju ide malo teže, pa ima problema prilikom sprovođenja izvršenja - kaže Trajković.
Rukovodilac Izvršnog odeljenja u Osnovnom sudu u Vranju Ninoslav Avramović navodi da je nemoguće utvrditi koliko je izvršnih postupaka bilo recimo u 2014. godini po osnovu nevraćanja rata stambenih ili keš kredita bankama, jer ovaj sud među 30.000 izvršnih predmeta u radu ne evidentira ovakve postupke zasebno.
- U toku 2014. godine nismo imali izvršenja na nepokretnosti dužnika po osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založnih izjava, a na predlog poverilaca-poslovnih banaka.
Bilo je više slučajeva povlačenja predloga za izvršenje od strane banaka pošto su dužnici ipak naknadno u celosti izmirili svoje dugove - kaže Avramović.
Koliko sve ovo teško pada našim sugrađanima pokazuje primer jednog od njih koji je, iz razumljivih razloga, insistirao na anonimnosti kako bi za Portal OK radija predočio detalje svog slučaja.
- Zadužio sam se kreditno kod filijale jedne strane banke pre nekoliko godina. Uredno sam izmirivao anuitete, sve u skladu sa planom otplate. Onda sam dobio otkaz na poslu i sada nemam odakle da otplaćujem kredit.
Pozvao sam se na sudu na članove 263 i 354 Zakona o obligacionim odnosima i nadam se nekoj pravdi jer sam bez svoje krivice, otkazom ugovora o radu, ostao bez radnog mesta i prihoda - kaže naš sugrađanin.
Bankari kažu da je procedura, pre podnošenja zahteva za hipotekarnu prodaju, takva da se prvo klijentu šalje opomena pred raskid ugovora. Sledi obaveštenje o raskidu. Posle toga dospeva ceo kredit sa svim kamatama.
Banka onda šalje prvu opomenu za namirenje celog duga, a ako se klijent ne plati dug, dobija opomenu o prodaji nepokretnosti.
Službi katastra banka u nastavku šalje belešku o hipotekarnoj prodaji, a dužnik ima rok od petnaest dana da odgovori, da uputi prigovor ili žalbu.
Nakon toga kreće postupak prodaje. On se ostvaruje aukcijom (licitacijom) ili neposrednom pogodbom.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
