U Beogradu je posle obimnog istraživanja objavljen je 62. Monitoring medijske scene u Srbiji.
Ovaj izveštaj o stanju srpskih medija uradio je stručni tim iz advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om, a uz podršku Švajcarske kancelarije za saradnju kroz Fond malih projekata.
Izveštaj se bavi sa nekoliko vaažnih oblasti.
Sloboda izražavanja
U ovoj obasti zabeležana su dva slučaja pretnji i pritisaka na novinara i medije; kao i još jedan hakerski napad na informativni portal Titulli.com.
Zabeležena je i preteća poruka koju je funkcioner SNS-a Dejan Kovačević uputio medijima (ili medijskim izvorima, kako su ga „pravdale” stranačke kolege) za skupštinskom govornicom u Gornjem Milanovcu.
Tu su i dva slučaja napada na novinare – incident u kojem je novinar Milan Đokić uboden nožem na pres konferenciji u Gradskoj kući u Užicu, kao i fizički napad na Milorada Komrakova, poslednjeg Miloševićevog urednika Informativnog programa RTS-a;
Zabeležene su i dve sporne presude u sudskim postupcima, koje su, prema oceni autorskog tima, korak nazad u srpskoj sudskoj praksi u medijskim sporovima.
Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u postupku za naknadu nematerijalne štete po tužbi bivših novinara „Večernjih novosti” Stojića, Nenkovića i Bošnjaka protiv Nezavisnog udruženja novinara Srbije;
Presuda Apelacionog suda u Nišu kojom je potvrđena presuda Višeg suda u Zaječaru u sporu za naknadu nematerijalne štete po tužbi Živorada Nikolića, policajca u penziji iz Bora, protiv izvesnog Petra Guševca i Vladimira Novakovića, svojevremeno urednika internet sajta b92.net.
Izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Muižnieksa, nakon martovske posete Srbiji, koji sadrži i njegovu ocenu šta su pomaci napred, a šta problemi u medijskom sektoru Srbije, preporuke i zaključke;
Implementacija postojećih zakona?
– Zakon o javnom informisanju i medijima: pitanje zaštite novinara i medija od diskriminacije (u regulativi i u praksi);
Upis u Registar medija - zašto mediji treba da se upišu, iako upis nije obavezan, šta od podataka ne treba mediji da dostave već organi javne vlasti, šta je izostalo u propisima a može da stvori problem u praksi.
Zakon o elektronskim medijima:
Nedostaci u regulativi koji dovode u pitanje pravo i osnov za reagovanje Regulatornog tela u slučaju bitne promene koncepcije licenciranih medija, posebno kada su u pitanju dozvole izdate po ranije važećem Zakonu o radiodifuziji;
Kratka analiza pet pravilnika REM-a koji su u ovom periodu stupili na snagu, a regulišu obaveze elektronskih medija tоkоm prеdizbоrnе kаmpаnjе, obaveze u vezi sa zаštitom lјudskih prаvа i obaveze u vezi sa sprоvоđеnjem nаgrаdnih tаkmičеnjа, kao i postupak izdаvаnjа dоzvоlе zа pružаnjе mеdiјskе uslugе nа оsnоvu zаhtеvа i dozvole nа оsnоvu sprоvеdеnоg јаvnоg kоnkursа – autori Izveštaja ukazuju na nedostatke pojedinih pravilnika.
Zakon o javnim medijskim servisima:
Taksa za javni medijski servis, obaveza i svrha njenog plaćanja; netransparentno uvođenje nove medijske usluge RTS-a (kanal RTS 3), mimo zakonske procedure.
Usvajanje novih zakona
– Nacrt Zakona o informacionoj bezbednosti
– Zašto i šta u tom zakonu može biti važno za medijske portale
Rad nadležnih organa
– U izveštaju su obrađene najvažnije aktivnosti nadležnih organa;
Proces privatizacije medija
– Aktuelna faza u procesu privatizacije medija;
Zaključak Izveštaja
– Šta se dešavalo na medijskoj sceni u julu 2015. i šta je bilo najupečatljivije.
Opširnije o ovom Monitoringu možete pročitati na web sajtu ANEM-a, u rubrici Monitoring medijske scene, gde možete pronaći i ostale Monitoring Izveštaje.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
