Vranje - Obredne igre zvane „lazarice“ nekad su imale izuzetnu važnost u Gornjoj Pčinji, pa i u celoj Srbiji.
Lazarice iz Pčinje FOTO FB
Grupu lazarica čini šest ili više neudatih devojaka 14 do 20 godina, i to dva lazara i četiri lazarice - dve prednjice i dve zadnjice.
Prvi lazar je najstarija, najviša i najlepša devojka, a zadnjice su najmlađe i najsitnije devojke. Ponekad su to i devojčice od sedam godina.
Zadnjice su devojke koje prvi put učestvuju u lazaricama. One će naredne godine biti prednjice, a zatim muški ili ženski lazar. Ova postupnost ukazuje na prvobitni obred inicijacija-uvođeje devojčica u red devojaka.
Rano ujutru lazarice oblače svečanu narodnu nošnju, a u tom im pomaže lazareva majka. Oblače starinsku dugu vezenu košulju, jelek, starinsku crvenu suknju, vutu, tzv. pervaz sa šarama u obliku kola-romba, pojas, crne vunene čarape i opanke.
Spreda preko pervaza za pojas pričvrste vezenu maramu, a sa strane po jednu sličnu manju maramu. Oko vrata stave ogrlicu od zlatnih ili srebrnih metalnih para-žutku. Preko leđa ogrnu žutu maramu s resama.
Na jeleku nose kite od manastira u obliku trouglova ili krugova.Ovi trouglovi su nalik na uzle,odnosno amajlije koje verovatno treba da zaštite lazarice od zlih očiju.
Na glavi nose crvene marame koje vežu kao turban, a lazarice nose šešire ispletene od slame i okićene vencem od cveća, što ukazuje da lazarice predstavljaju i duhove prirode koji treba da utiču na plodnost.
Lazarice polaze iz kuće pre izlaska sunca u petak pred Lazarevu subotu što simbolično predstavlja buđenje prirode, kad počinje nov zemljoradnički i stočarski proizvodni ciklus sa magijskim obredima za plodnost.
Iz kuće lazara povorka, u kojoj napred idu lazari, a za njim prednjice i zadnjice, ide prva na izvor kod koga lazari i prednjice stoje u polukrugu, zadnjice igraju, a ostale devojke pevaju: ''Dobro jutro studna vodo'', jer voda ima veliku ulogu u magijskim običajima za plodnost. Zatim se sve devojke umiju na izvoru.
Posle toga vraćaju se u kuću lazara i, dok idu kroz šumu, preko polja, livada i pored ovaca ili orača, pevaju pesme namenjene šumi, polju, njivi, livadi...
Pred kućom ih dočekuje domaćica i posipa žitom, Ona bi ih po dolasku posipala žitom (žito je simbol plodnosti, života, ali i Isusa Hrista), a one tada pevaju: ,,Rodilo se, perodilo, celu zemlju natežalo˝.
Lazarice je ljube u ruku, ulaze u kuću, gde doručkuju za sofrom. Kad završe s jelom, običaj je da sve u isto vreme bace kašike na sofru.
Potom ih je domaćica darivala novcem ili jajima, pasuljem ili nekom drugom hranom..
Odatle kreću po celom selu, od kuće do kuće, i pred svakom igraju i pevaju pesme namenjene prvo kući, a zatim i ukućanima.
Pritom sakupljaju poklone. U pletenu korpu domaćini stavljaju jaja, voće, pletene čarape...
- Danas se uglavnom daruju novcem i slatkišima. Nevesti pevaju: „Što su ovo lepi dvori, što su lepo sagrađeni, još po lepo izmeteni...“!
A momku pevaju: „More, momče, namerniče, koju voliš da nameriš? Kako možeš da spiješ, u krevet bez devojče“? Peva se ženskom i muškom detetu, na pooranoj njivi se peva i igra, ovcama u toru…
Peva se rodnom drvetu: “Ovo drvo rodno bilo/ od roda se salomilo/ salomilo, pokršilo,/ jedna granjka tri jabuke,/ druga grana pet jabuka,/ a na trećoj soko stoji,/ soko stoji tužno poje,/ tužno poje kako mome,/ kako mome lazarice”.
Danas se to čini samo ispred kuća, ali i to je dovoljno za očuvanje lazaričkog običaja u Gornjoj i Donjoj Pčinji.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
