Vranje - OK Radio nastavlja sa objavljivanjem ispovesti ljudi koji su, na ovaj ili onaj način, sopstvenom odlukom uništili svoj život.
Ilustracija
Jedini razlog objavljivanja oakvih ispovesti je ono što ti ljudi sami žele najviše - da ovakvih priča više ne bude.
Pred vama je ispovest mlade narkomanke iz Vranja, potuno autentičan, i utoliko strašniji.
- Nakon uzimanja ekstazija po dva dana ostajala sam budna. Kapci teški. Oči podbule. Nisam jela. Spala sam na 45 kilograma. Bleda i ispijena, 24 sata sam razmišljala samo o drogi.
Bez heroina i ekstazija nisam mogla više od tri sata. Nastao bi pakao. Telo se grčilo. Bolovi su vrištali u meni. Glava, zamagljena, kao da će pući. Mišići su bežali od kostiju – priča je devojke koja se svojevremeno sedam meseci uspešno lečila od narkomanije.
Deluje energično i razumno. Želi da je zovemo Liv. To je asocira na veru u novi život. Onaj koji je prekinula u petnaestoj godini, a evo nastavlja u dvadesetoj.
Ponesena životom, razotkriva svoj bivši narkomanski pakao.
- Bila sam vrhunski sportski potencijal. Iz Vranja su me odveli u veću sportsku sredinu sa 13 godina. Trenirala sam, išla u školu.
Bila sam zatvorena, emotivno labilna osoba. Kao dete nisam mogla da ostvarim željeni kontakt sa roditeljima. Otišla sam prezaštićena od kuće. Bez pružene mogućnosti sa osamostaljivanjem.
Upisala sam srednju školu. Klub je počeo da posrće. Igrala sam za tri selekcije. U školi sam upoznala drugaricu koja će izmeniti moj život. Uvela me je u starije društvo, gde se pilo do ranih jutarnjih časova.
Probala sam pivo. Opuštalo me, činilo spontanom. Ulivalo sigurnost. Počela sam da komuniciram, da se smejem, da osećam olakšanje.
Jedanput mesečno, na žurkama, opijala sam se do daske. U klubu nisu ništa primećivali. Na utakmicama uvek sam bila najbolja.
Pred kraj prve godine, klub se raspao zbog loše finansijske situacije. U isto vreme moji roditelji su se razvodili. Saznala sam to od sestre. Bilo je to veliko razočarenje za mene.
Posebno sam bila vezana za majku. Osećala sam se prevareno. Naređala sam jedinice i u dogovoru sa roditeljima vratila se kući. Pila sam i dalje.
Upoznala novo društvo, dečka. Sa njim bila četiri godine. Prošli smo zajedno isti put: od trоdona do ekstazija. Pored piva pila sam i vino.
Krenulo je spontаno. Trоdon se najlakše lepio uz pivo. U početku uzimala sam tri do četiri tabletе mesečno. Bile su jeftine i mogle su da se nabave na svakom ćošku.
Uz pivo ili flašu crnog vina. Količinu trоdona sam povećavala. Nakon buđenja, bila sam razdražljiva, neraspoložena. Netrpeljiva, nezainteresovana za svet koji me okružuje.
Osim muzike drugo me nije interesovalo. Svoju sebičnost, aroganciju i destrukciju vešto sam sakrivala od najbližih: sestre, majke, oca, nane i dede.
Nisu ništa primećivali. Roditelji, razvedeni, hteli su da mi što više ugode.
Početkom leta 2002. godine, na jednoj sedeljci probala sam džoint. Društvo je govorilo: «Uzmi slobodno, to se sada, u svetu, puši kao obična cigareta».
Nije mi se dopalo. Osetila sam snažne halucinacije. Strašna priviđanja. Odjednom, ugledala sam svog poginulog druga. Bio je sportista, kao i ja.
Gledali smo se u oči. Videla sam suze koje se slivaju niz lice. Hteo je rukama da me dohvati. Da nešto kaže. Oči su iscurele od plakanja. Bila sam paralizovana od straha.
Kada sam došla sebi drhtala sam okupana u znoju. Ispovraćala žuč iz nadute utrobe. Osetila strah, blizinu smrti. Vratila sam se trodonima.
Majka je znala da dolazim ujutru, da ne idem u školu redovno. Opravdavala me, sakrivala moje dolaske. Vešto sam manipulisala sa njom. Kad smo se viđale delovala sam normalno. Trodone sam koristila kao hranu.
Dešavalo se da ih ne nabavim na vreme. Osećala sam kao da ću izleteti iz kože. Odlučila da nani ukradem sedative. Popila veliku količinu i umirila se.
Nestanak lekova je primećen. Posumnjali su u mene. Ubedila sam ih da ih nisam uzela. Bili su spremni da se izvine.
Uplašena da ne ponovim istu grešku vratila sam se marihuani. Đoint i piće, tri-četiri puta nedeljno po tri komada. Bilo nas je petoro.
Uveli smo dilera u društvo. Ili su nam ga ubacili. Imali smo trave u izobilju.
Popušili bismo punu kesu uz obilje piva ili crnog vina. Kući sam dolazila ujutru i odmah upadala u krevet.
Budila se kad nije bilo nikog kod kuće. I odmah odlazila.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
