Vranje - „Ako će robujem, ali kad dođe naše vreme moja deca ima da uživaju“, govorio je komšijama Trifun Stošić Ježa pred Drugi rat.
Detalj iz starog Vranja
Zadojen komunističkim idejama, snalazeći se kako zna i ume da prehrani porodicu živeo je u ubeđenju da će jednog dana svi nositi ista odela, iste cipele i svi biti siti.
A, bio je snalažljiv. Izučio je šnajderski zanat, posla nije bilo, pa je menjao zanimanja. Sa ortakom Ljubom Šopom držao je piljaru iznad današnje Robne kuće.
„To si beše ubavo vreme, iscepismo stomak sa urme i smokve“, navodi njegov sin Dušan.
Pomagao je radnički FK Građanski i aktivno učestvovao u njegovom radu. Svoja ubeđenja nije krio, pa je zato više puta hapšen.
U vranjskom zatvoru često je boravio. A, kako i ne bi kada je bio zadužen za širenje komunističke propagande.
Nosio je pisma po kućama u kojima su bili predočeni ciljevi borbe i šta ona donosi.
Ulazak bugarskog okupatora u Vranje dočekao je sa zebnjom i oprezom da se sačuva glava jer su bili prokaženi kao oni „koji farbaju narod u crveno“.
Sećao se iz priča strahota iz Prvog rata i stradanja viđenih Vranjanaca od bugarskog noža.
Sa društvom, komunistima, članovima SKOJ-a i simpatizerima, u leto 1941. godine sastao se u Čarinoj kafani u današnjoj Beogradskoj ulici.
Njih desetak odlučilo je da ode u partizane i izbegne bugarsko hapšenje i torturu.
- Na brdu Goliču iznad Vranja, 21. jula 1941. godine, osnovali su prvu vranjsku partizansku desetinu.
To je najstariji partizanski odred u našem kraju. Pored oca u desetini su bili: Dragi Ružić Juda, Dragoljub Kovač, Mita Numera, Mita Direklija, Slavko Pešić, Dušan Brače, Kajle, Ljuba Kuke.
Pošli su sa ubeđenjem da će rat trajati najviše tri meseca. „Rusi sve sile pobediše, Nemci li su problem? Za tri meseca, a možda i pre ima da kleče na kolena“, govorio je – priča Dušan.
Njegova desetina priključila se je Kukavičkom partizanskom odredu. Menjao je čete i svuda bio itendant gde je njegova snalažljivost dolazila do izražaja.
- Bio je nemirnog duha, nije poštovao disciplinu, voleo je da uradi puno toga na svoju ruku što ga je koštalo glave. Poginuo je 1943. godine u selu Srednji del.
Pošao je u kuću četnika po nadimku Ula da vidi zašto njegova dvojica sinova nisu pristupila partizanima.
Ušao je na vrata, onako visok sagnuo se, Ula je pucao i pogodio ga pravo u čelo – ističe Dušan.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
