Suljino slepo sokače smešteno u neposrednoj blizini gradske reke u ulici Bore Stankovića u Vranju bilo je značajno za ekonomski razvoj starog Vranja.
Faamilija Crevarci
Klanica i crevare doprinele su razvoju trgovine, otvaranju kafana, poput Seredarske, sa konačištem za ljude i konje.
Blizina reke omogućavala je i razvoj baštovanstva, a s obzirom da je to bio rubni deo starog Vranja bilo je uslova za poljoprivredu i stočarstvo.
Jedna od familija koja je obeležila sokak su Crevarci. Osnivač familije bio je Stojan, a prosperitet nastaje sa njegovima sinom Petrom koji je imao crevaru pored reke i bavio se trgovinom stoke, kože, crevima za prženicu i kobasice.
- Posao je vodio deda, a stub kuće bila je baba Katarina Katka pre drugog rata čuvena babica u varoši.
Kada je deda umro crevara je prestala sa radom jer otac Stojan nije imao položen ispit za crevara.
Bio je klonfer, kasnije moler, ali crevarstvo, nakon očeve smrti, nije hteo da ostavi. Položio je državni ispit 1934. godine u Skoplju, a 1936. otvorio crevaru u sklopu kuće u dvorištu.
Bila je to prizemna zgrada, osam metara duga, a sedam široka sa betonskim podom i velikim kanalom za pranje creva, a otpaci su se sprovodili ćunkovima u reku – kazivao je Jovan Crevar, Stojanov sin.
Posao je zahtevao mnogo vode i ona se u kofama donosila sa ćunka iz koje je šikljala voda iz tadašnjeg gradskog turskog vodovoda.
- Vodu smo nosili od malena, bilo je naporno jer drvene kace sa ručkama morale su uvek da budu pune. Radionica je imala sav potreban kasapsko-crevarski alat.
Tane Crevar radio je u crevari, ali i trgovao. Zato je upošljavao radnike koji su obrađivali creva radeći naporno, iscrpljujuće.
Radilo se uglavnom noću, glavni majstor bio je Milisav iz Jagodine, potom Romi, Zenko i Dalijan.
«Cel se ukočim, kad stašev creva i arno zasmrdiv, skida se glota sa debelo trljanje na dasku», pričao je Zenko, kasnije poznati vranjski mesar – navodi Jovan.
Crevara je radila do kraja rata, kada je Stojan 1943. godine otišao u partizane posao je nastavio Zenko.
- Nakon oslobođenja otac je bio odbornik, ali ga mesto nije držalo, bunio se protiv raznih nepravdi i otišao da radi u klanici kao kasapin. Radio je sve do smrti do svoje 66. godine u bujanovačkom «Jugokopu» - pričao je Jovan.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
